Dostupni linkovi

logo-print

Za ljubav vere


Miloš TEODOROVIC (Saradnja: Darko BOROVIC, Sabina CABARAVDIC, Mehmed AGOVIC, Nikola GUROVIC, Gzim BADŽAKU, Dženana HALIMOVIC i Enes HALILOVIC)

JUSUFSPAHIĆ: Da li sam uvređen? Kako da ne. Vređati Božjeg poslanika, poslednjeg Božjeg poslanika islama predstavlja veliku uvredu za islam i za muslimane širom sveta. Vređati bilo kojeg od Božjih poslanika ili bilo kojeg od rodonačelnika bilo koje religije predstavlja iskorak preko granice ljudskosti.

RSE: Gospodine Nikšiću, razumete li vi ovakve stavove i toliku uvređenost islamskog sveta?

NIKŠIĆ: Ja razumem da su ljudi uvređeni. Nije na meni da merim intenzitet uvređenosti. Ali ljudi imaju razloga da budu uvređeni. Ta uvređenost je prosto osnovana, te karikature su zaista uvredljive. One su u tom smislu neprofesionalne i one predstavljanju kršenje elementarno profesionalnog standarda. Mislim da je važno da vaši slušaoci u startu znaju da, nažalost, naše danske kolege koje su to objavile i koje su nastojale da opravdaju taj svoj čin tobožnjom borbom za slobodu izražavanja, propuštaju da obaveste javnost u Danskoj i u čitavom svetu da elementarni pravni standard u Evropi, a to je pravni standard koji je utvrdio Evropski sud za ljudska prava u Strasburu, podrazumeva poštovanje verskih osećanja ljudi i smatra da se sloboda izražavanja mora ograničiti, dakle da postoji legitimno ograničenje slobode izražavanja u onim slučajevima kada je reč o zaštiti elementarnih verskih prava ljudi.

RSE: U čemu je ugrožavanje verskih prava ljudi ukoliko su oni samo ironisali nad nečim što se događa?

NIKŠIĆ: Oni nisu samo ironisali. Oni su nekog ko je vrhovna vrednost za veliki broj ljudi proglasili teroristom. To nije ironisanje. To je vrlo eksplicitno, direktno vređanje nečega što, ponavljam, predstavlja vrednost za mnoge ljude i što ljudi doživljavaju kao deo svog identiteta. Dakle, to je uvreda onih ljudi koji tu vrhovnu vrednost nose u sebi. U krajnjoj liniji, mislim da je sve ovo bio jedan politički čin i da je smisao tog objavljivanja karikatura u Danskoj bila jedna politička provokacija. Možda ljudi koji su se u to upustili nisu imali zlu nameru, možda nisu bili svesni u šta se upuštaju...

RSE: Ko je to onda politički provocirao ukoliko oni nisu bili svesni šta rade?

NIKŠIĆ: Danska je zemlja u kojoj se vode velike rasprave o imigraciji, o imigracionoj politici. To je jedna mala zemlja gdje postoje desne stranke koje misle da tu ima mnogo stranaca, mnogo ljudi drugačije kulture, drugačije vere i da to ugrožava danski identitet i oko toga se vode velike rasprave.

RSE: Gospodine Jusufspahiću, verujete li i vi da se radi o političkoj provokaciji, odnosno da se zapravo ništa slučajno nije dogodilo?

JUSUFSPAHIĆ: U poslednje vreme sam sklon tome da tumačim da je politika avangarda određenih ekonomskih ciljeva. Mislim da je ovo bilo ispolitizovano. Mislim da je trebalo da se ponovi nešto poput 11. septembra, da se ponovo ožive ti osećaji…

RSE: Pa ne bi se baš mogli porediti ovi događaji sa 11. septembrom. Pre svega zbog broja žrtava.

JUSUFSPAHIĆ: Evocirati ponovo te uspomene ne znači da ćemo sada doživeti isti broj žrtava kvantitativno, ali u suštini, evocirati uspomene znači ponovo odraditi neke stvari koje će biti u cilju nečijih ekonomija ili u cilju nečijih političkih težnji i tako dalje. Ako određena sila razmatra povlačenje iz Iraka i ako ponovo treba uraditi neke stvari koje će stabilizovati određene težnje određene sile, onda je ovo funkcionalno. Ja se zovem Muhamed Jusufspahić, beogradski sam imam, i ako kažete za Muhameda, Božjeg poslanika, da je terorista, onda to znači da sam i ja terorista.

NIKŠIĆ: To je upravo ono što sam i ja rekao.

JUSUFSPAHIĆ: Da, to je to. Ja izričito kažem da ja to nisam i moja reakcija mora da bude i čvrsta i jaka i slažem se sa svojim autoritetima u islamu.

RSE: U kom smislu čvrsta i jaka? Verbalnom pre svega? Upravo ovih dana gledamo kako to izgleda kada je reakcija „čvrsta i jaka“.

JUSUFSPAHIĆ: Čvrsta i jaka znači pre svega produktivna. Ne znam da li za nekog ko je posegnuo za takvim načinom provociranja, verbalna reakcija može da odigra ulogu. Ali znam da Zapad izuzetno dobro zna nešto da proceni ako ga udarite po džepu. Ekonomski embargo je u svakom slučaju dovoljan.

RSE: Mene to podseća na neka naša iskustva, na primer sa bojkotom slovenačke robe, što se pokazalo kao itekako pogrešno rešenje.

JUSUFSPAHIĆ: Bilo kakvo nasilje, rušenje ambasada i tako dalje, Bože sačuvaj – drago mi je da su se države izvinule – ali ekonomski embargo da. Nemojte više vređati Božjeg poslanika Muhameda. Od islamskog naroda, od muslimana, ne možete očekivati uvredu Isusa. Ja nisam musliman ako ne verujem da je Isus Božji poslanik i nema šanse da ga stavim u karikaturu. Nema šanse da ga stavim ni u onu karikaturu koja je najdobronamernija. To je neizvodljivo.

NIKŠIĆ: Kad sam govorio o političkoj zloupotrebi, mislio sam na lokalnu, dansku politiku. Rekao sam da su te slike nastale, verovatno, iz neke potrebe tog lista da se bavi nekim tamošnjim, lokalnim temama – odnosom prema imigrantima, strancima… To je to. Bahatost, nespretnost, glupost i tako dalje su, verovatno, tu odigrali ulogu. Ja ne mogu da sudim ovo što moj sagovornik kaže, s te druge strane, strane uvređenih muslimana, da to ima neke veze sa 11. septembrom. To su neki ozbiljni zaključci o kojima ja, prosto, ne mogu da sudim na taj način.

JUSUFSPAHIĆ: Ako je Muhamed terorista, onda Muhamed stoji i iza onog.

NIKŠIĆ: To je vaše mišljenje. Ja nisam siguran da mogu da ga podelim s vama baš u svakoj reči. Ali rekao sam da mislim da postoji dobar razlog da ljudi budu uvređeni, ali ne vidim razlog za rušenje, ne vidim razlog za paljenje danske zastave, ne vidim razlog za bojkot danske robe. Mislim da treba razumeti da je tu, ipak, u pitanju jedan danski privatni list, da je to grupa novinara koji su možda nestručni, neprofesionalni, glupi, čak možda i zlonamerni, ali ne može čitava Danska da bude predmet ovakvih grubih napada. Može se raspravljati o tome da li je danska vlada u stanju da sprovede ono što se od nje traži. Danska vlada uporno dokazuje da je to zemlja u kojoj važi sloboda štampe i da vlada ne može da interveniše u nekim listovima i da zabranjuje da se nešto objavi, jer za to prosto nema ustavne ingerencije. O tome se može raspravljati, ali hoću da kažem da svaka strana mora poštovati onu drugu stranu. Kao što danski novinari moraju da poštuju vrednosti muslimana i islamskog sveta, tako i ljudi islamske veroispovesti u čitavom svetu moraju da razumeju da i u Danskoj ili u Evropi postoje neka pravila, neke svetinje, neki principi i jedno od toga se zove demokratija i da demokratski postupak i procedura podrazumeva da vlada nešto može, nešto ne može, dakle da vlada ne može da prekrši ustav da bi ispunila neke njihove želje zato što su oni uvređeni.

RSE: Ili da vlada ne može da donese odluku da se bojkotuje roba bilo koje zemlje.

NIKŠIĆ: Nije u redu da se bojkotuje roba jer tako pogađate nekog drugog – neke poljoprivredne proizvođače u Danskoj koji nisu uvredili nikoga i tako dalje. Dakle, kažnjava se onaj ko je kriv, a ne onaj ko je nevin. Ne može se kažnjavati čitava nacija, ne može se kažnjavati čitava Evropa. Dakle, ovo je otišlo predaleko.

JUSUFSPAHIĆ: Taj događaj se desio negde u septembru 2005. godine. Znači karikature su nacrtane i objavljene u septembru 2005. godine. Ovakva reakcija je nastupila nakon određenih izjava koje su, parafraziram, značile ovo – mi smo hteli da vidimo koliko možemo da idemo daleko u provociranju muslimana. Ako to neko kaže i ako posle toga imate takvu reakciju, onda verujem da i vas dvojica kao moji sagovornici drugačije počinjete da razmišljate. Znači, kad su karikature objavljene, nije bilo takvih reakcija.

RSE: Ko je dao tu izjavu?

JUSUFSPAHIĆ: Jedan od autora karikatura. „Mi smo hteli da vidimo koliko možemo da idemo daleko sa provociranjem muslimana“.

NIKŠIĆ: Da, ali to ima predigru. Istine radi, budimo fer. Išlo je ovako. Priča je počela time što je jedan danski novinar dobio zadatak da napravi knjigu koja će biti popularizacija Kurana i života proroka Muhameda. I on nije mogao da nađe ilustratore za svoju knjigu, jer su svi danski ilustratori i karikaturisti kojima se obratio rekli da se ne usuđuju da uđu u takav projekat zato što je poznato da muslimani ne dozvoljavaju da se prikaže slika proroka Muhameda i da bi mogli da imaju problema kao što ih je imao Teo van Gog kojeg je ubio tamo neki ludak u Holandiji iz ne znam koje vrste uvređenosti. Tako je počelo.

RSE: Sad ćemo da čujemo kako se nastavilo. Evo šta su sve ovih dana zabeležili Sabina Čabaravdić, Mehmed Agović, Nikola Gurović i Gzim Badžaku:


Talas demonstracija koji je od ponedeljka odnio 10 života samo u Afganistanu, ne jenjava. Demonstranti se oglušuju i o pozive tamošnjih islamskih verskih velikodostonija.

„Islam uči da je u redu protestirati, ali ne i okretati se nasilju. To mora prestati“, kazao je Muhamed Usman. Ovaj visoki islamski svećenik u Afganistanu kaže kako demonstranti kleveću ime islama.

Na udaru je pre svih Danska, država u kojoj su objavljene karikature proroka Muhameda prikazanog kao teroriste:

Danska vlada je upozorila građane da izbjegavaju putovanja u 14 arapskih zemalja gdje su najizraženiji antidanski protesti. Napadi na ambasade u Libanu i Siriji proteklog vikenda ocijenjeni su nerazumnim i potpuno neprihvatljivim. Od vlada tih zemalja je zatraženo da nadoknade pričinjenu štetu.

Ministar inostranih poslova Per Stig Meler (Per Stig Møller ), izjavio je kako je nesporazum na obje strane prouzrokovao nasilje:

„Želim reći arapskoj javnosti da Danska poštuje islamsku religiju i proroka Muhameda kao jednu od velikih religijskih figura i da mi nemamo amjeru pogrdno ga napadati.“

Demonstrira se na Filipinima i Tajlandu, u Indiji, Indoneziji i u pojasu Gaze. Ambasade Danske u Damasku i Beirutu su spaljene. Kamenjem i benzinskim bombama zasuta je ambasada ove države članice Evropske unije u Teheranu. Najtiražniji iranski dnevnik u utorak je objavio međunarodni konkurs za najbolju karikaturu o holokaustu. Usledili su i konkretni potezi koji nikako neće pogodovati privredi Danske. Najpre je parlament Bahraina pozvao arapske zemlje da bojkotuju Dansku, a ova mala, ali naftom izuzetno bogata država otpočela je bojkot i danske i Norveške.

„Imali smo poslovne veze građene više od 40 godina. U razmaku od pet dana, ti poslovi su sasvim zaustavljeni.“

Bila je ovo Astrid Nilsen, direktorica za komunikacije danske kompanije Arla, druge po veličini u Evropi u sektoru mliječnih proizvoda. Arla zarađuje oko pola milijarde dolara godišnje u islamskim zemljama, posebno od izvoza sireva i maslaca.

Korak dalje u eskalaciji krize znači odluka Irana da prekine trgovinske veze sa Danskom, od koje uvozi roba u vrijednosti od oko 280 miliona dolara godišnje.

Šarlota Simonsen, šef komunikacija kompanije Lego, napominje da su igračke proslavljene danske firme već uklonjene sa rafova u Kataru, Kuvajtu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima:

„Danske firme su svakako zabrinute bojkotom, ali u mislima ljudi su prije svega nasilje i gubitak života.“

An Vilemoes, menadžer „Danske krune“, kompanije koja na Bliski istok izvozi piletinu, priznaje:

„Moja prava briga je situacija u kojoj različite kulture reaguju različito. To znači da smo u kompaniji odlučili da zadržimo dah i čekamo diplomatsko rješenje, jer stanje je veoma ozbiljno.“

U regionu Balkana, bez ozbiljnijih potresa. Bugarska je pre dva dana pojačala mere obezbeđenja u svojim diplomatskim predstavništvima pošto se našla na spisku radikalnih islamista, a zbog objavljivanja spornih karikatura u toj zemlji.

Ista karikatura je, ne tako davno, objavljena i u Bosni i Hercegovini, ali je prošla skoro potpuno neprimećena:

Protiv Hrvatske i diplomatsko-konzularnih u Bosni i Hercegovini nije bilo nikakvih izgreda nakon što je tjednik „Nacional“ objavio sporne karikature poslanika Muhameda. To za bosanskohercegovačku javnost nije ništa novo, jer je „Slobodna Bosna“ još 3. novembra prošle godine prenijela karikature danskog „Jilands-postena“ (Jyllands-Posten) na koje se niko nije ni osvrnuo, a kamoli ozbiljnije reagovao ili izazvao izgrede.

Predsedništvo Islamske verske zajednice Kosova takođe je kritikovalo potez danskih karikaturista:

„Predsedništvo Islamske verske zajednice Kosova podržava slobodu izražavanja“, kaže za naš program savetnik Predsedništva Redžepi, „međutim, to pravo ne treba zloupotrebljavati za omalovažavanje i uvredu najsvetijih vrednosti drugih. Kada jedno takvo delo predstavlja Božjeg izaslanika onako kakav on nikada nije bio, to je krajnje neprihvatljivo i ne može a da se ne smatra delovanjem s predumišljajem protiv islamskih vrednosti. Međutim, kada se revolt pretvori u rušilaštvo i zloupotrebljava se za druge ciljeve, on je za nas krajnje neprihvatljiv i naravno da smo protiv toga. Ne smemo dozvoliti da se protiv jednog ekstremizma borimo drugim ekstremizmom.“

Šef diplomatije Italije Đan Franko Fini (Gian Franco Fini) optužio je Siriju i Iran da su organizovali, podstakli ili u najmanju ruku tolerisali napade na ambasade u Damasku i Teheranu. Ekspert za Bliski istok Nil Patrik (Neil Patrick) ne isključuje mogućnost da neke vlade podstiču krizu oko karikatura, a zarad svojih interesa:

„Ovaj spor je šansa za određeni broj zemalja u regionu da pokušaju da smanje pritisak. Vlasti Sirije su optužene za učešće u atentatu na bivšeg libanskog premijera Rafika Haririja prije godinu dana i pod pritiskom su da omoguće detaljnu međunarodnu istragu. Možda i Iran želi da se oslobodi pritiska povodom svog nuklearnog programa, ali ima i više od toga. Kada se ovakve stvari dese, bilo da se radi o Siriji ili Iranu ili nekom drugom na Bliskom istoku, nije riječ samo o međunarodnim odnosima, već i unutrašnjem kontekstu.“


RSE: Gospodine Jusufspahiću, zvuči li vama prihvatljivo, s obzirom da ste malopre bili skloniji tezi da neko u centrima moći u svetu stoji iza svega što se događa, a sada ste čuli eksperta iz Velike Britanije koji kaže da se izvori mogu biti i u Iranu ili Sriji?

JUSUFSPAHIĆ: Pa, sigurno će svako pokušati da iskoristi ovaj momenat za svoj interes i za svoje ciljeve. Meni se zbog nekakvih nelogičnih povezivanja događaja na Kosovu zapalila džamija 17. na 18. mart. Zapalili su je ljudi koji su pogrešno rezonovali i pogrešno povezivali te neke stvari. Siguran sam da ekonomski embargo ne podrazumeva ovu vrstu nasilja, ali ekonomski embargo zaista može kazati stop određenim tendencijama. Kažem, a i sad smo čuli, ovo nisu prve uvrede Božjeg poslanika. Nama Muhamed, Božji poslanik, mnogo više znači nego drugima, u drugim verama.

RSE: Vi ste rekli da bi odgovor trebao da bude čvrst i jasan. Mene zanima gde se to završava? Ako tako razmišljaju svi koji trenutno demonstriraju, gde je onda tu kraj?

JUSUFSPAHIĆ: Kad kažem čvrst i jasan, ne mislim na nasilje. Budite uvereni u to. Treba da bude produktivan.

RSE: Šta trebaju da urade Evropa i Danska da se ove demonstracije zaustave?

JUSUFSPAHIĆ: To su već uradile. Došla su određena izvinjenja od strane vlada i sa najviših instanci. Ali, verujte mi, umetničke slobode, koje su vrednosti ne samo Zapada nego i celokupnog sveta, imaju svoju granicu, a granica je kućni odgoj. Ne možete vređati drugoga i od toga očekivati dobre posledice. Kazaću vam koji je stav u Kuranu i onda ćete možda razumeti: „Smutnja koja je izazvala ubistvo gora je od ubistva, a i jedno i drugo je loše“. Ovakve stvari, akcije i provokacije, a onda reakcije, nadovezuju se jedna na drugu. Ne koračamo svome kraju koračajući k raju, nego idemo negde drugo, još na ovom svetu.

RSE: To zaista jeste tako. To pokazuje upravo i taj primer iz Irana raspisivanja konkursa za najbolju karikaturu o holokaustu.

NIKŠIĆ: To je očigledno preterivanje. Ovde postoje dve strane, da tako kažem, i možemo govoriti o politizaciji, radikalizaciji i preterivanju na oba kraja te priče. I ja se plašim da od toga niko neće imati sreće. Hoću da vas podsetim da Evropa ukupno, a mala Danska pogotovo, spadaju u onaj deo razvijenog sveta koji je mnogo pomagao arapski i islamski svet. Ako govorimo, recimo, o Palestini i Palestincima, Evropska unija i mnoge evropske zemlje su imale bolje odnose sa Palestincima ili su davaoci velikih iznosa pomoći i donacija palestinskom narodu nego mnogi drugi. Mora se voditi računa o tome da je to činjenica. Mala Danska, mereno po glavi stanovnika, najveći je davalac pomoći nerazvijenim zemljama, uključujući mnoge zemlje sa većinskim islamskim stanovništvom. To je činjenica koju prosto ne treba zaboraviti. U Iranu neki ludaci raspisuju konkurs za najbolju karikaturu holokausta. Iran je decenijama pod nekom vrstom američkih sankcija. Ja sam bio u Iranu i znam vrlo dobro situaciju tamo. U Iranu žive ljudi koji bi želeli da sarađuju sa svetom, da trguju sa svetom, da budu priznati kao jedna velika, svetska nacija. I samo evropske zemlje, dakle dok ih Amerikanci bojkotuju, imaju s njima intenzivne kontakte, ekonomske, kulturne, političke, kako hoćete. Plašim se da će zbog ove gluposti, ti dobri odnosi između Irana i Evrope pretrpeti veliku štetu.

RSE: A plašite li se vi da bi ovakve stvari mogli da zakomplikuju odnose i na itekako trusnom području kakav je Balkan, odnosno bivša Jugoslavija?

NIKŠIĆ: Teško je govoriti o svim mogućim posledicama, ali mislim da je taj početni impuls i ta politizacija u Danskoj o kojoj sam govorio i strah od stranaca, nešto što ima veze sa atmosferom u čitavoj EU u poslednje vreme, koja je rezultat straha od proširenja Evropske unije, od eventualnog prijema Turske kao velike muslimanske zemlje i tako dalje, i mislim da će ovakve stvari usporiti procese širenja Evropske unije, a balkanske zemlje, uključujući Srbiju i Crnu Goru ili Bosnu i Hercegovinu, su zainteresovane da što pre uđu u EU. Mislim da ovakvi, nepotrebni incidenti i nama na Balkanu mogu samo da štete.

RSE: U Sarajevu su takođe održane demonstracije. Dženana Halimović:


„La illahe illallah! Tekbir! Allah-u-ekber!“

„Slušajte sad! Sad ćemo stati ovdje pred ambasadu i molit ćemo dragog Allaha da nam pomogne...“.

Oko hiljadu građana Bosne i Hercegovine na ovaj je način izražavalo svoj protest ispred ambasada Norveške, Francuske i Danske u Sarajevu, protiv uvredljivih karikatura poslanika Muhameda, objavljenih u štampi ovih zemalja. Ahmed Hajdarević, jedan od predvodnika protesta, kaže da je došao braniti čast svog poslanika:

„Oni koji su prokleli Muhameda a. s. će odgovarati za svoja djela. Ja molim Allaha dragog, uzvišenog, dželle šanuhu, da nam svima pomogne da strpamo dušmane pod noge. Tekbir!”

„Allah-u-ekber!“

Salih Begović, predsjednik organizacionog odbora protestnog skupa, uručio je ambasadama Norveške, Danske i Francuske dokument u kome se traži izvinjenje za objavljivanje uvredljivih karikatura u štampi:

„Da poštujemo sve poslanike i da tražimo od njih da ne vrijeđaju našeg poslanika Muhameda a. s., da se od Organizacije islamske konferencije traži da se obrati Generalnoj skupštini UN-a sa zahtjevom da se oštro osude ova djela koja se pojavljuju, što je, izgleda, postao modernizam u Evropi, i da se zaustavi omalovažavanje i vrijeđanje muslimana.“

Demonstranti su nosili plakate sa natpisima poput „Uvreda poslanika je uvreda ljudskosti i morala“, te „Da li ljudska prava znače tajne zatvore i zatvaranje nevinih ljudi?“.

„Ko su teroristi?“

„Buš!“

„A ko su njihove sluge?“

„Oni koji ih čuvaju!“

Nedavni neredi u Parizu i današnji protesti muslimana u svijetu i Bosni i Hercegovini, smatra profesor Zdravko Grebo, zapravo su simptom problema koji se gura pod tepih izazivajući revolt, a glasi:

„Sukob novog svjetskog poretka, koji naravno simbolizira www.bush, i islama kao novog protivnika. Komunista više nema, pa šta ćemo?“

Fra Mile Babić vjeruje kako se ovi problemi mogu riješiti dijalogom:

„Pojava karikatura je sekularni fundamentalizam, znači fundamentalizam u ime uma i u ime znanosti. A ovo religijsko nasilje je isto fundamentalizam. Znači, imamo dva apsolutizma, dva fundamentalizma, a problem se može riješiti dijalogom, a dijalog je moguć samo ako se prizna razlika između religije uma i znanosti i religije.“

Poglavar Islamske zajednice u BiH reis-ul-ulema Mustafa efendija Cerić , muslimanima u Bosni i Hercegovini je poručio da odbrana poslanikova imena nije u galami i nasilju, već u miru i povjerenju među ljudima. Ograđujući se od protesta, Cerić je rekao:

„Pozivam muslimane u Bosni i Hercegovini da vjeruju Islamskoj zajednici i da im protest koji mi izražavamo bude dovoljan.“

Demonstranti su uglavnom ispoštovali reisov poziv na mirna okupljanja. Ministarstvo unutrašnjih poslova Kantona Sarajevo je, prema riječima portparola Jusufa Zornića, zabilježilo incident koji se dogodio pred ambasadom Kraljevine Norveške:

„Zapaljene su četiri papirnate zastave, zastava Hrvatske, Norveške, Danske i Francuske, dimenzija 100x50 cm.“


RSE: Kakav na vas utisak ostavljaju ovi tonovi koji su se čuli u Sarajevu?

NIKŠIĆ: Moram reći da ima i stvari koje ne zvuče sasvim logično. Gospodin Grebo, kojeg ja uvažavam, iznosi mišljenje da mi prispevamo nekom sukobu civilizacija, da je to sukob novog svetskog poretka i islama i tako dalje. Mislim da su to preteške reči. Ja više verujem u reči ajatolaha Hatamija koji se zalagao za dijalog civilizacija. Mislim da su, bez obzira na incidente, bez obzira na ovakve povremene neprijatne situacije, te dve velike svetske kulture ipak u nekom prožimanju i u dijalogu i da taj dijalog treba podsticati.

RSE: Mi smo sada u situaciji kada se pokazuje koliko je malo potrebno da se strašno zakuva. Juče je, na primer, jedan beogradski list objavio naslov „Kreću u džihad zbog karikature“. Je li moguće da se toliko daleko ide zbog stvari koje deluju sitno kad ih gledate sa strane?

NIKŠIĆ: Mislim da se mi na obe strane tog spektra nedovoljno poznajemo. Ljudi u islamskim zemljama verovatno dovoljno ne znaju o zapadnoj kulturi i civilizaciji. Ljudi koji žive u zemljama u kojima muslimani nisu većina, verovatno ne znaju dovoljno o islamskoj kulturi. Mislim da postoji obaveza svih nas, naročito u multietničkim ili multikonfesionalnim zemljama kao što su Srbija i Bosna i Hercegovina ili ceo Balkan, da se bolje poznajemo, da se bolje razumemo. Ne moramo se u svemu slagati, ali ja sam pre za dijalog nego za tu glupu ideju o sukobu civilizacija, jer to bi značilo da je kraj civilizacije. Ja mislim da i zapadna civilizacija i islam imaju budućnost i sačuvaj bože kad bi te dve civilizacije na taj način pretile jedna drugoj da unište sve što je na ovoj Zemlji.

JUSUFSPAHIĆ: U ovom slučaju se radi o civilizacijama koje se mogu dopunjavati izuzetno dobro. Vi ste i spomenuli bivšeg predsednika Irana Hatamija i ta njegova tendencija je bila izuzetno uspešna. Ne znam u kojem pravcu će sada to krenuti, ali moram vam reći da sam ja kao musliman vrlo ponosan na postupak Islamske zajednice u Velikoj Britaniji nakon što je „Leteći cirkus Montija Pajtona“ (Monty Python’s Flying Circus) vređao ličnost Isusa Hrista u filmu „Žitije po Brajanu“, kada pevaju da treba gledati život sa svetlije strane razapeti na krstu. Hrišćanske zajednice tada nisu reagovale, ali je reagovala Islamska zajednica. Isti poriv ima i odbrana Božijeg poslanika Isusa. Islamska zajednica Srbije je posetila ambasadu Norveške, s ciljem da zatražimo objašnjenje, da protestujemo zbog onoga što se desilo i mi smo prevazišli onu potencijalnu tačku međusobnih nesporazuma i sukoba.

RSE: Znači neće biti demonstracija u Beogradu.

JUSUFSPAHIĆ: Ne, bože sačuvaj. Odakle vam ta ideja?

RSE: Čisto pitam.

JUSUFSPAHIĆ: Verovatno zato što su neki nacrtali Božjeg poslanika Muhameda kao teroristu ili kao demonstranta. Shvatate li u čemu je poruka te karikature? Ja nisam taj, niti je to bio moj Božji poslanik. Mi smo mirotvorci. Reč „islam“, etimološki i terminološki znači – veronost Bogu i mir sa Bogom. I odatle se ne mogu crpeti bilo kakve ideje ili ideologije militantnosti i tako dalje. Ono što muslimane sada u svetu čini nervoznim, to je što neko tumači da je ono što je ispod njihove zemlje svetska rezerva nečega, a ono što je ispod drugih zemalja, to pripada tim zemljama.

NIKŠIĆ: Ima, nažalost, muslimana i u zemljama ispod kojih nema ništa. Evo ovde kod nas. Imamo muslimane, a nemamo nafte.

JUSUFSPAHIĆ: Ja mislim da ima i da je zbog toga pokrenuto pitanje otcepljenja južne pokrajine, a da iza toga uopšte ne stoji muslimanska strana i tako dalje. Verujte mi da je to samo zloupotreba.

NIKŠIĆ: To je sad već druga priča. Zasluživala bi jednu posebnu emisiju. Ja bih voleo da se tamo nađe nafta, čak i da se oni otcepe, iako sam ja protiv otcepljenja.

RSE: Stevo je malopre rekao da bi bilo dobro da se mi bolje poznajemo, što je svakako istina. Kako shvatiti tu ipak osetljivost muslimana, što nama koji gledamo sa strane to tako može izgledati? Na primer slučaj u Nigeriji 2000. godine – poginulo je 200 ljudi zbog jednog teksta u kojem se pominje Muhamed, a radilo se o izboru za Mis sveta. To su neke stvari koje, zaista, kada gledate sa strane, zvuče, mogu reći banalno.

JUSUFSPAHIĆ: Da se vratimo na situaciju da su „BH Dani“ objavili tu karikaturu i da nije bilo nikakve reakcije. Ja mislim da kada se desi određena gužva, prosto stampedo odradi posao, a iza toga stoje određeni mozgovi koji kanališu sva ta kretanja. I kad nam je zapaljena džamija, neko je zloupotrebio masu. Masa se stvorila, neko je zloupotrebio masu i džamija u Nišu je zapaljena, time je pređen psihološki prag i onda je zapaljena i džamija u Beogradu. U takvim, vanrednim situacijama, koje su se desile između ostalog i u Nigeriji, a desile su se i na Filipinima kada je bila u pitanju najobičnija lutrija, to se dešava.

NIKŠIĆ: Velike su pare bile u pitanju.

RSE: U ovoj priči se kao ključni problem pojavljuje sloboda govora. U filmu Martina Skorseze (Martin Scorsese) iz 1988. godine „Poslednje Hristovo iskušenje“ Histos je na trenutke na onoj „crnoj strani“, da bi se kasnije, kroz razna iskušenja, vratio na pravi put. To nije probudilo ovakve reakcije. Zašto mi tako različito doživljavamo takve stvari?

NIKŠIĆ: Ja ne mogu da sudim o tome zašto je nešto probudilo ili nije probudilo reakcije. Na početku sam vam rekao da postoji jedna presuda Evropskog suda za ljudska prava koje je doneta povodom jednog incidenta u Austriji. U Austriji je negde krajem osamdesetih godina prikazan jedan umetnički film koji Isusa Hrista u nekim scenama dovodi u vezu sa đavolom, ima nekih erotskih aluzija i tako dalje. Prikazan je u jednom zatvorenom kulturnom centru, ali su se lokalni predstavnici jednog hrišćanskog udruženja pobunili, jer su smatrali da to vređa njihova verska osećanja. Oni su podneli tužbu lokalnom sudu i posle izvesnog vremena taj film je zabranjen. Autori su se žalili jednom sudu, drugom sudu, to je došlo do Vrhovnog suda Austrije i svi su potvrdili zabranu. Autori su se na kraju žalili Evropskom sudu za ljudska prava u Strasburu i Evropski sud za ljudska prava je konačno presudio i rekao da je zabrana austrijskih sudova legitimna jer je reč o vređanju Isusa Hrista i da je time pređena granica. Da se mogu praviti aluzije sa vernicima, sa sveštenicima i tako dalje, to su sve ovozemaljska bića koja su podložna kritici kao i sva druga, ali Božji poslanik Muhamed ili sin Božji Isus Hrist ili Buda i tako dalje, spadaju u onu vrstu vrednosti koje prosto ne smete dirati jer je to granica koju ne treba prelaziti. To je odluka Evropskog suda i to je danas evropski standard.

RSE: To spada u ono što nazivamo širenjem verske mržnje ili šta?

NIKŠIĆ: To je zaštita poštovanja prava na slobodu veroispovesti po Evropskoj konvenciji. Dakle, to je takozvano legitimno ograničenje člana 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima koji garantuje slobodu izražavanja. To je granica koju je utvrdio sud.

RSE: Pomenuću i slučaj fotografija Jelene Karleuše. Jelena Karleuša u svom poslednjem spotu prislanja krst na intimne delove tela. Mislite da i to treba zabraniti?

NIKŠIĆ: Mislim da je to neukusno, ali o tome se može raspravljati. Ja pre svega nisam sudija, već novinar i moje je da vas obavestim da je to stav Evropskog suda za ljudska prava.

RSE: Da li je to zloupotreba slobode govora?

NIKŠIĆ: To jeste zloupotreba slobode govora. Krst je simbol nečije vere i to je prosto komercijalizacija i zloupotreba. Ne mora svaka zloupotreba u krajnjoj liniji da bude zabranjena, ali bitno je da mi znamo o čemu se radi i da li to ima smisla. Negde neko umetničko delo, negde ta sloboda ima nekog smisla, a negde je ta sloboda upotrebljena samo u svrhu provokacije. Poenta onoga što hoču da kažem je da sloboda govora nije apsolutna i da se ona može ograničiti kad je reč o zaštiti prava drugih. Ovde govorimo o milionima ljudi koji u nešto veruju i tu ljudi imaju pravo na zaštitu onih elementarnih vernosti u koje oni veruju. Dakle, to nije odnos prema proroku Muhamedu, to je odnos prema ljudima koji u njega veruju. Vi morate poštovati druge. To je smisao slobode izražavanja. Sloboda izražavanja nije apsolutna i ja je ne mogu koristiti tako da bih vređao vas. Postoji neka granica.

RSE: Sloboda jednog, ograničena je slobodama i pravima drugih. Idemo u Novi Pazar. Enes Halilović zabeležio je neke od reakcija kako predstavnika tamošnje Islamske zajednice, tako i od običnih građana – muslimana:


„Karikature Božjeg poslanika Muhameda koje su objavljene u Danskoj, vređaju sve muslimane“, izjavio je potpredsednik Mešihata Islamske zajednice Sandžaka Mevludin ef. Dudić:

„Pripadnici islama iskrekno nose Muhameda a. s. u svojim grudima, tako da ta karikatura govori da, nažalost, ne žele muslimane u svom okruženju. Svima je poznato da je misija islama, a samim tim i Muhameda a.s. – mir među svim ljudima, i da se iz tog razloga ne može terorizam pripisivati islamu, a samim tim ni muslimanima. Dakle, ovo je direktan atak na našu vjeru i na nas kao pripadnike islama.“

Građani Novog Pazara:

„Pitate me jesam li uvređena. Jesam, kako da nisam. Tu nema nikakve dileme. To je definitivno uvreda. To neko sistematski radi, vređa jedan narod u celom svetu.“

„Naravno da sam uvređena i smatram da to neko radi planski i taj koji to radi neće videti sreću, jer postoji pravda, ako ništa od Boga.“

„Muhamed a. s., Isus ili Buda i svi ti ljudi, ne smiju da se vređaju. To su svetinje milijardi ljudi danas na Zemlji. Čovečanstvo ima nekoliko monoteističkih religija i ljudi koji pripadaju tim religijama ne bi smeli ni na koji način da budu uvređeni. Milijarde ljudi se vređaju, a naravno i ja kao musliman.“

„Naravno da mi smeta vređanje moje vere. Ne znam zašto me uopšte to i pitate.“


RSE: Gospodine Jusfspahiću, kako ovim ljudima koji su uvređeni objasniti da ipak treba nekako kontrolisati emocije i da ne treba preterivati u reakcijama?

JUSUFSPAHIĆ: Ja mislim da su naši muslimani vrlo iskontrolisali svoje emocije. Niste imali one događaje koje ste imali u drugim zemljama. Za to postoje, verovatno, određeni civilizacijski razlozi. Sredina u kojoj živimo je mešovitija od ovih drugih sredina. Ali verovatno su oni tamo regioni, kažem, pod određenim pritiscima i ti pritisci su na taj način urodili plodom. Muslimani Srbije su protiv ovakvog vređanja verskih osećanja muslimana ili pripadnika bilo koje druge vere i takođe su protiv ovakvih reakcija koje, na kraju krajeva, mogu dovesti do određenih sukoba različitih civilizacija i tako dalje. Neka nas Bog dragi sačuva od toga. Mislim da je najprimereniji način da se strana koja je napravila grešku izvine muslimanima, a dok toga ne dođe, najprimereniji način je ekonomski embargo. To smo kazali i ljudima u norveškoj ambasadi i stojimo iza toga.

RSE: Šta su vam oni rekli?

JUSUFSPAHIĆ: To sigurno za njih nije povoljno, ali to znači da će se ovakav trend vređanja islamskih svetinja završiti brzo.

RSE: Da li to znači da vi ovih dana nećete kupiti na primer lego kocke?

JUSUFSPAHIĆ: Budite uvereni da neću uzimati detetu onu Kinder bueno čokoladicu. U pitanju je Božji poslanik. Vera se oseća srcem. U srce su dirnuli, u dušu.

RSE: Kakve to ima veze sa Kinder buenom?

JUSUFSPAHIĆ: Kazaće neko – umetničke slobode, novinarske slobode, slobode medija… Tačno je, to treba poštovati, ali tome je granica kućni odgoj. I umetnici su pripadnici određene profesije, pogotovo danas. Umetnost je profesija kao i svaka druga. I pilot poželi da ima pilotske slobode. Za šta se se uplašili?

RSE: Za život.

JUSUFSPAHIĆ: Da, za život. Uplašite se za dušu svoju. I jedino zabrinuti za dušu svoju ćete se brinuti za dušu ovog čovečanstva.

NIKŠIĆ: Ja razumem da su ljudi uvređeni i mislim da nije primereno uopšte razgovarati o intenzitetu uvređenosti. To je stvar prosto privatnog osećanja čoveka i njegovog odnosa prema Bogu i prema veri, koliko je on tvrdo ili manje tvrdo u to uveren. Ja mislim da su neprimerene određene spoljne reakcije. Dakle, ja sam protiv upotrebe nasilja i onih po meni neprihvatljivih gestova kojima ljudi žele da demonstriraju svoju uvređenost. Ja, recimo, mislim da su stanovnici Beograda imali puno razloga da budu uvređeni u vreme kada su na Kosovu paljene neke srpske crkve, ali da je krajnje idiotski i neprimereno zbog toga zapaliti džamiju u Beogradu. Koliko god da su uvređeni, oni mogu biti veoma uvređeni, veoma povređeni, svako ko vidi da se pale neke istorijske crkve i vrednosti, da se ubijaju nevini ljudi na pravdi Boga na Kosovu, moraju biti veoma povređeni. Ali, ponavljam, postoji jedna granica. Ne smete dirnuti u nekog drugog, u nečiju drugu svetinju, zato što ste vi uvređeni. To su dve potpuno različite stvari koje treba, po mom mišljenju, odvojiti.

JUSUFSPAHIĆ: Prva greška, napravili su karikaturu Božjeg poslanika Muhameda. Druga greška, karikatura je bila krajnje tendenciozna – Muhamed kao terorista. Iza toga uopšte nije bilo reakcija. Treća greška, izjava: „Mi smo samo hteli da vidimo koliko daleko možemo da idemo u provociranju muslimana“. Šest meseci posle toga, dešava se ovo sada.

NIKŠIĆ: Ta izjava je izvučena iz konteksta. Oni su to rekli zato što su se danski ilustratori ustezali da ilustruju jednu knjigu. I onda je novinar lista „Jilands-posten“ napisao jedan komentar u kojem je rekao: „Zar je moguće da u Danskoj ne postoji ilustrator koji se usuđuje nešto da uradi? Ima li neko hrabrosti da to neko nacrta?“. On je govorio samo o cenzuri. On je to shvatio kao neprimeren nivo samocenzure u Danskoj i zapitao se zašto se plaše da urade tako nešto. On to nije shvatao, on je glup i pogrešio je. Nije on pozvao ljude da nacrtaju proroka Muhameda kao teroristu. On je pozvao ljude da ilustruju tu knjigu. Onda su se javili ovi koji su nacrtali to što su nacrtali i list je, po mom mišljenju, pogrešio što je to objavio. To je čitav niz grešaka i list je rekao na kraju da je to uradio radi provokacije, zato što je hteo da dokaže da je njima sloboda izražavanja važna. To je, dakle, čitav niz gluposti i nažalost često takve stvari dovedu do neželjenih konsekvenci. Ja ne verujem da su ti ljudi u tom malom danskom listu želeli da upale čitav svet i da stave prst u oko milionima Muslimana širom sveta. Kao što isto tako ne verujem, možete se neslagati sa mnom, da su milioni tih ljudi koje danas gledamo na televiziji kako demonstriraju, svi čitali danske novine ili videli te slike. Nisu. Oni su to čuli, to se širi. Malopre je neko govorio o svetskom poretku. Svetski poredak ima dve strane. Globalizovani su i muslimani širom sveta, gledaju satelitski program, ne znaju ni gde je Danska, a kamoli da su čitali danske novine, ali su jako uvređeni. Mediji su brzina i sada se ceo sve trese zbog toga što je tamo neki magarac, u nekom danskom provincijskom listu nešto uradio.

RSE: Ali taj svet ima razloga da se trese, jer su mu u poslednjih pet godina velike nesreće naneli teroristi koji su se pozivali na islam.

NIKŠIĆ: To je druga priča.

RSE: Kako objasniti ljudima da to nema veze jedno s drugim, da musliman nema veze sa teroristom?

JUSUFSPAHIĆ: Opet je tu presudna medijska propaganda. Najčešće će biti spominjan islamski terorizam. Terorizam koji se dešava na prostoru Severne Irske nijednog trenutka nije nazvan ni hrišćanskim, ni katoličkim. Nemate muslimane teroriste. Muhamed nije terorista. Božji poslanik Muhamed nije bacao bombe. Naučavao je miru. A danas su određeni muslimani vrlo nervozni jer nam se stavlja prst u oko u određenim segmentima, i kada je u pitanju ekonomija i kada je u pitanju politika i kada su u pitanju sve sfere života. Ako vam kažem da nijednog trenutka nećete čuti sintagmu „hrišćanski terorizam“ ili „judaistički terorizam“, a mediji bruje o nekakvom islamskom terorizmu, onda shvatate jednog muslimana koji shvata i ovu najobičniju karikaturu kao deo celokupne mašinerije koja je antiislamski nastrojena.

NIKŠIĆ: Budimo fer. Malopre smo čuli da je tamo neki list u Iranu raspisao konkurs za karikaturu o holokaustu. I to je nešto što ne treba smetnuti s uma. To nije istog ranga kao vređanje proroka Muhameda, ali ne sme se niko šaliti ni sa holokaustom i mislim da je red i da ozbiljni muslimani i ozbiljni vernici ukažu tim ludacima da sa holokaustom nema šale.

JUSUFSPAHIĆ: Uprite prstom u mene i kažite – smrde ti čarape, Muhamede, ti si terorista, ali ne možete to pripisati islamu.

NIKŠIĆ: To je nešto drugo. Ali ja od vas očekujem da svojim vernicima, kroz svoj autoritet, kažete da je holokaust nešto s čim nema šale. Može se govoriti o politici ovoj ili onoj, možete se slagati ili ne slagati sa politikom savremene države Izrael danas, ali holokaust je holokaust i to se ne može dovoditi u pitanje. S tim takođe nema šale, jer onda smo mi s druge strane uvređeni, pošto su takođe milioni na tu stvar vrlo osetljivi i vrlo dramatično reaguju na to.

RSE: Predrag Koraksić, poznatiji kao Corax, najuspešniji je srpski karikaturista. Nakon danskog slučaja otkriva da se i on jednom našao u sličnoj situaciji kao i njegove tamošnje kolege:


„To je bio 1. januar 2000. godine. Ja sam radio jedan kalendar za list ,Vreme‘. Još Milošević nije bio pao. Karikatura je bila čak i na naslovnoj strani, a unutra je bio jedan deo koji je bio kao kalendar. Scena je bila ovakva: jedna svečana atmosfera, doček Nove godine, Milošević i njegova gospođa dočekuju zvanice, a zvanice su Hitler, Staljin, Lucifer, Čaušesku, Musolini, Mao Ce Tung, Homeini, Smrt i baron Minhauzen koji doleće na kugli. Ta karikatura je urađena u boji i baš sam bio zadovoljan tim crtežom. Međutim, odmah posle toga je reagovala iranska ambasada i poslala jedno protestno pismo listu ,Vreme‘, tako da se posle ,Vreme‘ na neki način izvinulo. Tako se završila ta epizoda. Nije bilo tako burno kao ovo sada. Ali ja mislim da ja tu nisam ništa pogrešio. To nije bio nikakav svetac, nego je bio čovek koji je zaslužio da bude u takvom društvu. Redakcija je objavila jedno malo izvinjenje i na tome se to završilo.“

Koje vaše mišljenje, kako bi zapravo trebalo reagovati u takvim okolnostima u kojima ste se vi tom prilikom našli, odnosno u kojima su se našle vaše kolege iz Danske?

„Ja nemam, pre svega, neko visoko mišljenje o kvalitetu te karikature. To je jedna stara ideja, takve ideje su već bile, naravno sa nekim drugim likovima. Mislima da je bila istovetna karikatura sa Osamom bin Ladenom. Sada su oni to prilepili Muhamedu. Ne treba gledati preko tarabe u tuđe dvorište pa praviti takve komentare. ja sam uvek o tome vodio računa. Ne samo o tome, nego sam vodio računa i o tome da to ne bude nikakav nacionalistički pristup toj priči. Uvek sam se klonio tome da ne vređam i da ne pravim karikature koje će uvrediti druge nacije ili drugu veru. Uvek sam se bavio nekim domaćim problemima. Mislio dam da je važnije da se ovde, na domaćem terenu raščiste neke stvari i da se napravi komentar. Čak ni ovde se nisam trudio da nekoga uvredim, već sam to pojmio kao jedan ironičan komentar ili podsmeh, a nikako vređanje.“



RSE: Da li je Corax preterao?

JUSUFSPAHIĆ: Mislim da jeste preterao. Kada je u pitanju karikatura kao karikatura, mislim da nije problem u nju staviti muftiju beogradskog ili verske vođe. Staviti bilo kog Božjeg poslanika u karikaturu je sa stanovišta islamskog shvatanja uvredljivo, čak i da je karikatura najpozitivnija. Međutim, mislim da jedan čovek koji iz Pariza stiže u Teheran da svoju zemlju revolucijom oslobodi od određenih okupatora u moralnom smislu – jer vi ste u Teheranu u vreme onog režima imali ogroman broj javnih kuća i tako dalje – ne može biti poređen sa Staljinom, Hitlerom i tako dalje. U Iranu je zahvaljujući njemu došlo do određenih promena u moralnim segmentima tog društva, da ne spominjem sve druge pozitivnosti te revolucije. Čovek je, dakle, oslobađao svoju zemlju i nije okupirao nijednu drugu.

NIKŠIĆ: Ja sve najlepše mislim o Iranu, pozitivno sam se izrazio o vrednostima iranske revolucije, to je zaista jedan značajan historijski događaj. To nije sporno. Ali ovde nije reč o islamskoj revoluciji. Ovde je reč o jednom političaru. Imam Homeini je u tom slučaju političar i ja mislim da moj kolega Corax nije pogrešio ili barem nije prekršio ona pravila koja su uobičajena za naš zanat, jer političari i državnici su dužni da trpe i više nego običan smrtnik. Prosto, političari se kritikuju, šefovi država, vlada i tako dalje. On u ovom slučaju nije verski vođa nego političar, šef jedne države. I u ovom slučaju, to je stvar slobode izražavanja novinara i karikaturiste.

JUSUFSPAHIĆ: Najviše je nas uvredio Lucifer.

NIKŠIĆ: To je drugo. Ali imam Homeini je u ovom slučaju crtan kao političar. Političari se mogu kritikovati u većem stepenu nego obični ljudi i oni su dužni to da istrpe. Ljudi imaju pravo da misle o političarima ovako ili onako.

JUSUFSPAHIĆ: Znači u toj karikaturi bi se mogao naći i Makarios, predsednik Kipra…

NIKŠIĆ: Da, zašto da ne.

RSE: Možda i Ahmadi Nedžad, aktuelni predsednik Irana, koji je ovih dana ismeva i dovodi u pitanje holokaust.

JUSUFSPAHIĆ: Ja se s njim, naravno, ne bih složio u tome. Verovatno je u pitanju jedan poseban način objašnjavanja, ali mislim da je prešao granicu.

RSE: Šta bi bila poruka za kraj?

NIKŠIĆ: Zaista mislim, kao što sam već rekao, da se moramo više poznavati, da postoje neke stvari s kojima se ne smete šaliti, bez obzira na vaše možda i najbolje namere. Evropa se suočava sa problemima multietničnosti i multikonfesionalnosti. Danska se na to navikava. To je jedna mala zemlja u kojoj tradicionalno nije bilo muslimana. Sad su ušli u Evropu, odjedanput dolaze neki stranci, dolaze neki ljudi koji imaju drugačiju veru, drugačije navike, drugačiju kulturu. Dakle, moramo se navikavati da imamo komšije koji veruju drugačije u drugačije vrednosti. Mi ovde imamo tu vrstu iskustva. Ne kažem da naše iskustvo nije imalo tragične epizode, ali u najmanju ruku, mi koji ovde živimo znamo gde to može da odvede.

RSE: Postoji jedna relativno nova kovanica, a to je – euroislam. Da li je to nešto što bi trebalo ovde graditi?

JUSUFSPAHIĆ: Islam je odanost Bogu i euroislam kao takav ne postoji. Odanost Bogu može da bude ispoljena i u Evropi i u Aziji i na svakom mestu vaseljene. Složio bih se s mojim sagovornikom da je najveći problem međusobno nepoznavanje. Treba da se upoznamo. Između ostalog i jednu kuransku misao u kojoj se kaže: „Razmislite o tome. Smutnja koja je izazvala ubistvo gora je od ubistva, a i jedno i drugo je loše“. Karikatura koja je izazvala ovu reakciju je gora od te reakcije, a i jedno i drugo je loše.
XS
SM
MD
LG