Dostupni linkovi

logo-print

Političke igre preko leđa studenata


BiH već dvije godine ima Nacrt zakona o visokom obrazovanju koji je urađen uz pomoć međunarodnih organizacija, ali još uvijek nije prošao neophodnu proceduru u skupštinskim domovima. To znači da visoko obrazovanje bez tog zakona ne može da obezbijedi svoje mjesto u evropskom akademskom prostoru. Rektor Sarajevskog univerziteta dr. Hasan Muratović apeluje, po ko zna koji put, da se zakon usvoji:

“Više ne možemo čekati. Ja tražim podršku da se zakon donese, da ono što u njemu ne bude definirano svakako će se morati definirati na nižim razinama. Nažalost, i dalje će postojati entitetski i kantonalni zakoni o visokom obrazovanju koji će definirati detalje. Moram, nažalost, da odustanem od traženja kvalitetenog zakona i smatram da je nužno da se donese bilo kakav zakon. Bilo kakav, pazite - da bismo mi mogli sami, univerziteti, poslije u okviru toga da uređujemo koliko možemo naš sistem obrazovanja, da ga usklađujemo s evropskim, da smo prisutni u Evropi.”

BiH ima desetak univerziteta i preko 100 hiljada studenata, a posljednjih godina nastaju privatni univerziteti, dok istovremeno škole sumnjivog kvaliteta iz drugih zemalja nude svoje visokoškolske diplome. Stoga dekan Fakulteta političkih nauka dr. Ismet Grbo postavlja ovo pitanje:

“Kako ići dalje? Moguće je na to pitanje odgovoriti samo postojanjem državnog zakona o univerzitetu, propisivanjem šta se traži i šta treba da radi državni iniverziet, a propisivanjem standarda za privatni. Mi imamo jednu vrstu šverca što se tiče školovanja po BiH, jednu vrstu anarhije - za količinu novca. Ovdje nije samo sporan novac, sporna je očigledno i volja da se pravi rekonstrukcija društva i države na način što će se u ovom dijelu regulirati sektor obrazovanja.”

Zakon o visokom obrazovanju uredio bi ovu značajnu oblast, ali i povezao rad visokoškolskih organizacija. Na tome insistiraju i nevladine organizacije uključene u praćenje procesa reforme, kaže Ivan Barbolić:

“Obrazovanje je, po nama, već dugi niz godina žrtva političkih igara, politikantstva. Međutim, ono što ima u našoj zemlji je zaista visok stepen neobrazovanosti. Ne možemo reći da proces evropskih integracija obavezuje, kao ni Bolonjska deklaracija, da se donese taj zakon, ali, nažalost, bez tog zakona ne postoji dostatna kombinacija koja bi vodila ka stvaranju potrebnih kapaciteta. Nedostatak kapaciteta se pokazao upravo u tome što većinu procesa reforme obrazovanja tenutno još uvijek koordinira međunarodna zajednica, što je u ovom sektoru zaista neprihvatljivo.”

Profesor Momir Šarenac, sa Univeziteta Istočno Sarajevo, upozorava kako je ranbije bila zakonska obaveza univerziteta da svake četiri godine vrše promjene u nastavnim planovima i programima:

“Ja mislim da mi u BiH ne bismo smjeli da zaboravimo pozitivne rezultate koje je dobilo naše visoko obrazovanje. Ja za to imam dosta opipljive dokaze. Ovaj rat je učinio da mnogi naši diplomirani, svih profila, napuste BiH i zaposle se u Evropi. Njihovi rezultati su takvi da se mi nemamo čega stidjeti. Ali ne smijemo se ni zatvarati i reći da to je bilo dovoljno i da mi možemo tako nastaviti. Ne. Upravo na temeljima onoga šta smo dosad postigli, treba da podižemo kvalitet visokog obrazovanja.”

Nedavno je Misija OSCE-a u BiH organizovala istraživanje šta bh. javnost misli o reformi obrazovanja. Podaci pokazuju da dvije trećine ispitanika podržava započetu reformu, za koju su se obavezale vlasti BiH.
XS
SM
MD
LG