Dostupni linkovi

logo-print

Rusija će podržati Kontakt grupu


Treba uvažiti volju građana Kosova, rekao je za Radio Slobodna Evropa Vens Serčak (Vance Serchuk), analitičar Enterprajz institute (The American Enterprise Institute for Public Policy Research) iz Vašingtona. Međutim, on smatra da ako Kosovo dobije nezavisnost to će biti više u imenu, formalno, a u stvarnosti i dalje sa snažnim prisustvom međunarodne zajednice, kao na primer u Avganistanu. Kada je reč o ulozi Rusije, Serčak smatra da će ona podržati stav Kontakt grupe i da nije u njenom nacionalnom interesu da zbog podrške Srbiji uđe u sukob sa Zapadom.

RSE: Kontakt grupa je nedavno zaključila da rešenje za Kosovo treba doneti tokom 2006. godine. Da li je realistično?

SERČAK: Nisam siguran da je moguće usvojiti konačno rešenje u tom periodu. U narednim mesecima nužno je razjasniti mnoga pitanja, šta zapravo donosi budućnost. To je važno imajući u vidu da je velika neizvesnost šta će biti, u poslednjih 6-7 godina bila jedan od faktora koji je najviše uticao na destabilizaciju prilika. Zbog toga je neophodno da se definiše teritorija, zatim put kojim će Kosovo ići. To bi bilo dragoceno ne samo za Kosovo, već i Srbiju i zapadni Balkan u celini. Kada je reč o statusu, međunarodna zajednica je oduvek naglašavala da treba poštovati volju naroda koji živi na Kosovu, ne samo Albanaca već i Srba. Tu je i poštovanje teritorijalnog integriteta Balkana, kao i uvažavanje interesa susednih zemalja. Konkretno rešavanje tih pitanja biće veliki izazov u narednih nekoliko meseci.

RSE: U poslednje vreme sve učestalije se pominje uslovna nezavisnost za Kosovo.

SERČAK: Ogromna većina građana Kosova želi nezavisnost i to treba svi da uvaže. Istovremeno, zbog okolnosti u poslednjih 7 godina u kojima je međunarodna misija delimično vukla pogrešne poteze, a isto se odnosi i na albansko vođstvo, Kosovo sada nije dovoljno razvijeno, odnosno efikasno uređeno da bi funkcionisalo kao nezavisna država. Jedno je sigurno, čak iako Kosovu bude dodeljen značajan nivo nezavisnosti, to će biti više u imenu, formalno, a suštini će još uvek biti potrebna ogromna međunarodna pomoć i starateljstvo koje će rasti ili opadati u meri u kojoj kosovske institucije budu u stanju da efikasno funkcionišu. To će biti sledeća faza. Pogledajte zemlje, kao što je Avganistan, koja je, s jedne strane, suverena, a, s druge, bez snažnog prisustva međunarodne zajednice ne bi mogla da sama upravlja. Odnos prema spoljašnjem svetu i nivo stvarnog suvereniteta Kosova zavisi će od načina na koji se budu rešavala pitanja kao što su decentralizacija, multietničnost, bezbednost.

RSE: Znači Kosovo će najverovatnije u ovoj fazi steći uslovnu nezavisnost a onda u zavisnosti od ispunjavanja određenih uslova, pre svega u zaštiti manjina, i punu nezavisnost?

SERČAK: To će u mnogo čemu zavisiti od toga šta ljudi na Kosovu budu činili, odnosno propustili da urade. Ako budu vukli odgovorne poteze, i ako pokažu da su u stanju da deluju kao ozbiljna i odgovorna društva, onda će taj proces teći mnogo brže. U suprotnom, ako bude nasilja, nestabilnosti, korupcije, onda će put ka potpunoj nezavisnosti biti mnogo duži, a može biti i zaustavljen.

RSE: O ulozi Rusije. Budući status Kosova ne bi smeo da postane opasan presedan u kofliktnim regionima bivšeg Sovjetskog Saveza, kazao je predsednik Putin. Umesto toga, po njegovom mišljenju, nužno je naći rešenje za Kosovo koje će biti univerzalno. Kako tumačite ovaj Putinov stav.

SERČAK: To je izuzetno važno saopštenje. U Srbiji naglašavaju pitanje presedana. To znači ako međunarodna zajednica podrži nezavisnost Kosova, onda mora biti spremna da prihvati slične zahteve i drugih naroda, kao što su Kurdi u Iraku, zatim regija na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza. Mnogi u Beogradu smatraju da će zbog opasnosti od presedana Rusija delovati kao zaštitnica Srbije. Smatram da predsednik Putin kao veoma pragmatičan političar razmišlja na sličan način kao i u zapadnim vladama, da je Kosovo jedinstven slučaj. Dakle, to što će međunarodna zajednica preduzeti na Kosovu ne znači da će biti primenjeno i na primeru Moldavije, Gruzije ili Iraka. Suština Putinove poruke Beogradu je, zapravo, da ne računa previše na podrušku Moskve u smislu blokade rešenja za Kosovo koje bi bilo nepovoljno za Srbiju, zato što je to u interesu Rusije oko nekog drugog pitanja. Kosovo će biti tretirano kao jedinstven slučaj, kao što i jeste u osnovi. Kao što je istakao Vladimir Putin, ostala pitanja biće rešavana na drugačiji način.
Veoma je važno da i zapadne vlade nedvosmisleno predoče Rusiji da rešenje za status Kosova neće služiti kao presedan za ostale slučajeve, pre svega na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza, da je pitanje Čečenije potpuno drugačije, kao što u stvarnosti i jeste, i na taj način otklone sumnje Moskve u namere Zapada. Mislim da će u narednih nekoliko meseci biti na delu konsenzus u Kontakt grupi oko kosovskog pitanja, i da će suptilnom diplomatijom biti otklonjene rezerve Rusije. Putin kao pragmatičan političar shvata da zaoštravanje odnosa sa SAD-om, Nemačkom, Francuskom i Britanijom zbog Srbije, nije u nacionalnom interesu Rusije.

RSE: Šef diplomatije Srbije i Crne Gore Vuk Drašković susreo se prošle sedmice sa američkim podsekretarom Nikolasom Bernsom, koji mu je tom prilikom rekao da će pozicija Beograda u pregovorima o Kosovu biti oslabljena sve dok haški begunci ne budu izručeni, pre svega Ratko Mladić.

SERČAK: Ima više pitanja iz prošlosti sa kojima se Srbija još nije suočila na pravi način. Saradnja sa Haškim tribunalom je najdramatičnije i najvidljivije. Međutim, ovde nije reč samo o tome da li će neizručenje Karadžiča i Mladića štetiti interesima Beograda u pregovorima sa Zapadom o Kosovu, članstvu u NATO-u i EU, već i kakvu državu i društvo Srbija želi da gradi. To je zapravo kompleksnije i teže pitanje. Mislim da vlasti u Beogradu ne bi trebalo da potcene značaj saradnje sa Hagom i od toga će zavisiti ishod ostalih ključnih pitanja za Srbiju.

RSE: Kakav će biti ishod referendumske kampanje u Crnoj Gori?

SERČAK: Ironija je na neki način da dok na Balkanu Crna Gora i Kosovo teže ka nezavisnosti, u Evropi je suprotan trend. Za 10 –15 godina balkanske zemlje će najverovatnije postati članice Evropske Unije, a u međuvremenu ostvariće tesnu međusobnu saradnju na ekonomskom, političkom i bezbednosnom planu. To će biti nužno jer se radi o malom prostoru. Međutim, možda je zbog traumatičnih iskustava u poslednjoj deceniji u narednom periodu potrebna veća međusobna distanca među balkaskim zemljama u državotvornom smislu.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG