Specijalni predstavnik Sjedinjenih Američkih Država za status Kosova Frenk Vizner izrazio je u Beogradu uverenje da će vlasti Srbije biti potpuno uključene i da će ozbiljno učestvovati u pregovorima o Kosovu. Posetivši da je u Beograd doputovao sa Kosova, gde se sreo sa liderima tamošnjih Albanaca i Srba, Vizner je rekao da je u Prištini naglasio da je za Sjedinjene Američke Države i međunrodnu zajednicu važno da strane u pregovorima sarađuju sa Martijem Ahtisarijem, kako bi se još tokom 2006. bez odugovlačenja postigao sporazum o Kosovu, sporazum koji će obezbediti mir i bezbednost u regionu, bolju budućnost za Kosovo i puna prava za manjinske narode prema njemu, rekao je Vizner.
Ovo je prva Viznerova poseta Beogradu otkako je u decembru prošle godine imenovan za specijalnog predstavnika Sjedinjenih Američkih Država za pregovore o statusu Kosova i bila je to prilika da ovdašnji zvaničnici čuju iz prve ruke stav Vašingtona o povezivanju položaja Srbije u tim pregovorima sa neispunjavanjem obaveza prema Haškom tribunalu. Srpsko-crnogorski ministar spoljnih poslova Vuk Drašković je tokom boravka u Americi od državnog podsekretara Nikolsa Bernsa primio poruku da će pozicija Srbije u pregovorima o statusu Kosova slabiti sve dok haški optuženici ne budu privedene pravdi:
“Berns je čak rekao da je to sramota za Srbiju. Napomenuo je takođe i to da našoj pregovaračkoj poziciji oko Kosova škode mnogo nerelani politički zahtevi pri čemu je rekao da su nerealni svi oni politički zahtevi koji ignorišu vodeće principe Kontakt grupe uključujući i taj da u bilo čemu nema povratka na situaciju pre 99. godine. Sa svoje strane insistirao sam i da i verujem da će to imati značajnog uticaja na tome da se pregovori o budućem statusu Kosova vode u skladu sa preporukama Kai Eidea, korak po korak, tačka po tačka i da bez ispunjavanja tih ključnih standarda ne može biti govora o nekakvom ubrzavanju procesa i donošenju brze odluke o budućem statusu Kosova, pri čemu sam insistirao veoma tvrdo, oštro na tome da se teritorijalna celovitost Srbije ne sme dovoditi u pitanje danas, jer tu teritorijalnu celovitost Srbije nije dovodio u sumnju čak ni NATO pakt nakon pobede nad Miloševićem, JUL-om i radikalima 99. godine.”
Predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Dušan Proroković kaže za naš radio da upozorenja državnog podsekratara Nikolasa Bernsa da nesaradnja Srbije sa Hagom može oslabiti poziciju Beograda u razgovorima o Kosovu, zvaničnici Srbije ozbiljno shvataju isto kao i činjenicu da postoji ozbiljna volja da se priča oko Haga što pre završi:
“Pitanje je tehničkih uslova za ostvarivanje tih stvari, određenih obaveštajnih podataka ali mislim da ne postoje neke nesuglasice da sa tim poslom treba završiti. Naravno da je to jedno od pitanja koji opterećuje naš politički život, ali ne mislim da presudno može da utiče na našu pregovaračku poziciju.”
Spoljnopolitički komentator Radomir Ličina nasuprot smatra da se tvrd stav američke administracije ali i drugih međunarodnih zvaničnika mogao očekivati i da ne treba isključiti uslovljavanje pozicije Srbije u pregovorima o budućnosti Kosova hvatanjem odbeglog generala Ratka Mladića:
“Bojim se da je Srbija odavno propustila sve prilike i mogućnosti kada je mogla da računa na, neka to zvuči prilično grubo, korektniji odnos tog neodređenog entiteta koji se naziva međunarodna zajednica. Mislim da su ovdašnje vlasti previše puta igrale žmurke i jednostavno je mnogim ljudima došlo svega, da ne kažem, do grla, odnosno previše je bilo obećanja i različitih, da tako kažem, zamajavanaja da bi dopustili da ih neko više vuče za nos. Imam utisak da ponekad neko ovde još misli da se to može raditi. Suština je u tome da i novinari a i javnost, nažalost, često bivaju u poziciji da samo nagađaju o tome šta se zaista radi.”
Ovo je prva Viznerova poseta Beogradu otkako je u decembru prošle godine imenovan za specijalnog predstavnika Sjedinjenih Američkih Država za pregovore o statusu Kosova i bila je to prilika da ovdašnji zvaničnici čuju iz prve ruke stav Vašingtona o povezivanju položaja Srbije u tim pregovorima sa neispunjavanjem obaveza prema Haškom tribunalu. Srpsko-crnogorski ministar spoljnih poslova Vuk Drašković je tokom boravka u Americi od državnog podsekretara Nikolsa Bernsa primio poruku da će pozicija Srbije u pregovorima o statusu Kosova slabiti sve dok haški optuženici ne budu privedene pravdi:
“Berns je čak rekao da je to sramota za Srbiju. Napomenuo je takođe i to da našoj pregovaračkoj poziciji oko Kosova škode mnogo nerelani politički zahtevi pri čemu je rekao da su nerealni svi oni politički zahtevi koji ignorišu vodeće principe Kontakt grupe uključujući i taj da u bilo čemu nema povratka na situaciju pre 99. godine. Sa svoje strane insistirao sam i da i verujem da će to imati značajnog uticaja na tome da se pregovori o budućem statusu Kosova vode u skladu sa preporukama Kai Eidea, korak po korak, tačka po tačka i da bez ispunjavanja tih ključnih standarda ne može biti govora o nekakvom ubrzavanju procesa i donošenju brze odluke o budućem statusu Kosova, pri čemu sam insistirao veoma tvrdo, oštro na tome da se teritorijalna celovitost Srbije ne sme dovoditi u pitanje danas, jer tu teritorijalnu celovitost Srbije nije dovodio u sumnju čak ni NATO pakt nakon pobede nad Miloševićem, JUL-om i radikalima 99. godine.”
Predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Dušan Proroković kaže za naš radio da upozorenja državnog podsekratara Nikolasa Bernsa da nesaradnja Srbije sa Hagom može oslabiti poziciju Beograda u razgovorima o Kosovu, zvaničnici Srbije ozbiljno shvataju isto kao i činjenicu da postoji ozbiljna volja da se priča oko Haga što pre završi:
“Pitanje je tehničkih uslova za ostvarivanje tih stvari, određenih obaveštajnih podataka ali mislim da ne postoje neke nesuglasice da sa tim poslom treba završiti. Naravno da je to jedno od pitanja koji opterećuje naš politički život, ali ne mislim da presudno može da utiče na našu pregovaračku poziciju.”
Spoljnopolitički komentator Radomir Ličina nasuprot smatra da se tvrd stav američke administracije ali i drugih međunarodnih zvaničnika mogao očekivati i da ne treba isključiti uslovljavanje pozicije Srbije u pregovorima o budućnosti Kosova hvatanjem odbeglog generala Ratka Mladića:
“Bojim se da je Srbija odavno propustila sve prilike i mogućnosti kada je mogla da računa na, neka to zvuči prilično grubo, korektniji odnos tog neodređenog entiteta koji se naziva međunarodna zajednica. Mislim da su ovdašnje vlasti previše puta igrale žmurke i jednostavno je mnogim ljudima došlo svega, da ne kažem, do grla, odnosno previše je bilo obećanja i različitih, da tako kažem, zamajavanaja da bi dopustili da ih neko više vuče za nos. Imam utisak da ponekad neko ovde još misli da se to može raditi. Suština je u tome da i novinari a i javnost, nažalost, često bivaju u poziciji da samo nagađaju o tome šta se zaista radi.”
