Uoči nastavka pregovora o pridruživanju sa Evropskom unijom predviđenih za drugu polovinu meseca, Srbija se ozbiljnije nego ikada suočava sa opasnošću da razgovori budu prekinuti, ukoliko Beograd bez odlaganja ne napravi bitan korak u saradnji sa Hagom. Od Srbije se očekuje da u slučaju generala Ratka Mladića učini isto što i Hrvatska sa generalom Antom Gotovinom. Primetno je da potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus, koji u nastavku razgovara u Briselu sa evropskim zvaničnicima, više ne govori o opasnosti da ti razgovori budu prekinuti već o šansama da se nastave:
“Ta šansa zavisi od toga ukoliko uverimo Karlu del Ponte, a kasnije predsednika Barosa, da smo mi nešto ozbiljno uradili u toj saradnji sa Haškim tribunalom. Problem je u tome ako se prekinu pregovori oni ne mogu da budu prekinuti na mesec ili dva dana, nego će biti na mnogo duže vreme i mislim da mi to po svaku cenu trebamo da izbegnemo.”
Međutim, koliko srpske vlasti imaju u ovom trenutku argumenata da bi uverili glavnog tužioca Haškog tribunala da sarađuju i pored toga što se poslednjih dana preduzimaju pojedine korake poput otvaranja državne arhive haškim istražiteljima, svedoči reagovanje Florans Artman, tužiočevog potparola na zaključak Vrhovnog saveta odbrane da je nužna krivična odgovornost bivših vojnih lica koja su pomagala skrivanje Mladića:
“To je ista priča, gde ste videli istragu u novinama. Nemam komentara dok ne bude uhapšen i priveden u Hag.”
Iako ovoga puta iz Brisela poručuju da mogućnost prekida pregovora nije prazna pretnja, zvaničnici u Beogradu čini se da ipak izbegavaju da govore o posledicama takve odluke. Šta bi prekid značio za Srbiju, odnosno kakve bi bile posledice, pokušali smo da saznamo od ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom Milana Parivodića:
“Prvo, to bi značilo da su pregovori prekinuti, a drugo to bi bila loša poruka i na unutarpolitičkoj sceni i na međunarodnoj političkoj sceni i moramo stvarno svi da se trudimo da do takvog scenarija ne dođe.”
Potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus kaže da je Beograd, podnošenjem zvaničnog predloga za liberalizaciju trgovine poljoprivrednim proizvodima, u potpunosti pripremio sastanak koji bi trebalo da bude održan između 20. i 23. februara u Beogradu:
“I na toj osnovi mi imamo sve komplimente, ali se nadamo da će na ovoj drugoj strani biti neki napredak da nam omogući da nastavimo ove pregovore.”
Nasuprot izjavama nekih srpskih zvaničnika, međutim, analitičari imaju drugačije viđenje stanja stvari. Tako Miroslav Prokopijević iz Centra za slobodno tržište kaže da je 'ta stvar i do sada više hodala zahvaljujući volji Unije da nas negde prikači, nego praktičnim potezima sa srpske strane':
“Prosto čovek i ne razume ovu hladnokrvnost na srpskoj strani, gde se na tolika upozorenja da bi do toga moglo doći odgovara sa dosta mršavom akcijom koja bi trebala da usledi da do toga ne bi došlo. Jer kada se pogleda ne samo saradnja sa Hagom, nego problem je što srpska Vlada vodi praktično suprotne politike od onoga što iziskuje nastavak pregovora, zato što se sve više meša u tržište, donosi zakone koji ne odgovaraju standardima Unije itd. Dakle, ne vodi nikakvu antimonopolsku politiku.”
Podsetimo, saradnja sa Haškim tribunalom koja podrazumeva izručenja Ratka Mladića i Radovana Karadžića i otvaranja arhiva jedan je od šest ključnih prioriteta koje Srbija i Crna Gora mora da ispuni u vrlo kratkom roku u procesu pridruživanja Evropskoj uniji.
“Ta šansa zavisi od toga ukoliko uverimo Karlu del Ponte, a kasnije predsednika Barosa, da smo mi nešto ozbiljno uradili u toj saradnji sa Haškim tribunalom. Problem je u tome ako se prekinu pregovori oni ne mogu da budu prekinuti na mesec ili dva dana, nego će biti na mnogo duže vreme i mislim da mi to po svaku cenu trebamo da izbegnemo.”
Međutim, koliko srpske vlasti imaju u ovom trenutku argumenata da bi uverili glavnog tužioca Haškog tribunala da sarađuju i pored toga što se poslednjih dana preduzimaju pojedine korake poput otvaranja državne arhive haškim istražiteljima, svedoči reagovanje Florans Artman, tužiočevog potparola na zaključak Vrhovnog saveta odbrane da je nužna krivična odgovornost bivših vojnih lica koja su pomagala skrivanje Mladića:
“To je ista priča, gde ste videli istragu u novinama. Nemam komentara dok ne bude uhapšen i priveden u Hag.”
Iako ovoga puta iz Brisela poručuju da mogućnost prekida pregovora nije prazna pretnja, zvaničnici u Beogradu čini se da ipak izbegavaju da govore o posledicama takve odluke. Šta bi prekid značio za Srbiju, odnosno kakve bi bile posledice, pokušali smo da saznamo od ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom Milana Parivodića:
“Prvo, to bi značilo da su pregovori prekinuti, a drugo to bi bila loša poruka i na unutarpolitičkoj sceni i na međunarodnoj političkoj sceni i moramo stvarno svi da se trudimo da do takvog scenarija ne dođe.”
Potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus kaže da je Beograd, podnošenjem zvaničnog predloga za liberalizaciju trgovine poljoprivrednim proizvodima, u potpunosti pripremio sastanak koji bi trebalo da bude održan između 20. i 23. februara u Beogradu:
“I na toj osnovi mi imamo sve komplimente, ali se nadamo da će na ovoj drugoj strani biti neki napredak da nam omogući da nastavimo ove pregovore.”
Nasuprot izjavama nekih srpskih zvaničnika, međutim, analitičari imaju drugačije viđenje stanja stvari. Tako Miroslav Prokopijević iz Centra za slobodno tržište kaže da je 'ta stvar i do sada više hodala zahvaljujući volji Unije da nas negde prikači, nego praktičnim potezima sa srpske strane':
“Prosto čovek i ne razume ovu hladnokrvnost na srpskoj strani, gde se na tolika upozorenja da bi do toga moglo doći odgovara sa dosta mršavom akcijom koja bi trebala da usledi da do toga ne bi došlo. Jer kada se pogleda ne samo saradnja sa Hagom, nego problem je što srpska Vlada vodi praktično suprotne politike od onoga što iziskuje nastavak pregovora, zato što se sve više meša u tržište, donosi zakone koji ne odgovaraju standardima Unije itd. Dakle, ne vodi nikakvu antimonopolsku politiku.”
Podsetimo, saradnja sa Haškim tribunalom koja podrazumeva izručenja Ratka Mladića i Radovana Karadžića i otvaranja arhiva jedan je od šest ključnih prioriteta koje Srbija i Crna Gora mora da ispuni u vrlo kratkom roku u procesu pridruživanja Evropskoj uniji.
