Dostupni linkovi

logo-print

Direktni pregovori Beograda i Prištine


Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio u Atini dopisnicima beogradskih medija da su se on i predsednik Demokratske partije Kosova Hašim Tači složili da što pre počnu direktni pregovori Beograda i Prištine o budućnosti Kosova. Tadić je rekao da je sa Tačijem imao “kratak susret” tokom prijema koji je predsednik Grčke Karolos Papuljas priredio za učesnike zasedanja Saveta Socijalističke internacionale:

“Ja sam se složio sa delom izlaganja Hašima Tačija da je potrebno što pre početi direktne razgovore, i da moramo što pre nešto da uradimo za konkretan život svih manjina, pre svega Srba na Kosovu i Metohiji. Za mene je, još jednom, veoma važna novost, dakle Tači je juče tokom svog izlaganja rekao da želi direktne pregovore Beograda i Prištine, i to što pre, bez posrednika. To je ono i zašta smo mi zalažemo i mislim da je to na dobra novost.”

Tadić ističe da je Tačiju preneo da mu je veoma žao što albanska strana nije prihvatila da on dođe na sahranu predsednika Kosova Ibrahima Rugove, pošto smatram, kaže srpski predsednik, da mi moramo da pokažemo poštovanje prema onima koji drugačije misle od nas, da time pokažemo i snagu naše politike i evropski karakter naše politike.

Tadić je podsetio da su on i Vlada Srbije bez uspeha tražili da se sastanu sa premijerom Kosova Bajramom Kosumijem i sa pokojnim pedsednikom Ibrahimom Rugovom. Susret Borisa Tadića i Hašima Tačija od važnosti je pre svega za predsednika Srbije, ističe u razgovoru za Radio Slobodna Evropa politički analitičar Dušan Janjić:

“Objektivni politički značaj toga nije veliki. Hašim Tači će ostati, kako sada stvari stoje opozicija. Verovatno opozicija koja će morati vrlo brzo da pribegne radikalizaciji albanskog pokreta. Dakle, na neki način, dobro je što su se dva opoziciona lidera, sad govorim o Tadiću kao predsedniku Demokratske stranke, susreli, ali nije dobro što se predsednik Srbije susreo s nekim ko nema definisan status u pregovaračkom timu. Samo po sebi to može biti, da kažemo gest pravljenja atmosfere pomirenja, ali zaista sa vrlo ograničenim dometima. Kratko rečeno, za tu vrstu susreta, postoje najmanje tri do četiri godišnje prilike, i ja se nadam da je ovaj susret definitivno ohrabrio Borisa Tadića da uđe u razgovore sa Albancima. Ako je to tako, onda je to dobro i za srpsku stranu.”

Iako međunarodna agenda predviđa okončanje pregovora o budućem statusu Kosova u toku 2006. godine, analitičar Dušan Janjić otvoreno izražava sumnju da će to biti moguće:

“Budimo realni, na raspolaganju je eventualno četiri meseca rada, znači negde do polovine jula, potom Srbija ulazi u izbornu groznicu, najranije septembar najkasnije novembar, potom primopredaja vlade, znači februar mesec, i zna se kad počnu izbori onda pregovarački timovi uglavnom blokiraju radove, a sve će zavisiti od toga koliko će Koordinacioni centar biti osposobljen da održava da održava, što se kaže hladni pogon. Što se tiče albanske stane, ponašanja Hašima Tačija i njegovog zadovoljstva i nezadovoljstva budućeg pri raspodeli vlasti, dakle potpuno je izvesno ako on ne dobije mesto premijera, a nema signala da će se to dogoditi, da će doći do radikalizacije albanskog pokreta. Dakle 2006. ja vidim kao još jednu godinu odmeravanja snaga i vrlo malog napretka.”
XS
SM
MD
LG