Radovan BOROVIC, Esad KRCIC, Žana KOVACEVIC, Enis ZEBIC
*****Predlog Evropske komisije o stvaranju zone slobodne trgovine zemalja zapadnog Balkana, u Beogradu se, pored ekonomske koristi koju ona donosi, tumači i kao neminovan politički potez u približavanju Balkana Evropskoj uniji.
Stvaranju zone slobodne trgovine zemalja zapadnog Balkana pokazuje da je Evropska unija umorna od pojedinačnih razgovora o istim temama i da želi da što pre svoje nove susede pripremi za punopravno članstvo, kaže srpski ministar privrede Predrag Bubalo. To je dobar početak za evropske integracije, kaže Bubalo u izjavi za Radio Slobodna Evropa, ali ipak veruje da stvaranje unije neće ići onim tokom kojim se predviđa.
“Verovatno će biti različiti periodi za različite države, a isto tako iskustvo od ovog prijema gde je bilo deset država odjednom pokazuju i neke negativne stvari, tako da ne verujem da će svih osam država odjednom, znači, niti će ići pojedinačno niti će ići veliki broj. Verovatno će to biti u dve ili tri etape ovih osam država. Ekonomija koja se već odvija i koja se razvija i prisustvo nekih hrvatskih frimi na našem tržištu kroz privatizaciju već govori da su ratna događanja daleko iza nas i da ekonomija to ne poznaje. Na kraju krajeva ima puno primera da je bilo trgovine i u toku ratnih dešavanja. Mislim da je to čisto vezano za njihov politički stav ali mislim da će i Evropska unija insistirati na ovoj trgovinskoj zoni sa ili bez Hrvatske, uopšte nije interesantno ima dovoljno i bez njih.”
Predlog Evropske komisije o stvaranju zone slobodne trgovine zemalja zapadnog Balkana za Jelicu Minić, iz Instituta ekonomskih nauka, veoma je važan, jer se povezivanjem komapnija i poslovanjem pod istim uslovima, stavara mogućnost proizvodnje jeftine robe i usluga za građane, ali istovremeno i bolju konkurentnost prema zemljama Evropske unije. Ona podeseća da zemlje regiona već imaju slične bilateralne sporazume.
“Dakle, proizvodi koji budu prelazili s jedne na drugu stranu granice neće morati da plaćaju razne carine, poreze itd. i pojeftiniće za građane regiona. Omogućiće se bolji uslovi izvoza iz regiona i pojavljivanjem na trećim tržištima zajedno kompanija iz regiona i najzad region će biti atraktivniji za strane investitore”.
Prema procenama analitičara, unija bi mogla početi da funkcioniše do leta ili najkasnije do kraja godine. Na konstataciju da bi u ekonomskom smislu to moglo podsećati na obnovu Jugoslavije, ideju o stvaranju zone slobodne trgovine zemalja zapadnog Balkana u Srbiji građani ovako komentarišu:
“Cela Evropa se udružuje onda možemo i mi valjda, mi Balkanci”.
“Nije to što je bilo u staroj Jugoslaviji, ali Hrvati će se buniti uvek, oni smatraju da pripadaju zapadu”.
“Ja mislim da je to dobra ideja. Ako je funkcionisala 50 godina zašto ne bi i u ovom nivou funkcionisala.”
Region Balkana biće spoljnopolitički prioritet Austrije tokom njenog predsedvanja Evropskom unijom, rekao je danas austrijski ambasador u Srbiji i Crnoj Gori Gerhard Jandl. Ambasador Jandl kaže da njegova zemlja podržava proces ekonomske saradnje u regionu, od koje će svi imati isključivo ekonomsku dobit, kao i njegova zemlja koja se nalazi u
uniji dvadesetpetorice.
“Naša vizija za neki kraj tog procesa bila bi da se čitava ova oblast, uključujući Srbiju i Crnu Goru ili i Srbiju i Crnu Goru budu punopravni članovi Evropske unije, naravno ako vaš narod to želi.”
*****
Stav Crne Gore u odnosu na dokument o stvaranju regionalne zone slobodne trgovine zapadnog Balkana koji predlaže Evropska komisija, a koji bi pod pokroviteljstvom Pakta stabilnosti jugoistočne Evrope potpisale sve države regiona, je pozitivan. Crna Gora izražava i spremnost da se, uz poštovanje međunarodnih standarda, razgovara o svim oblicima ekonomske saradnje.
Crna Gora je veoma spremna da razgovara o svim oblicima liberalizacije trgovine i međunarodne ekonomske saradnje sa zemljama regiona“, rekla je za Radio Slobodna Evropa Gordana Đurović, crnogorski ministar za evropske integracije i ekonomske odnose sa inostranstvom, izražavajući krajnje afirmativan stav crnogorske Vlade u odnosu na dokument o stvaranju regionalne zone slobodne trgovine zapadnog Balkana, naglašavajući da se kao reper za te razgovore moraju imati u vidu međunarodni standardi, standardi Svjetske trgovinske organizacije i konsenzus zainteresovanih strana:
„Naše sugestije su bile samo dopune i dorade pojedinih elemenata budućeg drafta sporazuma.“
Gordana Đurović dodaje da će se sporazumu razgovarati na ministarskom nivou, na redovnoj godišnjoj konferenciji koja će se, prema planovima, održati u junu ove godine:
„Mišljenja zemalja su različita. Članice Svjetske trgovinske organizacije i one zemlje koje imaju Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropom, svakako da nijesu baš fanovi ovakvih integracija, već bi željeli da se svaka zemlja tretira posebno na putu pridruživanja Evropskoj uniji, a mi smo tu dosta otvoreni za različita usaglašenja rješenja po pitanju podsticanja ekonomske saradnje. Naše mišljenje je da Sporazum o zoni slobodne trgovine zapadnog Balkana je krajnje afirmativno. Bitno je da se u tom procesu još uvijek nalaze i Rumunija, Bugarska, Hrvatska, Makedonija i naravno, one zemlje koje su tek ušle u proces pregovora oko sporazuma kao što su Srbija i Crna Gora, Bosna, Albanija. A, tu se kroz bilateralne sporazume sad pojavljuje i Kosovo kao posebna carinska teritorija koja ima sporazume sa Makedonijom i Bosnom. I, naravno, Moldavija koja pripada ovoj grupi zemalja sa aspekta približavanja tržišta i ekonomske integracije prema regionu, odnosno sjutra na putu pridruživanja prema Evropskoj uniji.“
Ministar Gordana Đurović podsjeća da evropske integracije ne podrazumijevaju samo sporazume između Evropske unije i zemlje koja se pridružuje, te da postoji inicijativa da se liberalizuje trgovina između zemalja regiona, što predstavlja proces koji se odvija pod pokroviteljstvom Pakta stabilnosti jugoistočne Evrope:
„Prva faza je uspostavljanje bilateralnih sporazuma koje smo kao državna zajednica potpisali sa svima u regionu.“
Gordana Đurović dodaje da drugu fazu, koju je inicirala Evropska komisija, predstavlja upravo sklapanje jedinstvenog multilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini koji bi potpisale sve države potpisnice bilateralnih sporazuma:
„On je prvenstveno od strane Pakta stabilnosti motivisan ekonomskim razlozima i usaglašavanjem evropskih trgovinskih standarda i liberalizacijom trgovine i omogućavanju da se investitori odnose regionalno prema zemljama zapadnog Balkana sa aspekta lakšeg protoka, ne samo roba, nego i usluga i odluka o investiranju.“
Anđelko Lojpur, profesor podgoričkog Ekonomskog fakulteta, predloženi dokument vidi prije svega kao svojevrstan test, naročito za Balkan, gdje su politički problemi još uvijek toliko naglašeni da mnoga ekonomska pitanja ne uspijevaju da dođu na dnevni red prije rješenja pojedinih političkih pitanja:
„Ja ovdje ne vidim ništa više od toga da svi pomalo uradimo na sebi da pokažemo da možemo živjeti u nekoj normalnoj zajednici, a oni koji izvuku profit iz te neke regionalne zajednice sigurno će biti prvi u redu za Evropu. Ja ovo shvatam kao jedan logičan slijed nekih uputstava koje mi jednostavno moramo odraditi i pokazati da možemo ući kao jedna normalna država u Evropu“.
*****
Preporuka Evropske komisije o stvaranju zone slobodne trgovine između pet zemalja zapadnog Balkana koje su u procesu stabilizacije i pridruživanja u BiH ocijenjena je kao korisna i logična inicijativa.
BiH već ima ugovore o slobodnoj trgovini sa Hrvatskom i Srbijom i Crnom Gorom i preporuka o stvaranju šireg regionalnog tržišta značajno bi doprinijela bh. izvozu, kaže za naš program zamjenik ministra transporta i komunikacija BiH, Haris Bašić:
“Jer bismo se oslobodili barijera koje trenutno ograničavaju i ove zemlje sa kojima imamo ugovore o slobodnoj trgovini. I iz tog razloga mislim da ta inicijativa će, vjerovatno, dati veći kvalitet u odnosima zemalja jugoistočne Evrope kada su u pitanju izvoz i razmjena, odnosno trgovina.”
Za Nijaza Durakovića, poslanika u Parlamentu BiH, svaka vrsta saradnje u regionu je realna potreba u kojoj ne vidi naznake obnavljanja bilo kakve ex zajednice:
“Radi se o ljudima koji su povezani i ekonomski, i rodbinski, i politički, i jezično, i kulturno, i saobraćajno itd. Ne vidim kome bi smetalo unapređenje te saradnje na svim poljima, dakle prije svega na ekonomskom planu, planu slobodne trgovine, planu lakšega prelaza granica, na planu svih tih civilnih poslova, kulturne saradnje, sportske saradnje i svega ostaloga. Ja u tom ne vidim ništa lošega, naprotiv.”
Mladen Potočnik, poslanik državnog Parlamenta, mišljenja je kako je Bosni i Hercegovini prije regionalne potrebna unutrašnja integracija, te zbog toga podržava stav hrvatskog premijera Sanadera, koji se protivi ideji regionalne trgovinske unije:
“Ja mislim da je u ovom slučaju gospodin Sanader u pravu, iako baš ne slažem se s nekim potezima hrvatske Vlade prema BiH. Ali ja mislim da se ne trebamo tim opterećivati, da se moramo, prije svega, integrisati sa samim sobom i dostići takav ekonomski razvoj da možemo parirati dalje u Evropi ili u južnoj Evropi.”
Preopruke Evropske komisije su, prije svega, test za zemlje bivše Jugoslavije, izuzev Slovenije, i Albanije, da pokažu koliko su spremne sarađivati unutra regiona prije nego se priključe Uniji, smatra poslanik Narodne skupštine RS-a Slobodan Popović:
“Evropa želi da vidi koliko smo mi spremni da u tom smislu pratimo evropske integracije. Za BiH je, u svakom slučaju, dobro da se ekonomski prostor na kojem možemo da funkcionišemo proširuje.”
Slično mišljenje dijele i bh. privrednici i ekonomisti, čija je ocjena da bi stravarnje zone slobodne trgovine u regionu omogućilo lakši pristup bh. proizvodima u susjedne zemlje. Postojećim ugovorima o slobodnoj trgovini zaštićen je uvoz, a ne domaća proizvodnja - i to bi se moglo ispraviti zaključivanjem regionalnog sporazuma, naglašava predsjednik Privredne komore RS-a, Mladen Mičić:
“Dobar potez, sigurno daje određene prednosti zemljama koje su evidentno razvijenije, ali sigurno daje i prednost našoj privredi, pogotovo što je ta naša privreda, onakva kakva je, bila izložena svim mogućim konkurencijama od zemalja u okruženju i od Evrope, tako da je ono što je ostalo u BiH sigurno zna prepoznati ono što je standard i evropski kvalitet, a na drugi prostor mi nemamo mogućnost prilaza zemljama u okruženju zato što su se na neki način zatvorile, postavile su neke barijere koje su veoma skupe i mi ih ne možemo prevazići. Generalno gledajući - ovo je dobro za našu privredu.”
Mičić ističe da u oblasti privrede nema mjesta političkim spekulacijama, jer će bolje ekonomsko povezivanje zemalja bivše Jugoslavije omogućiti kvalitetniji život na ovim prostorima:
“Mi smo ovdje očigledno zatrovani onim što se zove politika i samo takve brze ekonomske mjere će natjerati naše ljude da razmišljaju da je 2+2=4 i da je mnogo bolje kad imamo 5x4=20, a ne samo 4 dinara ili 4 marke u džepu.”
*****
Prijedlog Evropske komisije o stvaranju regionalne zone slobodne trgovine zapadnog Balkana u Hrvatskoj je primljen raznoliko – od potpore do proglašavanja obnovom Jugoslavije.
Predsjednik Hrvatske gospodarske komore i predsjednik uprave velikog izvoznika u regiju – zagrebačkog „Kraša“ Nadan Vidošević kaže kako prijedlog Evropske komisije ima smisla, ali samo ako se provede kroz CEFTA-u (postojeći srednjoevropski sporazum o slobodnoj trgovini), što je sugestija premijera Sanadera. A to bi, po njegovoj ocjeni, imalo i svojevrsan pedagoški učinak:
„Onda bi to bila poruka Hrvatskoj da može, ako bude nastavila ovako radikalno sa približavanjem Evropskoj uniji, zajedno sa Rumunjskom i Bugarskom već za dvije godine biti tamo.“
Ideja Evropske komisije je voluntaristička i donesena bez dovoljno analize, upozorava za Radio Slobodna Evropa profesor ekonomskih teorija na zagrebačkom Sveučilištu i ministar gospodarstva u bivšoj socijaldemokratskoj vladi Ljubo Jurčić. Prvo, u zonu slobodne trgovine mogu ući zemlje na približno istom nivou razvitka tržišta i tržišnih institucija, što ovdje nije slučaj:
„Koliko se mi god žalili na hrvatske institucije, prije svega pravosuđe, da ne idemo dublje – u ekonomske institucije, vi u Hrvatskoj imate kakvu-takvu zaštitu. Kakva-takva pravna zaštita je nekoliko puta veća nego u Bosni i Hercegovini, Srbiji ili Albaniji. Kako naš jedan poslovni subjekt, koji posluje u državama kao što su Albanija, Srbija ili Bosna, može zaštiti svoje pravo na tim tržištima? Ne može. Ili ga bar ne može zaštititi na nivou na koji ga može zaštiti u Hrvatskoj.“
Zatim, da bi ušla u zonu slobodne trgovine, država treba biti članica Svjestke trgovinske organizacije. Hrvatska jest članica, Bosna i Hercegovina je kandidat, a ostali su daleko:
„Začuđuje od strane EU da oni predlažu da mi idemo u zonu slobodne trgovine i da prekršimo sva ta pravila.“
Jurčić upozorava da ne stoji argument kako bi Hrvatska kao najrazvijenija, imala najviše koristi od zone slobodne trgovine:
„Jer je Hrvatska pet, šest, sedam puta razvijenija od ovih svih ostalih zemalja. Isto toliko koliko je Evropa razvijenija od Hrvatske. Ako je argument da smo mi razvijeniji pa ćemo imati koristi od ulaženja u asocijacije, to je totalno kontra argumentu pristupanja Hrvatske Evropskoj uniji, jer je EU pet-šest puta razvijenija od Hrvatske. Onda se zapravo može postaviti pitanje – kakav je razlog pristupanja Hrvatske Evropskoj uniji kad je EU od nje razvijenija nekoliko puta, jer – po toj logici – Evropa od toga može imati koristi, a ne Hrvatska.“
Izbjegava se reći nešto nadasve važno, upozorava Jurčić – naime da je ovaj prijedlog rezultat nerada Sanaderove vlade:
„Sada nakon nekoliko skeniranja, postavlja se pitanje – da li su Evropska komisija i političari koji vode Evropu, nakon snimanja Hrvatske, zaključili da je Hrvatska, po svojim standardima, bliže Balkanu ili Evropi? Odnosno, da li je hrvatska Vlada, kako vodi sada Hrvatsku, više vodi prema Balkanu ili prema Evropi? To je temeljno političko pitanje.“
Jurčić ima i par savjeta aktualnom premijeru. Prvo:
„Ne može se Evropa zavesti lijepim pričama i prepisivanjem evropskih zakona, a da se ti zakoni ne počnu implementirati.“
I drugo:
„Manje lobirajte, više radite. Ne trošite energiju na lobiranje nego na pripremu i provođenje reformi. Mi do sada nismo imali nikakvu pripremu ni za jednu reformu. Za to vam je najsvježiji dokaz reforma zdravstva, koja se apsolutno ne priprema nego samo pričamo o reformama, a to je – uzmi narodu, a daj državi.“
