Dostupni linkovi

logo-print

Etnička ugroženost ili želja za menjanje granica?


Usvajanje političke Platforme od strane partija koje okupljaju Albance u regionu Preševske doline, donelo je novo iskušenje u već jako opterećene srpsko-albanske odnose. Bez obzira što se u Platformi pre svega traži poštovanje prava albanske manjine koja živi na jugu Srbije, između redova ovog dokumenta jasno se nazire težnja za političkom i teritorijalnom autonomijom u opštinama Bujanovac, Preševo i Medveđa. U slučaju da dođe do nekih promena u granicama Kosova, albanski predstavnici su nedvosmisleno i jasno rekli da će zatražiti pripajanje ovog regiona Kosovu. S obzirim da su se najviši predstavnici vlasti u Srbiji potpuno oglušili na zahteve koji su im upućeni, u javnosti se polako stvara utisak, da je to pokušaj da se otcepi još jedan deo Srbije, što bi ponovo destabilizovalo čitav region.

Saradnja: Radovan BOROVIC

Da li iza Platforme koju su usvojile albanske partije stoji stvarna ugroženost jedne etničke zajednice ili je pozivanje na manjinska prava samo pokriće za pokušaje novog menjanja granica, tema je naše emisije, u kojoj između ostalih učestvuju:

● Lider Pokreta za demokratski progres, stranke koju su formirali bivši pripadnici vojnih formacija Albanaca sa juga Srbije, Orhan Redžepi
● Visoki funkcioner Srpske radikalne stranke koja je glavni zagovornik teze o pokušaju novog albanskog secesionizma, Dragan Todorović
● Saradnika Instituta za istoriju Srpske akademije nauka i umetnosti Slavenko Terzić koji se u svojim radovima bavio srpsko-albanskim odnosima
● Prvi čovek Skupštine opštine Preševo Ragmi Mustafa, koji je predsedavao sednicom na kojoj je usvojena Platforma

No pre nego što se naši sagovornici posvete ovoj temi, saznaćemo nešto više o samom sadržaju Platforme, oko koje su se saglasili najznačajniji politički predstavnici Albanaca sa juga Srbije:

*****

Pozivajući se na međunarodna dokumenta o zaštiti ljudskih prava, Albanci iz opština Bujanovac, Preševo i Medveđa u Platformi zahtevaju stvaranje političke subjektivnosti kroz specijalne oblike političkih i sudskih organizacija, koja bi bila u skladu s okolnostima u kojima žive u ove tri opštine. Kao glavni ciljevi takve administracije navode se obrazovanje, kultura, upotreba jezika i nacionalnih simbola, korištenje prirodnih resursa, ekonomski razvoj, lokalna i pogranična policija, stambene sfere, zdravstvo, socijalna zaštita i pravosuđe. Albanci sa juga Srbije traže decentralizaciju vlasti i prenošenje kompetencija sa centralnog nivoa na lokalnu administraciju i uspostavljanje okružnog i trgovinskog suda i odelenja za prekršaje sa regionalnim kompetencijama. Prema Platformi, Preševska dolina treba da ima ustavno organizovani, administrativno-teritorijalni oblik, kao i službenu upotrebu albanskog jezika u lokalnoj vlasti, državnim i javnim institucijama na svim nivoima i službenu upotrebu nacionalnih simbola Albanaca. U Platformi se zahteva potpuno i momentalno povlačenje srpske vojske i policije, a njihove kompetencije bi preuzela multietnička policija. Zahteva se zaustavljanje dalje izgradnje baze Cepotina kod Bujanovca i osnivanje posebne pogranične policije, sastavljene od lokalnog stanovništva.

*****

RSE: U Preševskoj dolini albansko stanovništvo čini većinu u Preševu i Bujanovcu, dok je u Medveđi taj procenat mnogo manji, ali u toj opštini Albanci žive na kompaktnoj teritoriji, uglavnom u selima u blizini granice sa Kosovom. Nakon raspuštanja Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca koje je usledilo posle demokratskih promena u Srbiji, otpočeo je proces demilitarizacije tog regiona, ali je aktuelna Vlada potpuno zaustavila realizaciju svih dogovora za rešavanje krize u Preševskoj dolini. Težak položaj Albanaca i nagomilani problemi su, prema tvrdnjama njihovih političkih predstavnika, i doveli do usvajanja najnovije političke Platforme:

MUSTAFA: Zahtevi za rešavanje postojećih problema u Preševskoj dolini su postavljeni već decenijama, ali nikada nisu bili razmatrani od strane Vlade Republike Srbije. Pravo slobodne upotrebe jezika i pisma, dolaskom Miloševića je oduzeto. Ukinuto je pravo slobodne upotrebe nacionalnih simbola. Postoji niz problema vezanih za ekonomski razvoj. Ima dosta razloga zbog kojih su Albanci napisali tu političku Platformu.

TERZIĆ: Mislim da su osnovni motivi velikoalbanske političke prirode, to jest sjedinjenje i tog dela Srbije sa budućom Velikom Albanijom. Još u Platformi Albanske akademije nauka iz oktobra 1998. godine je izneto da taj kraj navodno predstavlja istočno Kosovo. To je termin koji se tu koristi po prvi put. Tu je takođe izneto da bi to „istočno Kosovo“ trebalo da uđe u buduću ujedinjenu albansku državu.

RSE: Koliko god je Platforma naišla na široku podršku među Albancima u Preševskoj dolini, koji su još 1992. godine masovno zatražili punu teritorijalnu autonomiju, toliko je ovaj tekst izazvao neku vrstu zazora među većinskim stanovništvom u Srbiji:

TODOROVIĆ: To je potpuno neutemeljeno. Činjenica stvarno nema nigde. To je pokrenuto s ciljem da se dobije prvenstveno nezavisnost za Kosovo i Metohiju. Posle toga na red dolazi Vojvodina, a posle toga će se tražiti i neka autonomija za Rašku oblast.

REDŽEPI: Glavni razlog je taj što se u Preševskoj dolini srpski narod ne ponaša onako kako bi trebalo – demokratski. Ovde puno toga nedostaje, nema slobode, zadnjih godina bilo je i ubistava, bilo je političkih hapšenja, montiranih sudskih procesa i tako dalje.

RSE: Bez obzira što se u Srbiji znalo da će Albanci iz Preševske doline istupiti sa svojim zahtevima, državni vrh zemlje nije u poslednje vreme ništa preduzimao kako bi se umanjile i sprečile nove nesuglasice sa ovom etničkom zajednicom. Stoga su Albanci sa juga Srbije gotovo jednoglasni u tome da su oni bili prisiljeni na jedan ovakav korak, kakav je dolazak do jedinstvene političke Platforme:

REDŽEPI: Mi smo procenili da je to najbolji način, jer istorijski gledano, od 1912. godine se ovde promenilo puno režima, puno srpskih vlada i rukovodioca, koji nikad nisu bili dobri prema Albancima. Pa ni sada kada Evropom idu demokratski tokovi, nema nikakvih promena u tom pravcu. Dakle, oni ostaju isti prema nama, pa smo mi bili primorani da tako reagujemo.

TERZIĆ: Ja mislim da problema nema. Mislim da je osnovni motiv jedna vrsta etničkog nacionalizma, jedna vrsta netolerancije koju Albanci u bivšoj Jugoslaviji i u Srbiji neprekidno manifestuju, i pri tome kratkovidost Evrope i sveta da uvidi kud vodi ta vrsta etničkog nacionalizma.

RSE: Bez obzira na negodovanje i neraspoloženje u Srbiji, koje je više nego očigledno, prema koracima koje preduzimaju Albanci sa juga Srbije, u Preševskoj dolini je vidljiva neka vrsta slavljeničke atmosfere. Konsensuz koji je postignut prilikom formulisanja zahteva, doživaljava se kao neka vrsta istorijskog datuma za Albance sa juga Srbije:

TODOROVIĆ: Oni mogu da tvrde da je svaki dan istorijski dan za bilo koga ko je protiv Srbije. Za njih je istorijski dan onaj kada je negde doneta odluka da se krene sa raspačavanjem Srbije. Samo se u različitim vremenima i različitim uslovima koriste različiti argumenti koji vode tom cilju. Znate da je do 5. oktobra osnovni moto i razlog svega onoga što se dešavalo bila takozvana nedemokratska vlast, odnosno Slobodan Milošević. Već pet godina Slobodana Miloševića nema, a još uvek se, što se toga tiče, ništa nije promenilo – svi oni zahtevi koji su stajali i ranije, stoje i dan danas.

MUSTAFA: Može se smatrati da je to istorijski dan u smislu ujedinjenja svih političkih partija oko jednog dokumenta. Svi lideri političkih partija i svi odbornici albanske nacionalnosti tri skupštine opštine – Bujanovac, Preševo i Medveđa – rekli su u jedan glas zahteve Albanaca za rešavanje navedenih problema u bliskoj budućnosti.

RSE: Jedan od osnovnih zahteva na kome sada insistira albanska strana je decentralizacija vlasti u Srbiji, kako bi se veća ovlašćenja dala lokalnim organima uprave. Bez obzira što nije u koliziji sa novim Ustavom Srbije na kome se uveliko radi, i dalje postoje jaki otpori prema samoj ideji o prenošenju vlasti, a posebno sudskih ingerencija na regionalnu samoupravu, možda pre svega zbog kompetencija koje bi mogla da dobije i sama Preševska dolina:

MUSTAFA: Posebni zahtevi koji su napisani u političkoj Platformi odnose se na apsolutnu decentralizaciju sistema u Republici Srbiji, što je dobro za sve opštine u Srbiji, dakle ne samo za Bujanovac, Preševo i Medveđu. Decentralizacija sistema je neophodna da bi se ispunili i standardi međunarodne zajednice, da bi, dakle, i Srbija, sa svim svojim opštinama, mogla ući u veliku porodicu evropske zajednice.

TODOROVIĆ: Dajte po međunarodnom pravu mogućnost da se to uradi, pa ćemo da razgovaramo o tome. Tu nema ni jednog jedinog argumenta. Ovo je sve u domenu zloupotrebe sile u politici. Evo odmah uzmite kao paralelu recimo Federaciju Bosne i Hercegovine i Republiku Srpsku. Sve ono što ne važi za Srbiju, važi za Bosnu i Hercegovinu. Tamo se nastoji da se potpuno ugasi Republika Srpska kao drugi entitet, a Srbija se cepa na svaki mogući način, po svim šavovima.

RSE: No u Srbiji se mnogo više od posledica decentralizacije strepi da u osnovi zahteva za specijalnim statusom zapravo leže težnje za punom teritorijalnom i političkom autonomijom, koja bi bila međukorak ka nekim mnogo radikalnijim zahtevima. Tim pre što Albanci iz Preševske doline traže da ova oblast dobije administrativno-teritorijalni oblik i veće ingerencije upravo u oblasti pravosuđa, policije i obrazovanja:

TERZIĆ: Ja mislim da problema nema, u onoj meri u kojoj bi zahtevali bilo kakvu autonomiju za taj deo albanske manjine koja živi u Srbiji. Za mene je to jedan vrlo organizovan korak ka daljoj destabilizaciji i daljoj dezintegraciji Republike Srbije. To je nesporno. I ako bismo išli tom logikom, onda bi možda mnoge opštine u Raškoj oblasti ili možda na severu Srbije, to jest u Vojvodini, ili u nekim drugim delovima, tražile svaka svoju teritorijalnu autonomiju. To, naravno, ne vodi ničemu, odnosno vodi daljem radikalizovanju političkih prilika u Srbiji, ali i na celom Balkanu i nema nijednog razloga da se na ovom prostoru ne primenjuje isto ono što se primenjuje u bilo kojoj evropskoj državi kada je reč o manjinskim pravima bilo koje manjinske zajednice.

MUSTAFA: Tražili smo da region dobije viši status od lokalne samouprave, da ima svoje sudstvo i policiju, a pošto graniči sa Makedonijom i Kosovom, da ima u nadležnosti i granične prelaze, čuvanje granica odnosno administrativne linije prema Kosovu i prema Makedoniji.

RSE: Zahtev sa teritorijalnom autonomijom dodatno se brani argumentima da Preševska dolina predstavlja potpuno zasebnu celinu, s obzirom na etnički sastav stanovništa, geografski položaj i kulturne osobenosti:

MUSTAFA: Svaka država se sastoji od određenog broja regiona, gde je obuhvaćen određen broj općina. Tražili smo da opštine Bujanovac, Preševo i Medveđa budu poseban region, zbog geografskog položaja, zato što su susedne opštine, kulturno i jezički povezane. Tako da bi trebale da budu poseban region, sa posebnim karakteristikama, istorijskim, geografskim, kulturnim i svim ostalim.

TERZIĆ: Ako bi se govorilo o ekonomskim, saobraćajnim ili nekim drugim, infrastrukturnim problemima, onda bismo mogli naći da se upravo preko puta Bujanovaca ili Preševa nalazi Trgovište, vrlo siromašna opština, vrlo nerazvijena, naseljena uglavnom srpskim stanovništvom, pa bi onda, verovatno, Trgovište imalo daleko više razloga da traži neku vrstu autonomije. Dakle, mislim da razlozi nisu ni ekonomski, ni socijalni, niti kulturne prirode, jer Vlada Srbije i, čini mi se, sve stranke u Srbiji, bez razlike, neprekidno uveravaju da su spremne da albanskoj manjini daju i garantuju sva ona prava koja ima bilo koja manjina bilo gde u Evropi. Mislim da ovde zaista treba prosto i jasno reći da nije reč o razlozima koji mogu biti opravdani, a to su, recimo, ekonomski, socijalni, prosvetni, zdravstveni i neki drugi razlozi.

RSE: U nastojanju da osnaže svoje zahteve, Albanci iz Preševske doline pozivaju se i na istorijske činjenice koje, po njihovom tumačenju, daju dokaze o konstantnom prisustvu albanskog življa na tim prostorima. Na tragu ovakvih interpretacija ne retko se može čuti da se Preševska dolina nalazi pod nekom vrstom srpske okupacije:

TERZIĆ: Teritorije koje su balkanske države oslobodile 1912. godine u 1. balkanskom ratu, a to su delovi današnje Raške oblasti, Kosova i Metohije, delovi današnje Republike Makedonije, odnosno znatan deo Egejske Makedonije, od strane nekih turskih istoričara ili sada albanskih, označavaju se kao okupirane. To bi se tako moglo nazvati samo sa stanovišta nekog turskog državnog rezona ili turskog državnog razloga. Ja lično mislim da se ovde na balkanskim prostorima i dalje kuva jedan vrlo opasan lonac. U oblastima koje su nekada pripadale Turskoj – do 1912. godine – na Balkanu, tu se sada dobrim delom pojavljuju Albanci kao naslednici Turske. Pored ovih vojno-političkih, strategijskih i, da kažem, velikoalbanskih, ne bih isključio ni razlog radikalnog političkog islama koji je veoma prisutan na tom prostoru, koji Evropa danas ne želi da vidi i koji potencijalno može biti vrlo opasna bomba na prostoru Istočne Evrope.

REDŽEPI: To je kontinuirani deo albanskih teritorija, to je oduvek – historijski – bilo albansko, sve do 1912. godine, kada su ovi delovi anektirani ili, ako hoćete, okupirani od strane Srbije.

RSE: S obzirom na rasprostranjeno mišljenje albanskog stanovništva u Preševskoj dolini da se nalazi pod nekom vrstom okupacije, jedan od njihovih ključnih zahteva odnosi se upravo na punu demilitarizaciju tog regiona. Stoga se otvoreno traži povlačenje vojske i policije i prepuštanje pitanja bezbednosti isključivo multietničkoj policiji koja bi bila formirana od lokalnog stanovništva:

MUSTAFA: Nema poverenja ni u Vojsku državne zajednice Srbija i Crna Gora, ni u specijalne snage policije, jer su Albanci dosta patili zbog delovanja tih i takvih specijalnih snaga, pogotovo Vojske bivše SR Jugoslavije. Mnogi Albanci njihovo delovanje nisu preživeli, mnogi su se vratili iz Vojske Jugoslavije u kovčezima. Tako da nepoverenje još uvek postoji. Te snage su uvek naoruažne do zuba, ne komuniciraju niti sa populacijom koja živi u ovom regionu, niti sa lokalnom samoupravom. Tako da bi te snage trebale biti zamenjene multietničkom policijom, sastavljenom od Srba i Albanaca, koja je apsolutno prihvatljiva za sve građane u ovim opštinama.

TERZIĆ: Očigledno da oni Srbiju ne doživljavaju kao svoju državu, jer su indoktrinirani jednom vrlo netolerantnom ideologijom velikoalbanskog nacionalizma. Dalje povlačenje Srbije s tog prostora bi zaista značilo, ne samo otvaranje još jednog kriznog žarišta na tom prostoru, već i još jedan signal za dalju destabilizaciju Srbije i stvaranje još nekih novih kriznih područja. Mislim da je stvar vrlo opasna i da Vlada Srbije to ne bi smela da dozvoli. Naročito to ne bi smeli da dozvole oni politički mentori Albanaca u Srbiji i na Kosovu i Metohiji koji na neki način neprekidno sugerišu političku destabilizaciju Srbije, koja se, ipak, neće moći zaustaviti na prostoru same Srbije, jer takvih problema imate bilo gde, u bilo kojoj balkanskoj državi i mislim da takav prilaz rešavanju balkanskih problema ne može voditi stabilnosti balkanskog regiona.

RSE: U osnovi zahteva za povlačenjem vojske i policije stoji pre svega osećanje velikog broja Albanaca iz Preševske doline da im te snage ne pružaju bilo koju vrstu zaštite. S obzirom je poslednjih godina
zabeležen čitav niz incidenata između snaga bezbednosti i lokalnog stanovništa, u kojima je bilo i smrtnih slučajeva, Albanci uglavnom ne doživljavaju vojsku i policiju kao svoje:

TODOROVIĆ: To nije tačno. Ja sam nedavno boravio u Kopnenoj zoni bezbednosti i u razgovoru sa predstavnicima naše vojske sam dobio uveravanja da albanski živalj u Kopnenoj zoni bezbednosti, ne samo da ne doživljava našu vojsku drugačije nego što je doživljavaju Srbi, nego čak gledaju da im pomognu.

REDŽEPI: Mi nemamo osnova da tretiramo srpsku vojsku i policiju kao svoje, jer se nam one ne daju osnova da ih tretiramo kao takve. Posle sukoba ovde u Preševskoj dolini, za ove četiri godine, imamo puno ubistava, imamo puno maltretiranja i svega toga.

RSE: Zbog tog niza problema koji se otkrivaju u gotovo svim sferama života Albanaca u Preševskoj dolini, njihovi politički predstavnici istovremeno insistiraju na uspostavljanju specijalnih veza ovog regiona sa Kosovom. Ti zahtevi idu do težnji da se sistem obrazovanja u Preševskoj dolini uskladi sa školstvom na Kosovu, uključujući i punu saradnju svih drugih institucija:

MUSTAFA: Potrebna je jedna specijalna veza sa Kosovom, pogotovo u sferi obrazovanja. To bi značilo da se Ministarstvo prosvete Kosova stara o prosveti u Bujanovcu, Preševu i Medveđi, da obezbedi udžbenike i planove i programe za učenike koji uče na albanskom jeziku. To važi i za društvene delatnosti, oblast kulture, da dolaze, recimo, kulturne organizacije sa Kosova ili iz Albanije na teritoriju Bujanovca, Preševa i Medveđe, jer naša deca, naši ljudi, naši građani albanske nacionalnosti imaju potrebu da se upoznaju sa kulturom svojih sunarodnika na Kosovu ili u drugim krajevima u okruženju.

TODOROVIĆ: Nema potrebe ni za kakvim specijalnim vezama sa Kosovom i Metohijom. Kosovo i Metohija je sastavni deo Srbije. To je tako po Rezoluciji 1244 i o specijalnim vezama nema govora. Da li će nama Kosovo biti oteto silom, ja ne znam, ali to će biti na silu uzeta teritorija i ona će kad-tad morati da se vrati.

RSE: Nastojanje Albanaca na jugu Srbije da baš u ovom trenutku otvore pitanja svog položaja, u svakom slučaju ne može se gledati izolovano od procesa odlučivanja o budućem statusu Kosova. To ne skrivaju ni politički predstavnici Albanaca iz preševske oblasti koji nastoje da pitanja svog statusa dovedu u najdirektniju vezu sa pravima koja će dobiti srpska zajednica na Kosovu:

MUSTAFA: Mi smo mislili da ovaj problem paralelno rešavaju i na Kosovu i na području Bujanovca, Preševa i Medveđe. Mislili smo da se u tom pravcu povuče jedna paralela između prava Albanaca na području Bujanovca, Preševa i Medveđe i prava Srba na Kosovu. Već su počeli pregovori između Prištine i Beograda i na jednoj strani se primenjuju strogi kriteriji za decentralizaciju sistema i unapređivanje na što višem nivou prava Srba na Kosovu. Na isti način, što je i rečeno u političkoj Platformi, mi tražimo da se takvi standardi primenjuju i u Srbiji za nacionalne manjine. Mislimo da su to sasvim normalni i logični zahtevi Albanaca u ovom regionu.

TERZIĆ: Nema nikakvog spora da je ovde reč o jednom jedinstvenom, velikoalbanskom političkom projektu koji se i u političkom i propagandnom smislu, ako hoćete i u vojnom smislu, diriguje iz jednog centra, koji ima svoje dosta moćne političke mentore i u Evropi i izvan Evrope. I mislim da oni koji to rade nisu svesni kakvom radikalizovanju političkih sukoba mogu voditi takva povlađivanja velikoalbanskom radikalnom nacionalizmu. Dakle, takav nacionalizam dovodi u pitanje granice svih susednih država, znači granice Srbije i Crne Gore, granice Republike Makedonije i granice Grčke.

RSE: Težnja da pitanje statusa Preševske doline postane deo paketa ukupnog rešenja za Kosovo, primetna je pre svega što se u Platformi otvoreno govori o mogućnosti da se zatraži ujedinjenje ove teritorije sa Kosovom, ukoliko dođe do bilo kakvih promena granice samog Kosova:

TERZIĆ: Oni traže da imaju još jednu svoju mini državicu u okvirima Republike Srbije, sa krajnjim ciljem pripajanja tog dela vranjske kotline budućem, kako ga oni zamišljaju, Kosovu i Metohiji. Tu nema nikakve dileme i mislim da Vlada Srbije i svet moraju biti potpuno svesni da se ovde radi o teritorijalnim pretenzijama na još jedan deo teritorije Srbije.

MUSTAFA: Ako Kontakt grupa menja stav i odluči da se deo Kosova pripoji Srbiji, što znači menjanje granica, onda bi se odbornici u sve tri ove opštine založili za to da se ovaj deo pripoji Kosovu. To znači da je apsolutno postavljena paralela između zahteva Srba na Kosovu i Albanaca u Preševojskoj dolini.

RSE: Kada se uzmu u obzir sve što se poslednjih godina dešavalo na Kosovu, sukobi u delu Makedonije gde su mahom naseljeni Albanci i sadašnji pokušaj da se otvori albansko pitanje u Preševskoj dolini, da li se mogu naći bilo kakvi ozbiljni argumenti za stalne tvrdnje da je na delu scenario stvaranja nekakve velike Albanije, u šta neprekidno pokušavaju da uvere javnost političke i kulturne elite u Srbiji?

TERZIĆ: Ja nemam nikakve dileme da se ovde radi o borbi za još jedan deo teritorije Srbije i pripajanju tog dela Srbije Velikoj Albaniji. Mislim da evropski svet mora da shvati da povlađivanje toj vrsti netolerancije i netrpeljivosti, etničkog nacionalizma i izolacionizma, vodi vrlo opasnom dramatizovanju političkih procesa i daljoj eskalaciji političkih sukoba u celom balkanskom regionu. Jer, sutra će doći na red Republika Makednija, to je sasvim izvesno, onda sverni i još neki delovi Crne Gore i verovatno u nekoj zadnjoj fazi severna Grčka ili kako Albanci kažu – Čamerija.

MUSTAFA: Ovo nije ništa novo, uvek se pokušava da preusmeri legitimni zahtev Albanaca na nacionalizam ili separatizam. Tražiti ista prava koja imaju Srbi na Kosovu ne mislim da je zalaganje za Veliku Albaniju.

RSE: Dok predstavnici Albanaca iz Preševske doline uporno ponavljaju da su njihovi zahtevi krajnje utemeljeni i da oni svoj specijalni status žele da ostvare pre svega u okviru Srbije, njihove inicijative nisu naišle na razumevanje većinskog stanovništva u Srbiji. Osim lakonskih opaski pojedinih političara da će se razmotriti ono što je u toj inicijativi realno, sve češće se se čuju upozorenja da takvi gestovi samo vode u nove sukobe u Preševskoj dolini:

MUSTAFA: Ova politička Platforma ne vodi ka nikakvom sukobu, već sam siguran da će voditi ka poboljšavanju odnosa Albanaca u Preševskoj dolini sa Vladom Republike Srbije i državnim organima, jer nikada nije postojao problem između lokalnih Srba i lokalnih Albanaca u Preševskoj dolini, čak nije bilo nikakvih problema između Srba i Albanaca, nego su to uvek stvarali određeni krugovi u državnim organima Republike Srbije.

TERIĆ: Ovde je reč o tome da izlazak u susret takvim zahtevima neće doprineti apsolutno nikakvom poverenju stanovništva tog dela prostora, jer svima je apsolutno jasno, čak i onima koji su polupismeni, da ovde nije reč o rešavanju realnih problema kakvi postoje svuda u Srbiji, nego je reč o borbi za teritorije Srbije. Albanci manifestuju jednu neverovatnu netoleranciju prema slovenskom stanovništvu Balkana i to je nešto što se nagrađuje. I očigledno da su Albanci iz toga izvukli zaključak da samo tom vrstom agresivnog nastupa, uz pomoć svojih mentora u Evropi i izvan Evrope, mogu dobiti ono što oni žele.

RSE: Postoji li bilo kakva opasnost da Platforma Albanaca iz Prištinske doline samo pogorša srpsko-albanske odnose i dovede do novih napetosti?

TODOROVIĆ: U osnovi svega toga stoje velikoalbanske pretenzije, ali ja sam siguran da je ovo samo potez koji je povučen zato što je data direktiva. Ti odnosi su, nažalost, pogoršani već odavno i ne vidim da će dodatno bilo šta da se promeni po tom pitanju.

REDŽEPI: Ukoliko se ova platforma realizuje, najverovatnije će se stvoriti uslovi da se konačno Albanci iz Preševske doline pomire sa ostalim delom Srbije. Srbija treba adekvatno na to da odgovori, na demokratski način, i to će biti, mislim, najbolje rešenje.

RSE: No srpski zvaničnici sada su zaokupljeni Kosovom, ne pomišljajući da se na bilo koji način uspostavi neka vrsta dijaloga o zahtevima Albanaca iz Preševske doline. Za to vreme uzajamno nepoverenje između čitave srpske i albanske zajednice i dalje raste, tako da ono što bi moglo da bude most za rešenje kosovskog čvora, postaje njegov sastavni deo.
  • 16x9 Image

    Slobodan Kostić

    Diplomirao na Katedri za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu; počeo da radi kao novinar u "Borbi", a nakon uspostavljanja državne kontrole nad ovim nezavisnim dnevnikom prešao u "Našu Borbu"; bio član uređivačkog kolegijuma "Vremena" i urednik u informativnoj redakciji TV B92.

XS
SM
MD
LG