Dostupni linkovi

logo-print

Normalizacija isporuka gasa


Ruska kompanija Gasprom povećala je od petka isporuke gasa Srbiji a do nedelje se očekuje potpuna normalizacija ovim energetom. Savetnica potpredsednika Vlade Srbije Zorana Milanović kaže da je to na sastanku sa Miroljubom Labusom obećao potpredsednik Upravnog odbora Gasproma Aleksandar Medvedev. Dragan Marković, direktor Srbijagasa za centralnu Srbiju, za naš program kaže da se jeste stabilizovala isporuka potrošačima ali ipak upozorava:

“Jeste, temeratura je malo porasla ali očekuje se iduće nedelje još jedan hladan talas tako da molim građane da i dalje imaju razumevanja da štede gorivo a mi ćemo učiniti sve da svi domovi budu topli.”

O potrebi da se normalizuje isporuka ruskog gasa sa specijalnim izaslanikom ruskog predsednika Vladimira Putina Georgijem Potlavčenkom razgovarao je u četvrtak predsednik Srbije Boris Tadić. Tadić kaže da potpuno razume probleme Rusije zbog velike hladnoće i navodi da je problem sa gasom jedino moguće rešiti dugoročnim strateškim partnerstvom sa ruskom stranom. Zorana Milanović kaže da je u razgovorima o normalizaciji isporuke gasa ponovo pokrenuto i pitanje višemilionskog klirinškog duga između Srbije i Crne Gore i Rusije:

“Od strane bosankohercegovačkog parlamenta ratifikovan je taj sporazum, tako da mi očekujemo od Ruske Federacije da to prihvati i očekujemo znači rešenje tog klirinškog duga 178 miliona dolara. Što se tiče još jednog duga od 30 miliona dolara koji postoji za isporučen gas, Srbijagas kao javno preduzeće i Gasprom, način rešavanja tog duga je još uvek u toku.”

Da iza povećanja isporuke gasa ne stoji samo dobra volja i želja menadžementa Gasproma da pomogne potrošačima u Srbiji na posredan način otkrio je ministar energetike Radomir Naumov, koji je na jutarnjem briftingu za novinare rekao da su ruskoj kompaniji otvorena vrata za značajne kupovine i ulaganja u Srbiji:

"Od Đerdapa, od modernizacija rafinerija, od gasovoda, od podzemnog skladišnog gasa, nudimo im da kupe ako hoće sirćetno-metanolski kompleks koji koristi gas. Možda ćemo mu ponuditi da kupi Panonske elektrane koje su na gas, nama ne rade a njemu će biti u interesu, ako ima interes, da ga snabdeva jevtinije sa svojim gasom. Dakle, to je jedna normalna saradnja.”

Dugoročno rešavanje energetskog problema samo je jedan od elemenata buduće nacionalne strategije privrednog razvoja Srbije od 2006. do 2012. godine čije su polazne osnove američkom ambasadoru u Srbiji i Crnoj Gori Majklu Poltu predstavili saradnici Ekonomskog instituta u Beogradu. Majkl Polt ocenjuje da je 2006. - godina odluka za Srbiju koja mora da se opredeli između privrednog razvoja ili opravdanja za probleme u prošlosti:

“Za mene je veliko zadovoljstvo da u Beogradu u januaru 2006. sedim u sobi u kojoj se govori o ekonomiji a ne o Kosovu, Crnoj Gori i drugim stvarima. 2006. je godina odluka za Srbiju koja mora da se odluči za između privrednog razvoja ili opravdavanja za probleme iz prošlosti. Njoj treba nacionalni pakt kako ove godine donela startne odluke. Ili ćete žrtvovati sve radi strategije i ekonomskog razvoja, ili ćete pričati da ste unapred pobeđeni na putu ka evropskim integracijama, naglasio je Polt. Do 2012. godine, do kada, kako kaže Polt, Srbija priča da želi da uđe u Evropsku uniju mora da se ispravi niz slabosti u njenoj ekonomiji pre svega kroz razvoj malih i srednjih preduzeća i privatizaciju. Američki ambasador je naglasio da će Sjedinjene Američke Države nastaviti da pružaju finansijsku pomoć za ekonomske reforme u Srbiji, ali izrazio razočaranje što ne može više nego sada pomoći privatizaciju javnog sektora. Profesor Jurij Bajec, je jedan od inicijatora izrade nacionalne ekonomske strategije za narednih sedam godina, za Radio Slobodna Evropa obrazlaže neophodnost njenog donošenja:

“Negde do kraja 2012. godine Srbija mora da bude spremna za Evropsku uniju nezavisno od političkih procesa koji će se događati, a biti ekonomski spreman to znači da bi mi tada trebalo da budemo na nivou makar i najlošijeg člana Evropske unije, ali ipak da imamo sve one ekonomske rezultate koji su neophodni da korist od ulaska u Evropsku uniju zaista bude korist. Smatram da smo učinili dobar potez što smo pre profesionalnog rada na ovoj strategiji pokušali da ubedimo političke institucije i političko vodstvo o potrebi takve strategije i tom smislu smo, što je dobro, dobili podršku ne samo od ove vlade nego i od glavnih socijalnih partnera kao što su poslodavci, sindikati. Znači u tom smislu ova strategija se ne radi za ovu konkretnu Vladu Srbije, radi se za Srbiju i za ono što Srbiju u narednih sedam godina u ekonomskom smislu mora da ostvari.”

Mi imamo često običaj da kažemo da bi Srbija trebalo da bude lider na Balkanu. Može li ona zaista to može biti do 2012. godine.?

“To najviše zavisi od Srbije. Mislim mi trenutno moramo da kažemo da zaostajemo i za Bugarskom i za Rumunijom i za Hrvatskom, a verujemo ipak da smo ispred Bosne i Hercegovine, Makedonije i Albanije. U tom smislu Srbija bi mogla pre svega da kažem zbog svog geostrateškog položaja i da kažem nekih prednosti koji imaju neki centri kao što je Beograd da postane zaista jedan vodeći centar na Balkanu i mnogi strani investitori su rekli da su vam malo bolje institucije već sada, da je politička stabilnost veća, da je vaše pravosuđe efikasnije. Što bi smo putovali još 500 kilometara dalje jer strani investitor se ne misli da li da uloži u Srbiju ili Kinu, ali se misli da ku da uloži u Srbiju ili Rumuniju ili Bugarsku ili Hrvatsku i tu je ono gde bi Srbija mogla s obzirom na svoje potencijale da dokaže svoje prednosti i da, hajde da kažemo, ovom pravom balkanskom delu bude zaista vodeći faktor. Nemojmo zaboraviti, ona kao i bivša Jugoslavije to jeste bila.”
XS
SM
MD
LG