Dostupni linkovi

logo-print

Posle Rugove borba za vlast


Anamari REPIC, Nataša ODALOVIC

Političku scenu Kosova nakon predsednika Ibrahima Rugove analitičari ocenjuju nepredvidljivom. Ipak se, bar za sada, ne očekuju neke velike promene. Smatra se da je Demokratski savez Kosova (DSK), kao najveća stranka kosovskih Albanaca, bez Rugove prava enigma. U tom pogledu ističe se da eventualna pomeranja u toj partiji mogu uticati na političku scenu Kosova.

Politički analitičar Skeljzen Malići kaže kako ne očekuje tenzije, ali svakako borbu pojedinaca za vlast, posebno za mesto predsednika Kosova, predsedavajućeg pregovaračkog Tima i lidera DSK:

“Kratkoročno, imaćemo status kvo zbog pregovora i međunarodni pritisak da se situacija ne sme pogoršati. Pored borbe za vlast i za pozicije predsednika i predsedavajućeg pregovora, efekti ovoga će se osetiti kasnije od početka leta, jer se najavljuje podela Demokratskog saveza Kosova na različite frakcije.”

Analitičar Baton Hadžiu kaže kako će stav najblizih saradnika pokojnog Rugove biti veoma važan u određenju političkih kretanja:

“Vodiće se borba za vlast u predsedništvu DSK. Onaj ko bude bio izabran za lidera te partije biće čovek koji treba da konsoliduje i pripremu tu partiju za izbore.”

Analitičari smatraju da se očekuje i trka za čelnu poziciju u pregovaračkom timu. Govoreći o tome, analitičar Hadžiu ističe da ionako pregovarački tim nije imao neku posebnu ulogu u procesu, jer je glavnu reč vodila međunarodna zajednica:

“Pregovori su formalno u procesu, a taj proces pripada međunarodnoj zajednici. Kosovski predstavnici su samo posmatrači procesa.”

S druge starne, nakon smrti predsednika Rugove u srpskoj zajednici na Kosovu postoji strah od smene vlasti i neizvesnost povodom budućih odluka. Goran Bogdanović, član pregovaračkog tima Beograda, sa Kosova, izrazio je zabrinutost da posle smrti Ibrahima Rugove na političku scenu Kosova mogu doći radikalne snage. Prema oceni Bogdanovića, sve dok postoji vakum posle Rugovine smrti, pregovori o budućem statusu su malo neizvesni:

“Politička scena na Kosovu je interesantna iz prostog razloga - dok je bio predsednik Rugova, opet kakva-takva nada je postojala za neki kompromis između zvaničnog Beograda i Prištine. Svakako, mi očekujemo da će albanski tim za pregovore biti konstruktivan i da će sigurno tražiti neko komprimisno rešenje. Jer, tvrdokoran stav koji trenutno imaju i gde im je glavna reč nezavisnost mislim da ničemu neće voditi, a najmanje multietničkom Kosovu i najmanje miru i prosperitetu svih zajednica Kosova.”

Analitičar Malići ne odbacuje mogućnost da Beograd iskoristi vakum na političkoj sceni Kosova i pokuša da uspori čitav proces:

“Do političke krize može doći zbog pregovora, jer u Srbiji vlada mišljenje, kako u vladajućim partijama tako i u nekontrolisanim ekstremističkim snagama, da se pregovarački proces mora zaustaviti i to je sada izazov za međunarodnu zajednicu i kosovske političare.”

Inače, svi se slažu kako se neće dozvoliti da Kosovo uđe u krizu. Smatra se da će se pregovori nastaviti, jer platforme postoje, a i međunarodna zajednica je otvorila svoju kancelariju u Beču. Dobri poznavaoci prilika naglašavaju da Kosovu više ne trebaju istorijske vođe i da se u post-Rugovinoj eri nastavlja demokratski razvoj.

*****

Posle smrti gospodina Ibrahima Rugove, politički procesi na samom Kosovu mogli bi se ubrzati. Njegova smrt i količina emocija koja će se izliti na sahrani jedne, bez sumnje istorisjke ličnosti, ujediniće bar kratkoročno albanske političare, uticaće na međunarodnu zajednicu, dok zvanični Beograd potpuno nepripremljen ulazi u period albansko-srpskih odnosa posle Ibrahima Rugove, ocenjuju srpski analitičari kosovskih zbivanja.

Dan pred sahranu preminulog predsednika Kosova dr Ibrahima Rugove, mogao bi bitio poslednji dan u kome se početak pregovora o statusu Kosova odvija na dosadašnji način. Goran Svilanović, jedan od funkcionera Pakta za stabilnost za jugoistočnu Evropu, u izjavi Radiju Slobodna Evropa upozorava:

“Prvo, nisam siguran da postoji zaista jasna percepcija i dobra i tačna percepcija i u Beogradu i međunarodnoj javnosti šta znači sahrana Rugove i kakav je to događaj i kakve reperkusije može da ima ne na ono čime se mi bavimo, a to je dnevno-politička scena na Kosovu, nego na ukupan proces definisanja statusa Kosova. U tom kontekstu hteo bih sve da podsetim na sahranu Zorana Điniđića, kao velikog premijera, koja je u srpskoj javnosti u tom trenutku izazvala ogroman talas emocija, snažnoj podršci Vladi i odlučnosti da se neki ciljevi ostvare. Možemo danas da govorimo da li je taj trenutak iskorišćen ili ne. U izvesnom smislu sutrašnji dan na Kosovu, to valja očekivati, na to treba biti pripremljen, biće proglašen za dan nezavisnosti i da može da se dogodi da sutra proces bude završen a da nije ni započeo. I da to bude utisak stvoren u srcima onih koji će u ime međunarodnih organizacija, koji će u ime država u svetu, biti prisutni na ovoj sahrani. To može da znači kratkoročno da proces više nema nikakvog smisla i da je stvar okončana i da je samo treba tehnički dovršiti.”

U tom kontekstu zahtev za predsednika Tadića kao i odgovor vladike Artemija, da li je to isto odraz nepromišljenosti Beograda prema toj politici?

“Apsolutno. I ne promišljenosti i nepripremljenost i veoma ozbiljna diplomatska nespretnost Beograda u jednom od kritičnih trenutaka. To nije smelo da se dogodi šta se dogodilo.”

Sama smrt gospodina Ibrahima Rugove sigurno će izazvati velike promene na albanskoj političkoj sceni, kaže Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose.

“To po sebi nalaže Beogradu da preispituje svoju politiku. Međutim, ja ne očekujem da će se sa stanovišta Beograda to barem u neposrednom periodu izazvati direktne promene politike. Prvo, što će Beograd sigurno sačekati to je da vidi kako će se razvijati ta unutaralbanska dinamika i posebno ko će biti izabran za predsednika Kosova. Može doći neko ko će biti samo poruka ili neko ko će preko te funkcije napraviti novi snažni uticaj i jednu ličnost pretvoriti u instituciju. Dakle, to Beograd mora sačekati.”

Janjić smatra da je za uspostavljanje novih odnosa na relaciji Beograd-Priština potrebno sačekati i da u Srbiji dođe do izbora.

“Generalno ja mislim da Beograd mora da preispita svoju sadašnju poziciju i da kratko kažem pređe sa ove politike koja se kreća zapravo od ad hok reakcija na incidente, znači nema jedne osmišljene strategije, na jednu vrlo osmišljenu strategiju podrške srpskoj zajednici, zaštiti državnih interesa i privrednih interesa na Kosovu. I u suštini da gleda koji su to elementi budućih odnosa, znači manje ovo što se sada radi osvrt na prošlost i sadašnjost, i drugo Beograd treba da pređe zapravo na politiku jačanja prisustva a ne politku kako je sada imao bezuspešnih pokušaja reintegracije. Dakle, ja očekujem tu promenu ali tek pošto dođe do izbora u samoj Srbiji.”

Kao i Svilanović Dušan Janjić oštro kritikuje gest predsednika Srbije Borisa Tadića ali i vladike Artemija kada je reč o sahrani Ibrahima Rugove.

“Ponovo se potvrdilo da je ama baš sve pa čak i smrt čoveka, pogotovo tako uticajnog čoveka, istorijske ličnosti, podložno političkoj zloupotrebi i da kažemo etnonacionalističkom nadigravanju. Da budem vrlo direktan, mislim da nije bilo mesta za tu inicijativu pogotovu sa obrazloženjem da je to prilika da se pokaže spremnost na suočavanje sa idejama. Ta spremnost je trebala da se pokaže u Ženevi marta 2005, ili prilikom posete Borisa Tadića Kosovu. Dakle, sa idejom se možete suočiti kad je čovek živ ako želite da utičete da on promeni ideju, a ako želite da utičete na tu ideju pošto je čovek koji je nosio mrtav onda vam ostaju knjige i politika iza njega. Istovremeno moram da kažem da imam dileme oko odgovora vladike Artemije. Mislim da je Srpska pravoslavna crkva trebala da zauzme svoje mesto u odboru za sahranu, mislim da je na toj sahrani bilo mesta za jednom od vladika. Ipak umro je čovek, umro je važan čovek, umro je hrišćanin. A ako išta trenutno simbolizuje prisustvo Srba i Srbije na Kosovu a to je crkva. Mislim da su oba poteza sa srpske strane bila neadekvatna.”
XS
SM
MD
LG