Dostupni linkovi

logo-print

Mi smo Simiću već presudili


RSE: Prvo, osećate li se krivim gospodine Jelašiću?

JELAŠIĆ: Zbog čega?

RSE: Pa, evo, pošto je moderno da se mediji stavljaju u ulogu sudije, budući da se mi u ovoj emisiji nećemo stavljati u tu ulogu, ja ću ipak u početku iskoristiti taj trend pa vas upitati na takav način: Osećate li se krivim, moralno, krivično, na bilo koji način, s obzirom da je viceguverner Dejan Simić, vaš najbliži saradnik, uhapšen ili priveden, kako se to već zove, u svom stanu gde je pronađen nekakav novac za koji se pretpostavlja da je mito koje je trebalo da vodi do vas. Do vas nije dovelo, istraga protiv vas nije pokrenuta, policija nije našla nikakve dokaze, niti razloge da se bavi vama. Ne zna se šta će se desiti sa vašim saradnikom, pa ipak u javnosti, u žiži interesovanja ste pre svega vi, i razne teorije zavere dokle je sve ovo trebalo da dođe. Pa vas je sad na početku pitam da li se osećate na bilo koji način krivim i odgovornim?

JELAŠIĆ: Pa osećaću se pre svega onda krivim ako se ispostavi da gospodin Simić nije kriv, pošto sam ja bio taj koji sam predložio Savetu da se gospodin Dejan Simić smeni. Mi smo bukvalno gospodinu Simiću već presudili, neovisno od toga šta će se o ovom celom procesu na kraju krajeva saznati. Ja se iskreno nadam, da će to zaista biti jedan brz i efikasan proces jer ja mislim da su oči ne samo javnosti nego pre svega Narodne banke, svih zaposlenih, zaista, uperene na to da se na kraju krajeva sazna šta se desilo već pre nedelju dana u stanu kod gospodina Dejana Simića. Želim da kažem da pored gospodina Dejana Simića imam dva jako bliska saradnika koji su takođe viceguverneri i koje sam isto predložio. Zaista, još jedanput želim da kažem da jako teško mogu da se osećam krivim za sve ono što ljudi van Narodne banke rade, sa kime se druže itd, iako, naravno, moram da kažem da itekako imam informacije i o tome ko šta radi van institucije. Dakle, sa tog dela se zaista ne osećam krivim.

RSE: Znači, osećate će se krivim ukoliko se utvrdi da vaš saradnik viceguverner Simić nije kriv, a vi ste se ga na neki način već odrekli. A ukoliko se ispostavi da jeste kriv, da li ćete onda snositi osećati odgovornost, moralnu u tom smislu što on jeste neko koga ste vi izabrali.

JELAŠIĆ: Ja sam gospodina Simića predložio i njegovu kandidaturu s moje strane je usvojio i prihvatio Savet. Druga stvar, zaista bi me iznenadilo da kod bankarskog sektora neko pokušava da ponudi mito znajući kako je funkcionisao ceo proces oduzimanja dozvole od iste te finansijske institucije, kako funkcioniše ceo proces. Evo, ja sam upravo danas pričao sa svojim kolegama, dakle imamo komisiju za bankarski sektor koja ima sedmoru ljudi koj odlučuju. Dakle, gospodin Simić nije imao mogućnost ni da šalje kontrolore u i jednu banku gde se sprovodi kontrola a komoli da odlučuje sam o tome kakav će biti nalaz, kakva će biti izrečena rešenja, odnosno da li će se nekom oduzeti ili ne dozvola, i zato kažem još jedanput da sa tog stanovišta ja bi se onda osećao krivima ako bi se ispostavilo da jedan čovek može da izmeni ceo proces odnosno ceo tok kontrole. Želim samo da kažem da je ukupno 27 banaka izgubilo dozvolu, dvadesetak osiguravajućih društava i ni jednog trenutka nije bila tema da se evenutalno nekom vrati dozvola pošto je to nemoguće.

RSE: U ovom uvodnom delu da bi situacija bila jasna za početak naše emisije i za to da bi se slušaoci na što efikasniji način uključivali, da ne bismo ponavljali jedne te iste stvari, ovako ćemo postaviti priču. Čuli smo ovo što ste rekli sada na početku oko toga da li se osećate krivim, u kom slučaju biste se osećali itd. Ja vam se još jedanput izvinjavam što na taj način postavljam pitanje jer to nije moj manir ali, neka buda da je potrebno u trenutku kada je jedna afera u jeku. Na naslovnim stranama raznih novina su pitanja, ko i zašto čuva Jelašića, da li je on zaštićena zverka, država i dalje ignoriše izjavu da je guverner Narodne banke Srbije reketirao bankare, pojavljuje se nekako ekskluzivno pismo, Kurir dakle objavljuje to vaše pismo jevrejskom biznismenu Špilmanu koje navodno potvrđuje sve optužbe na vaš račun itd. S druge strane, postoje političari, postoje neki drugi centri moći koji tvrde upravo da su mediji na vašoj strani zato što ste vi čovek iz vlasti. Neki novinari koji se bave ekonomijom kažu da ne vide uopšte u ovom trenutku nikog ko je mnogo u javnosti zastupao vaše interese. Dakle, krenimo time da budemo objektivni, pa ćemo u narednim minutima čuti šta u emisiji moje koleginice Biljana Stepanović, koja je emitovna preključe, govore ljudi koji vas optužuju za sve ove stvari:

*****

STEPANOVIĆ: Ministar finansija Mlađan Dinkić je bar javno stao na stranu guvernera Radovna Jelašića kad je izbila afera hapšenja njegovog viceguvernera.

DINKIĆ: Svako ko predlaže svoje saradnike naravno da odgovara za njihove postupke. Međutim, vi možete odgovarati profesionalno za ono što vi potpisujete, a za moral vaših saradnika ipak ne snosite odgovornost.

STEPANOVIĆ Advokat uhapšenog Dejana Simića, Sava Anđelković smatra da ovde nije reč o korpuciji nego o obračunu političkih struktura, a da je Simić samo koleteralna šteta.

SAVA ANĐELKOVIĆ: Iza svega ovoga stoji jedan obračun određenih političkih struktura koje između sebe nisu podelile ili poslove ili plen.

STEPANOVIĆ: Anđelković smatra da u hapšenju viceguvernera nema korupcije nego je cilj kompromitacija Narodne banke.

ANĐELKOVIĆ: U svojoj rečenici, prvoj koju je izrekao, on je rekao: sve je ovo jedna montaža policijska i ljudi iz KEB banke koji su zainteresovani da iskompromitiju ne mene, ja sam samo posrednik, nego guvernera Narodne banke Srbije i menadžemet Narodne banke Srbije i najvažnije da iskompromitiju Narodnu banku, njen ugled kao institucije kojoj u ovoj oblasti nema ničeg što bi moglo da joj se stavi na teret.

STEPANOVIĆ: Međutim, Rade Terzić, advokat Vladana Zagrađanina, koji je doneo novac u stan viceguvenera Simića, prenosi da je njegov klijent bio praktično kurir.

RADE TERZIĆ: Moj klijent je u svojoj odbrani izjavio da je navedenu torbu sa novcem na molbu i zahtev ljudi iz Kreditno-eksportne banke kritičnog dana odneo u stan drugog osumnjičenog.

STEPANOVIĆ: Guverner Jelašćić, koga bivši direktor ugašene Kreditno-eksportne banke u štampi besomučno optužuje da je u stvari glavni akter korupcije i da je on tražio mito da toj banci vrati dozvolu za rad, kaže da je verovatno utvrđena njegova nevinost čim je posle saslušanja u policiji pušten. Sasvim apsurno u normalanim uslovima guverner kaže da se nada da ga je policija prisluškivala jer bi i na taj način dokazao da nije umešan u korupciju. Sekula Pjevčević, bivši direktor likvidirane Kreditno-eksportne banke, tvrdi da mu je jasno rečeno da treba da plati dva miliona evra ako hoće da banka nastavi rad.

SEKULA PJEVČEVIĆ: Mi smo dobili od njih informacije preko posrednika da oni traže finansijska sredstva. Finansijska sredstva su obzbeđena, dakle, u prvom iznosu 100.000 evra na dan 11. januara, a ostala su trebala da se obezbede u narednom periodu. To je sve što mogu da kažem, ostalo ne bi zbog istražnog postupka.

STEPANOVIĆ: Jelašić odbija bilo kakve insinacije da je nekada nekome tražio novac kao guverner centralne banke i da tu nikako ne može da se govori o korumpiranosti.

JELAŠIĆ: Ja vam odgovorno tvrdim da ja nikada ni od jedne osobe nisam tražio nijedan evro, nijedan dinar.

STEPANOVIĆ: Ova afera izazvala je očekivano političke reakcije. Oglasili su se i radikali. Zamenik predsednika ove stranke kaže da su oni već tražili ostavku Jelašića, ali im je odgovoreno da guveraner izvanredno radi svoj posao.

NIKOLIĆ: Mislim da je konačno vreme da se razmisli o tome da se Jelašćiću zahvalimo na svemu što je učinio i da se usput ispita odakle mu novac za bar one nekretnine vidljive u Srbiji do kojih je došao isključivo zahvaljujući plati koju u Srbiji ima i da konačno stavimo tačku na firmu G17 Plus koja je preuzela sve finansije u zemlji. Upozoravao sam javno Vojislava Koštunicu da je finansije dao u ruke lopova, međutim, on nije hteo da sluša, tako da gledano tako po stepenicima, po piramidi, na vrhu piramide je Vlada Srbije, na njenom vrhu predsednik Vlade koji takođe snovi odgovornost za sve ono što se dešava.

STEPANOVIĆ: Srđan Milivojević iz Demokratske strane ima takođe negativan stav prema G17 Plus, čiji je guverner Jelašić član.

MILIVOJEVIĆ: Građani Srbije moraju znati šta se dešava u ovoj zemlji."

*****

RSE: Čuli smo ovaj prilog koji mislim da je bio dovoljno informativan za naše slušaoce da čuju na jednom mestu uglavnom sve ono zašta vas optužuju. Glupo bi bilo da vam postavim pitanje da vi sada sudite o tome da li u ovome svemu ima istine. Hajde da se služimo logikom, da krenemo od ovoga šta je rekao gospodin Pjevčević i da objasnite tu priču oko dva miliona evra. Dakle, šta to znači kad vi to kažete.

JELAŠIĆ: Za nas je jedina mogućnost da eventualno teorijski razmišljamo o tome da vratimo nekome licencu je da ja tri kontrolora koji su sproveli kotrolu Kreditene eksportne banke, da ih ubedim da sada napišu tamo da ta banka umesto 7,2 miliona evra odjednom treba da ima više od 10 miliona evra kapitala. Ja ne znam koji način i kako se to može uraditi, on verovatno zna pošto je on inače pokrenuo postupak i dao krivične prijave protiv tih ljudi. Dakle, ja ne mogu da nateram ta tri zaposlena, i ne pada mi na pamet da to uradim, pošto su oni svojim potpisom to overili i rekli da je takvo stanje i na osnovu toga smo mi oduzuzeli dozvolu.

RSE: Recito to još jednom, recite jednostavnije. Dakle, da bi neka banka dobila licencu…

JELAŠIĆ: Dakle, da bi nekoj banci, a ukupno smo od 27 banaka oduzeli dozvolu, kod dve banke se problem nije rešio, to su Kreditno-eksportna banka i Astra banka. Da bi kod te banke ja imao zakonski osnov da vratim dozvolu trebalo bih sad tri čoveka nekako, ne znam ni ja, puškom, mitraljezom, da ih nateram da se vrate do svojih papira, a to je nekoliko fascikli, i da oni sada, to što su oni meni doneli i nama kao komisiji u kojoj sede sedmoro ljudi, da izmene i da kažu, znate, nije ipak kapital bio 7,2 miliona nego je kapital bio iznad 10 miliona, tako da su oni imali cenzus i tako treba da im ostane dozvola, što je bukvalno nemoguće. Dakle, mi ne možemo da im vratimo dozvolu na osnovu onoga kako smo mi utvrdili činjenično stanje, i nikada prilikom jednog razgovora vraćanje dozvole Kreditno-eksportne banke uopšte nije ni bila ni tema. Ja znam, pošto je gospodin Pjevčević bio generalni direktor te banke i pre toga, naravno da i te kako ima veliki interes, jer siguran sam da kad su ljudi kupili ovu instituciju, putem jednog preuzimanja krajem 2004. godine, sigurano su imali toliko, izvinite da kažem pameti, da su rekli ako ta banka u sledećih nekoliko meseci izgubi dozvolu onda se cele transakcija vraća, odnosno para nema. I to se nažalost i desilo. I naravno da oni zbog svega toga nisu uspeli da iskeširaju svoj vlasnički udeo u toj Kreditno-eksportnoj banci. Ja za to nisam kriv, pošto isto taj većinski akcionar je nama na sastanku priznao da su njih savetnici loše savetovali jel’ sada navodno kažu da su znali da iznad 15 odsto treba saglasnost Narodne banke, onda bi došli lepo, pošteno i ne bi išli na mala vrata preko preduzeća u Švajcarskoj, u Bugarskoj, isto tako u Holandiji, nego bi lepo došli kao ljudi, kao što su to uradile sve druge banke počev od Sosijete ženeral, Kredi Agrikol, Hipo Alpe Adrija do Rajfajzena. Dakle, još jedanput, mi licencu vraćati ne možemo i zato smatram apsurdom da neko ovde kaže da je tražio dva miliona, navodno, za to da se ta banka oživi. Još jedanput, to može da kaže samo neko ko zaista ni u kom slučaju nije bio ni na jednom sastanku na kome se pričalo sa predstavnicima TBI vezano za to šta se dešava sa tom bankom. Mi smo isključivo tražili da se što pre krene u stečajni postupak te institucije.

RSE: Ako bi se recimo tim silnim prisluškivanjima i prisluškivanim razgovorima o kojima se priča u ovoj priči ispostavilo da ste vi negde pomenuli dva miliona evra i to se recimo izvuklo iz konteksta, koji je to mogao biti kontekst u kome ste vi izgovorili tu rečenicu. Recite nam taj kontekst.

JELAŠIĆ: Taj kontekst je mogao da bude nešto vezano za osiguravajuća društva pošto je TBI isto tako aktivan u sektoru osiguranja. Oni imaju jedno osiguravajuće društvo koje su osnovali tamo negde još 2001-2002. zajedno sa Dunav osiguranjem, dakle, to je moglo biti eventualno u tom kontekstu. Ali još jednom želim da kažem, to što sam rekao u vezi sa prisluškivanjem, mi smo sa viceguvernerima pre tri-četiri meseca se grihotno smejali pošto smo videli da onaj tamo gospodin Facio u Italiji, koji je pričao neke stvari na mobilnom telefonu i naravno da su ga snimali, i mi smo baš komentarisali jedno drugom, ma vidi ne zna on da i njega mogu da prisluškuju. Mi smo isto tako bili svesni da nas prisluškuju. Ne znam kako na to gledaju ostali ljudi ali ja lično zaista nemam nikakvih problema za to da me prisluškuju ne samo na telefonu, nego isto tako i u kancelariji, itd. Dakle, još jedanput, možda i postoji nešto, ja se iskreno nadam da postoji nešto da mi ne živimo u jednoj zemlji gde bi nekoga na osnovu prijave nekih takvih ljudi iz Kreditno-eksportne banke posle toga hapsili, upala policija itd. Ja se iskreno nadam i ja bi bio najsrećniji da mene istražni sudija već pozove sutra da ja mogu dati umesto gospodina Cizaja moj iskaz jer ja jedva čekam da odem da ja kažem moj deo, a posle toga neka svako gleda šta će posle da priča.

RSE: A taj vaš deo vi još uvek niste rekli.

JELAŠIĆ: Ja sam bio pozvan u MUP kao građanin, ja sam dao moj iskaz vezan za ceo taj slučaj, sastojalo se to iz dva dela. U prvom sam pričao uglavnom kako funkcioniše Narodna banka, a drugo sve ovo za Kreditno-eksportnu banku i pretpostavljam da će mene isto tako istražni organi još jedanput da pozovu na sud da bi isto tako dao šta je to šta ja znam, dakle šta je to šta smo mi pričali, šta je to šta smo slali itd. Ali naravno, onoga dana kada je gospodin Simić uhapšen, MUP je došao i uzeo je celokupnu dokumentaciju vezanu za to. Ako im je potrebno nešto sutra, prekosutra, dobiće sve, mislim to zaista nije nikakav problem.

RSE: Ovo vas pitam zato što se u medijima iako je istraga u toku pojavljuju, navodi iskaza prilikom saslušavnja Zagrađanina i Simića.

JELAŠIĆ: Ja ne znam ko da je u javnost sve te informcije...

RSE: To nikada nećemo ni znati, nego vas pitam to što ste vi rekli u MUP niste rekli još uvek u javnosti. Jel’ ima još nešto što niste rekli, što ćete tek reći u toku nekog istražnog postupka i o čemu će javnost tek biti obaveštena?

JELAŠIĆ: Pa ja se nadam da što se tiče sledećeg razgovora da ćemo još više ići u detalje kako bi se reklo i da ću imati mogućnost da eventualno nešto čujem, vidim, itd, na osnovu čega mogu još dodatno da reagujem. Ali, kažem, u MUP-u i na svim drugim mestima odgovarate samo što vas pitaju.

RSE: Ja sam vas pitala jer ste, čini mi se, pre dva dana na B-92 rekli, odgovarajući na pitanje novinara oko svih ovih natpisa u medijima koji postoje protiv vas, da znate da iza takvih natpisa stoje određeni ljudi ali da nećete da govorite imena i da nećete da govorite o tome. Zašto?

JELAŠIĆ: Pa, odgovor na to je jako jednostavan. Prvo i prvo, ljudi koji rade u Pravnoj službi Narodne banke Srbije smatram da imaju prečeg i boljeg posla nego da pišu nekoliko krivičnih prijava dnevno. Ja znam da sa druge starane ima nekoliko advokata koji su za to jako dobro plaćeni da bi pratili možda i sada to sve što ja pričam i da bi posle toga krenuli kao na mašini i onda pišu, prva krivična, pa druga i treća. Dakle, za razliku od njih ja moram mnogo više da pazim na to šta kažem, dakle, to je jedna stvar. Druga stvar, ja ipak se trudim pošto sam iz malkice drugoga sveta, da sve što kažem da bude stopostotno potvrđeno sa dokumentima, razgovorima itd. Jedino sa čime raspolažem to je moja stručnost, moja reč i zato kad nešto kažem ja uvek polazim od toga da je ovo jedna ozbiljna država gde će se ljudi sećati nakon nekoliko dana, nakon nekoliko meseci da li je Jelašić rekao i jednu ili drugu stvari. Dakle i zbog toga mnogo više pazim na to šta ću reći, kad ću reći i kako ću reći i nekako su me i kod kuće to učili. Mama mi je uvek rekla da pametan prećuti i ono što zna, a glup priča i o onome što ne zna, a toga prvenstveno poslednjih dana u novinama i medijima ima više nego dosta.

RSE: O tome šta sve ima u medijima, šta je od toga tačno, a šta netačno i o mnogo toga što je vezano ne samo za ovu aferu nego uopšte za pojavu afera, za dve paralerne afere koje potresaju Srbiju trenutno, afera oko Mobtela i afera o Narodnoj banci Srbije i hapšenju viceguvernera, kao i o nekim drugim temama, nadam se, razgovaraćemo večeras.
Pre nego što uključimo prvog slušaoca, direktno možemo da se osvrnemo na tekst pesme koju smo čuli i u kojoj se kaže: “Izađi i bori se/u ovom gradu nema mesta za nas dvoje/uzeću ti život/a ako ostaneš uzeću ti čast”. Situacija, ne govorim kao ilustraciju za vašu aferu nego za sve političke afere koje se ovde dešavaju, političke, medijske ili kakve hoćete. Znači, užasno polarizovano društvo. Polarizovano na taj način, znači izađi i bori se, u ovom gradu nema mesta za obe strane, ima i toga i bilo je, a ako ne odeš uzeću ti život, ako ostaneš uzeću ti čast. Vi ste nešto ovih dana komentarisali i sa ovog aspekta, rekli bi vašu pozcijiu kad je afera počela, poziciju kako se čovek oseća kada ostane sam, šta se onda dešava? Gde su onda prijatelji, na koji način zvone telefoni, a šta sa ovima ovom drugom stranom, dakle, koji su to sa druge strane. Jel’ vi znate ko je u ovoj priči sa one druge strane, ko vam šalje ovakve poruke.

JELAŠIĆ: Kako vas slušam razmišljam ono što sam radio poslednja dva-tri dana. Uzeo sam ponovo onaj CD “Kopiraj, kapiraj” sa Zoranom Đinđićem, “Srbija na pravom putu”. Gledam ponovo one tipove tamo pored njega koji su navodno bili reformisti, zalagali su se za jednu strugu stvar. Mislim posle svega onoga što se desilo, pogledajte kakva je to bila treća, pa možda i “š” klasa ljudi koji su slovili, kao kobojagi su ga podržavali itd. I zaista kada još jednom čovek razmisli kakva je ono bila šansa, šta se moglo uraditi ali sve je u najvećem delu propalo zbog ovih političarenja itd. A, kao čovek jako sam... svi ovi koji vas u međuvremenu zvrckaju, hajde vidi ovo, vidi ono itd, odjednom svi nestanu. Naravno vi ste uvek svesni da ako se stvorili problem vi ćete uvek biti sami, da ste jedini vi koji snosite na kraju odgovornosti, ali nažalost i sada se dokazalo, dakle ja čuvam ove SMS poruke, nekih pedesetak, kao da znamo mi ti nisi i sve ovo je ujdurma, sve ovo je zbrka, frka itd. Neki ljudi se javljaju, a neki kao što sam rekao šalju SMS poruke, ali interesantno je da ima jako malo ljudi koji bi bili spremni da izađu u javnost i samo kažu najprostiju stvar: Svako je nevin dok se nije dokazalo da je kriv. A meni je recimo jako interesantno da ijedan bankar koji je ušao u Srbiju u poslednjih četiri-pet godina nije izašao da bi demantovao jednu ili drugu stvar vezano za izjavu pojedinih ljudi iz KEB-a da navodno, evo, mi smo svaku banku reketirali, naravno, niko ne može da uđe na bankarski sektor Srbije ili u osiguravajuća društva, a da ne bi dao 100.000, 200.000, 300.000. Mislim da takve notorne laži se mogu pojavljivati da neko bez ikakvog ustručavnaja ne kaže, evo, Jelašić reketirao bankare, evo, baš čitam jedan naslov što je ovde bio na naslovnoj strani.

RSE: Dobor, to je već za dalju priču...

JELAŠIĆ: Onda se stvarno osećate nekako samim i onda naravno počinjete da razmišljate šta vi tu tražite, čemu vam sve to, zašto vi to radite, šta je to šta ćete vi dobiti od Srbije, pa onda razmišljate ponovo o onoj priči “Sve će to narod pozlatiti”, pa pitate kada će doći sve to. I moram da vam kažem da uopšte nije jednostavno sve to. A šta je nacrnje u svemu tome, da vam kažem jedan primer, pošto sam ponovo bio na vladi, da vam dođu ljudi pa vam objašnjavaju kao pa to je sve normalno. Dakle, normalno je za jedan veliki broj ljudi da vas nacrtaju sa magarećim ušima, da tvrde neke notorne laži o vama u novinama, kao pa nema veze, to je Srbija. I što mene zaista začuđuje da ljudi prihvataju činjenicu da, eto, sad, Srbija mora takva da bude. E, pa ja mislim da Srbija ne mora uopšte da bude takva, jer ja mislim da nije to ta Srbija zbog koje sam ja došao. Možda je to nekome Srbija normalna, a ja mislim da to nije dokaz da mi živimo u jednoj normlanoj državi ako se ovakve stvari mogu desiti.

RSE: Znači to je najviše što ste dobili od onih koji vas kao podržavaju. To je priča, takva je Srbija nemoj da se uzrujavaš.

JELAŠIĆ: Tako je. To je maksimalno da dođe i kaže, pa nema veze, znaš bio sam ja, pa ko zna sutra jedna, druga stavar, ma sve će to proći. Međutim ja imam decu, ja imam mamu, ja imam tatu oni gledaju televiziju, čitaju novine, komšije, ljudi se nerviraju i izvinite i ja isto tako volim da prošetam Knez Mihailovom i to bez fizičkog obezbeđenja kao što sam radio poslednje dve godine, i moram da vam kažem nije mi svejedno kako ljudi komentarišu kada prođem pored njih. Uopšte mi nije svejedno, pošto i ja imam svoje dostojanstvo i ne volim kad mi ljudi šuš-muš iza leđa. Ja to ne volim, jer znam da to nisam zavredio i to je najprostoji razlog zbog čega to ne volim.

RSE: Pre nego što uključimo prvog slušaoca, samo još par biografskih podataka. Jelašić je bio viceguverner u vreme kada je na čelu Narodne banke bio Mlađan Dinkić, a podneo ostavku u julu 2003. kada je Dinkić smenjen. Guverner je postao kada je izabrana nova vlada 2004.godine. Krajem februara te godine Božidar Đelić kaže: “Ne vidim zašto žurba da odluka o izboru novog guvernera odmah stupi na snagu, pitam se da nije razlog tome što je Kori Udovički prvi put skinula tajnu oko depozita Narodne banke Srbije kod pojedinih banaka u inostranstvu”, objavio Glas javnosti. Jelašić je rođen 1968. godine u Baji, na jugu Mađarske. Osnovu i srednju školu je završio u Mađarskoj, Ekonomski fakultet u Beogradu, magistrirao je u Americi, a potom radio za Dojče banku i konsultansku kuću Mekenzi.

*****

SLUŠALAC: Upravo na ovu temu zašto ovakva Srbija i dokle ovakva Srbija. Iskreno govoreći, jedan od vas gospode, gospodin direktor koji vas je optužio ili vi, trebalo bi da spremite ćebe za zatvor. To je nekad po starom običaju bilo pre 50 godina, spremi se ćebe i ide se u zatvor. Ako vas je optužio lažno, tome treba jednostavno da se stane na put.

JELAŠIĆ: Ja sam upravo to što ste rekli danas posle Vlade pričao sa ministrom pravde. Ja sam rekao ministru pravde, gospodine ministre ovde ima samo dve alternative, ili je Dejan Simić kriv i on treba da sedi u zatovoru sledećih nekoliko godina ili decenija, ili druga strana. Nema ovde po principu posle par nedelja, eto, pustićemo Simića, a ovu drugu stranu nećemo zatvoriti po principu tresla se gora rodio se miš, i sad nikom ništa. I kao nastavljamo, i evo advokati su se lepo malo pozabavali, malo su mediji imali da pišu i nikom ništa. Ja se zaista bojim da postoji mogućnost da se to tako završi.

SLUŠALAC: Gospodine Jelašiću, s obzirom da ima stvarno puno afera u poslednje vreme, da uzmemo ovih par zadnjih i to ekstremnih gospodina Davinića, postavlja se pitanje ko ga je pustio Ameriku, šta ako ne dođe na suđenje, neko mi morao da ode u aps zbog tog. Nije sporno da postoji sumnja i da postoji uopšte mešetarenje. Zna se i šta je gospođa Kori Udovički otkrila, gde se nalazi novac, gde, ko, kako, znači mešetare postoji i to je činjenica i to neosporno. I narod jednostavno teško može da veruje, počev od gospodina Tadića koji je obećao onu bodrumsku aferu da se reši, takođe i Koštunica, prosto ste neuverljivi. Morate da nam ostavite i da razumete nas i moramo još uvek da sumnjamo. Pa čak i vi konkretno, ne saopštavate imena, nešto znate, nešto prećutkujete i sve to dovodi do toga da ljudi sumnjaju.

RSE: A jeste čuli malo pre odgovor na to pitanje upravo kada smo pitali gospodina Jelašića zašto ne saopštava imena a njegov odgovor je zato što bi to proizvelo niz krivičnih prijava protiv njega. Da li to može biti zadovoljavajući odgovor za vas.

SLUŠALAC: Ne, ni u kom slučaju. Mora da se konkretno sa imenima izađe u javnost.

RSE: Znači ipak izađi i bori se.

SLUŠALAC: Tako je. Čim se nešto krije, ostavlja nešto za posle, nešto za kasnije, možda to bude neka strategija i taktika za odbranu ali moraju stvari budu čiste i jasne. Ništa za posle, ništa za tamo iza. Eto toliko gospodine, želim vam da izađeta kao pobednik u ovim duelima.

JELAŠIĆ: Pa ništa, hvala vam. To mene malo podseća na moju mamu koja me je pozvala pre dva dana i rekla mi: Sinko, ako ni posle tri godine se ne zna ko je ubio premijera, kako ti očekuješ da će se ova stvar relativno brzo rešiti?

RSE: Dobro, ovaj slušalac se bar usudio da poželi dobar ishod, za razliku od, kažete, mnogo vaših prijatelja koji vam šalju samo SMS poruke.

NADEŽDA PETROVIĆ iz Beograda: Mnogo me iritira što kad bilo ko od političara počne da priča odmah počinje da pominje pokojnika Zorana Đinđića. Ja mislim da bi trebalo da se malo distancirate od pominjanja i neka čovek počiva u miru. Drugo, isto to sam čula od vaše stranke i od vaših ljudi, da kažu da je Boboljub Karić ušao u politiku da bi sačuvao ili se izvukao iz nekih nečasnih radnji. E, sad ja vas nešto pitam, ja koliko znam G17 nije bila politička stranka dok je bio,pokojni Đinđić živ, nego je bila nestranačka. E, sad mene interesuje, to je po meni bila ekonomski jaka struktura ljudi da su mogli da izvedu zemlju ekonomski jaku, nego su se onda, po mom mišljenju, preorijentisali da budu stranka kako bi možda ovo radili kako se radi. A sad pričajući vi i svi ostali ovo-ono, to je vama dozvoljeno politički da napadate i blatite sve. Ja da sam na mestu vas ja bi ćutala i čekala da državni organi završe ono što treba. Čini da ovde nisu čista posla. Jer ja vam verujem da su te banke sve to uradile, ali zašto baš vas da prozivaju? Jel’ vas oni toliko poznaju da mogu da vam to rade? Što nisu izabrali vašeg šefa Dinkića, njega još uvek ne smeju, a ja mislim ako se pominjalo dva miliona evra a vi kažete da to tim radi, znate šta, tu za ceo tim ima para. Ja vama verujem i hoću da vam verujem, ali hoću sutra da čujem od organa koji su nadležni da nam kažu, da vi budete čisti. Vas ne treba da bude sramota ako vas neko blati a znate u sebi da ste čist čovek, da nema ništa što bi vas moglo povrediti.

RSE: To je bilo i mišljenje i Bude, međutim, život je malo drugačiji od stvarnosti. Znači, nije dovoljno da se čovek oseća čist u sebi verovatno, i da čeka dok mediji okolo bruje, a nažalost to se dešava.

JELAŠIĆ: Ja bi samo gospođi Nadeždi Petrović samo dve tri rečenice. Ja nikada nisam nikoga politički blatio, ja jako pazim na to šta kažem. Završio sam ne samo osnovu i srednju školu nego i fakultet i zaista pazim da se lepo izražavam, iako znam da to u Srbiji isto tako mnogo nije popularno. To je jedna stvar. Šefa nemam. Moj šef nije Dinkić. Imam samo jednog šefa, a to je verovatno samo moja supruga koja to ne zna, nadam se da spava. Ovo što se tiče dva miliona i podele tih para i da će svakome doći nešto, to su takvi udaraci da vi zaista na to ni na kakav način ne možete da odgovorite. Dakle, kad mi tako neko nešto postavi ja se zaista onda stalno pitam, čemu sve ovo. I postavljam isto tako samom sebi pitanje, zašto je to uopšte to radim. Šta ću ja iz ovoga dobiti, šta ću ja lično kao čovek, kao otac, kao građanin, šta će meni sve ovo? Neka se onda lepo vrati Dafina, neka se lepo vrate oni fini stari bankari koji su vodili ovo, jel’ tako, neka se vrati baba Borka, jel’ tako, pa sa svojom tašnicom neka leti po svetu pa neka prikuplja Slobi pare, što je dosad radio. Verovatno su to oni bolje uradili, nije bilo nikakvih afera, nije bilo nikakvih problema, nije bilo nikakvih podmićivanja. U koferima se znalo tačno, ne u koferima nego u džakovima, kome se šta kuda nosi. To je sve, zaista nemam šta više da dodam.

RSE: Dakle, zaista što je rekla gospođa Nedežda, bilo bi divno da čovek, ne vi nego bilo koji političar ili bilo koji drugi čovek koji upadne u određenu aferu može, da ukoliko je nevin ostane u svom unutrašnjem miru i spokoju i da čeka sud pravde, ali da li je to moguće?

JELAŠIĆ: Ja mislim da je jako teško pre svega onda ako se ove stvari ne rešavaju brzo i efikasno. Dakle, pored ovoga što je bilo danas na Vladi ja sam isto tako zamolio da se ovo odradi brzo i efikasno. Ako im dokaza neka se svako ispita u roku od 24 sata jer zaista ne vidim razloga zašto treba čekati danima, nedeljama da se jedan ili drugi svedok ispita itd. Ali, znate gospođo Petrović vi da se pojavite na naslovnim stranicama u nekoliko novina i to ne jedan dan nego danima jedan za drugim, prekipi svakome posle određenog broja slika i određenog broja natpisa i ja zato još jedanput nije slobodno zaboraviti i mi smo ljudi, odnosno i ja sam čovek.

IGOR iz Podgorice: Evo kako mi obični ljudi gledamo u Podgorici na ovaj slučaj koji nas ne i dodiruje, pa smo možda i realniji malo. Znate dosta negativan balast je gospodin Jelašić na sebe stavio, još na startu svoje karijere ovo zadnje guvernerske u jednoj sirotinjskoj, poniženoj, opljačkanoj, postmiloševićevskoj, kosovsko-surčinskoj Srbiji. On je mora 24 časa da radi za dobrobit Srbije a ne prvi potez, da se useli u neku vilu na Dedinju. Znači već je na sebe stavio jedan balast, nepotreban teret nekog hedonoste, i onda se sasvim prirodno ova nova afera lepi za njega kao takvog. Tako izgleda spolja, ja ne tvrdim ništa. Ozbiljni smo ljudi, neću da prije nego...

RSE: To tvrdite ukoliko mislite da je tačna ta afera o kući, ili šta?

SLUŠALAC: Pa jasno je da živi u kući, u nekoj vili moćnoj na Dedinju. Nije to lijepo da se u jednoj tako siromašnoj državi funkcioner baška, to liči upravo na one stare, već tada je na sebe jedan nepopularan imidž...

JELAŠIĆ: Ali Igore, samo jedna stvar. Da sam ja neki političar, ja bih verovatno onda ostao u stančiću od 50 kvadratnih metara, lupao bi se u prsa kao evo, ja sam ostao principijelan, živim i nadalje u najsiromašnijem delu grada i delim sudbinu svih sugrađana itd. Ali ja sam osećao za obavezu da čoveku kome sam pola godine objašnjavao da treba da proda kuću, a ja do 24. februara nisam znao da ću biti guverner jer sam 25. samo doneo takvu odluku, i da sad ja njemu kažem, znate šta, šest meseci sam ja tebe ubeđivao ali sad neću da kupim kuću jer ću postati guverner, jel tako? Ja smatram da to nije fer prema tome čoveku, a s druge strane, isto tako, ja mislim da je mnogo više fer da sam ja to kupio iz sopstvenih para, za razliku od nekih ljudi, pošto već zovete iz Podgorice, koji su došli iz Podgorice, uzeli dva stana u Beogaradu i vratili se u Podogoricu. Ja ću mnogo radije da radim u Narodnoj banci za platu 500 evra mesečno umesto sadašnje, pa želim i ja kao mnogi drugi stan od 150 kvadratnh metara u centru grada za “dž” za tri godine. Evo, pošto znam da ima isto toliko priča koliko guverner Narodne banke zarađuje, evo, ja pristajem sutra na dil, moja plata od sutra 500 evra ali onda, evo, kao i mnogim drugima stan od 100, 150 kvadratnih metara u centru grada za tri godine. Ja ću, verujte mi, lično, mnogo bolje proći, jer vidim da je to moda, ljudi kažu, evo, stanujem u svom malom stanu...

IGOR: ... Morate malo da vodite računa o publicitetu, o javnosti, kada ste se prihvatili tog mjesta da računate na nameštaljke, na medijske insajdere, na priče spinovane. Čim ste ušli u politiku morate da računate na to i da gradite imidž ekonomiste. Nije lijepo čuti, to tako odzvanja u narodu. Ja ne sumnjam u vaše poštenje, ali ova afera je našla pogodno tlo da se prilijepi na vas. Vi već imate, bez obzira na vašu krivnju koja nije dokazana, već imate jedan imidž dosta negativan...

JELAŠIĆ: Samo jednu stvar pošto uvek je važno pre intervjua kažete nešto originalno. Dakle, bio mi jedan kupac, pre nedelju dana. Pitao moju suprugu da li može da se slika, a moja supruga njemu, ipak je ovo privatan stan, nije ovo kupleraj itd. Obiđe čovek stan, silazi dole stepencima, pita ga moja supruga, šta je bilo sa slikanjem? Kaže ovaj čovek, pa znate nije ovo baš kuća gde bi čovek moga kvaliteta i jedan tako bogat čovek kao što sam ja živeo. Čovek nije hteo nijednu sliku da napravi o stanu, kako ta kuća izgleda. Pošto je on advokat i predstavlja jednog od bogatijeg ljudi, pitam ga ja, izvinite, gospodine, jel’ ste vi čitali šta sam ja uopšte rekao o toj kući, kako ona izgleda. A jel’ ste vi gledali salonit ploče sa kojima je pokrivena? Kaže on, pa znate ja sam mislio da je to nešto sasvim drugo.

RSE: On je mislio da je to jako raskošno i luksuzno...

JELAŠIĆ: On je čovek, ljudi čitaju Kurir, kaže, evo, u Kuriru stoji to je renovirano, to je popravljeno...

RSE: Evo, ja sam do sad živela u ubeđenju da imate taj zid sa akvarijumom i ribicama koje plutaju...

JELAŠIĆ: To je bilo kod Simića.... I sad čovek dođe tamo, hoće tamo sve da slika, čovek je mislio ućiće u vilu, pobrkao sa Užičkom itd. Dakle, samo o tome još jedanput koliko je to luksuz, koliko je to kvalitet i koliko to vredi.

RSE: Dobro, vi ste u svakom slučaju hteli da kupite tu kuću pre nego što ste postali guverner, a taj novac...

JELAŠIĆ: Taj novac, želim da kažem, ja sam od 95. do oktobra 2000. radio u Frankfurtu, ne samo ja, isto tako i moja supruga, koja nije Nemica, što stoji u jučerašnjim novinama. I recimo samo jedna stvar, nikoga ne zanima da mi posedujemo stan u Frankfurtu od 150 kvadratnih metara, recimo, to nikoga živog ne zanima u Srbiji. I niko me ne pita odakle pare, kako si zaradio...

RSE: Evo, sutra će da vas pitaju...

JELAŠIĆ: Ja im to govorim četiri-pet godina, ali nikoga ne zanima da pita odakle Jelašiću pare za stan koji ima u Frankfurtu.

RSE: Odakle Jelašiću pare za stan u Frankfurtu?

JELAŠIĆ: Radio i zaradio, isto tako. Krenuo sam sa stanom koji smo iznajmnjivali od 60 kvadratnih metara ja i supruga, eto, i otplaćujem još uvek kredit.

RSE: Evo, sad smo čuli.

MIRKO VOJVODIĆ iz Čikaga: Malo sam izritiran guvernerovom izjavom u vezi Đinđića o “tipovima” oko Đinđića, s obzirom da je na početku vaše emisije već amnestirao neke ljude, konkretno gospodina Simića koji je pod istragom i s obzirom da je Socijalistička partija Srbije otpustila svog člana koji je bio u stanu Simića, sa osmehom na licu, ja sam to tako doživeo. Ali izirtiralo me je još nešto, gospodin Jelašić kao guverner Narodne banke Srbije bi trebao da bude malo elokventniji. Voleo bi da transkip ovog noćašnjeg razgovora izađe u originalu kako je on govorio. Pominjanje mame, žene koja ga sluša itd, to nema veze, to odvlači temu. Konkretno, ova emisija se bavi temom pljačke, pronevere, bavi se temom dva miliona nekih nerealizovanih evra koji su završili u nekoj tašni pod nekom šifrom Džems Bonda...

RSE: Gospodine Vojvodiću, niste baš sasvim u pravu, vi znate da ova emisija podrazumeva i neki malo drugačiji način na koji gosti mogu da govore i da se predstavljaju, jer sve ovo što vi pričate čujemo svakodnevno, to bruje mediji. Osim ove priče konkretne, može gospodin Jelašić da pominje i sve drugo što je bitno u njegovom životu.

SLUŠALAC: Ali mislim da je tema bila, viđeno hapšenja gospodina Jelašića...

JELAŠIĆ: Gospodine Vojvodiću, šta je vaše konkretno pitanje, na šta je vama mogu da odgovorim.

VOJVODIĆ: Moje konkretno pitanje, već na početku ove priče amnestirali ste gospodina Simića kada ste rekli, ali dok se dokaže ili ako se ne dokaže šta ćemo onda...

JELAŠIĆ: Izvinite gospodine Vojvodiću ali svako je nevin dokle se ne dokaže da je kriv. Ja sam samo rekao jednu najprostiju i najosnovniju stvar.

VOJVODIĆ: Ja vas zovem iz Amerike, verovatno ste informisani o tome da je ovde u toku proces između otprilike sedam i devet ljudi, ključnih ljudi i republikanaca i demokrata, i znate da im preti kazna od između 25 godina i 50 godina zatvora.

JELAŠIĆ: Dokle se to ne dokaže, oni su su isto tako nevini.

VOJOVDIĆ: Vi verovatno imate, pretpstavljam, mehanizme kako ćete to da eliminišite. Evo, danas su Zagrađanina isključili iz SPS-a, ali su blagoslovili gospodina Dačića koji je istom prilikom, istim povodom, a govorimo o istoj sumi od dva miliona evra, bili u istom stanu. Videli smo da danas imamo postavljanja gospodina Borisavljevića, koji je bio u Miloševićevom režimu... Želim da skrenem pažnju na logoreju jer verujem da je većina vaših slušalaca dobro obaveštena i da očekuju jednog guvernera malo više elokventnosti.

RSE: Hoćete reći da malo kraće odgovara na pitanja, konkretnije.

VOJVODIĆ: Evo jedno konkretno pitanje, šta gospodin Jelašić može da kaže u korist gospodina Simića koji mu je bio zaista najbliži saradnik?

RSE: Ne može sada gospodin Jelašić u ovoj emisiji da govori u korist gospodina Simića jer bi to bilo mešanje u istragu. Dakle, ja nisam razumela, na početku da ste vi amnestirali gospodina Simića, mislim da bi ste time načinili prekrašaj da ste to rekli, vi ste samo izrazili šta?

JELAŠIĆ: Ja i u suštini i ne mogu da eboliram Simića pošto, da budem otvoren, ni ja ne znam tačno, mislim, niti je Simić meni supruga, niti je meni Simić sin koga ja nadgledam 24 sata, ali sam hteo samo još jednom da potvrdim odnosno da kažem Narodna banka Srbije je već smenila gospodina Simića i da je sada na istražnim organima da dokažu da li je Simić kriv, i sve dokle to nije dokazano, dotle je Simić nevin.

RSE: Dobro. Ali ne biste mogli i da je reč i o vašoj supruzi da govorite ništa drugačije s obzirom da je istraga u toku.

JELAŠIĆ: Ja mogu samo da kažem i da se pozivam na film Kusturice gde je jedan Ciganin rekao - ja ne verujem ni samom sebi otkad sam sebe uhvatio u laži.

RSE: Ne samo zbog toga, vi nemate pravo na to gospodine Jelašiću.

JELAŠIĆ: Isto tako i nemam pravo i delovalo bi neozbiljno pošto naravno polazim od toga da će me neko nakon nedelju ili dve pitati po principu u toj emisiji ti si rekao da je to tako i tako, a ispostavilo se da nije tako, a ja ne znam.

DRAGICA: Moje pitanje za guvernera je da li je svih tih 27 banaka kojima su oduzete dozvole legalno osnovane ili su isto osnovane na račun kesa i akt tašni, reketa itd? I zašto je posle oduzimanja ovim 25 vraćena dozvola za rad i na osnovu čega im je vraćena dozvola za rad? Da li ovaj direktor Kreditno-eksportane banke podleže krivičnoj prijavi kad on optužuje guvernera Jelašića da je tražio dva miliona evra da se ponovo dobije dozvola?

RSE: Dragice, kratko da vas pitam, kada uporedimo paralelno dve afere, imamo aferu sa Mobtelom i imamo aferu sa Narodnom bankom Srbije. Šta kažete za ovu prvu aferu, kako vam izgleda? Kažete da vam izgleda da se gospodin Jelašić vrlo nevešto brani. Kako vam izgleda gospodin Karić u ovoj priči?

DRAGICA: Ne nevešto nego ne treba uopšte da se brani. Treba da sačeka, sve to šta su oni naumili to će biti i kad se završi da jednostavno da ostavku i da ode. Hvala lepo, ne zavisim ni od koga... Što se tiče Mobtela isto ne znam kako će se završiti. Ja ne smatram da je ovo sada pokrenuto zato što je on njihov politički protivnik. On je, jednostavno, mafijaš, može da se podnese i krivična prijava, on je kriminalac.

RSE: Mislite na jednog člana porodice ili...?

DRAGICA: Na celu porodicu, ali on je glavni. Mislim on je vođa sve te mafije, naravno Sreten Karić, to su dva para ovako...

RSE: Doboro, vi mislite da to nije afera nego to je proces kojim se država konačno obračunava sa jednom od porodica.

DRAGICA: Mi sad opravdamo sve to pa kažemo, drugi nisu. I ja bi sad trebala da kažem meni su učinili to, a hiljadama drugih nisu. Pa mora se od nekoga početi.

RSE.Jer vi postavljate ono pitanje, a zašto tek sad?

DRAGICA: Ne.

RSE: Dobro, a vi gospodine Jelašiću mogli bi da odgovorite…

JELAŠIĆ: Ja bi samo jako kratko. Što se tiče ovih 27 banaka da, jedan broj banaka jer je bio i loše osnovan, odnosno osnovan na osnovu para koje su došle iz nekih torbi, iz nekih kesa, zbog toga su izgubile dozvolu, a jedan veliki broj banaka, međutim, izgubio dozvolu zbog toga, iako je bila na dobar način osnovana, međutim, u međuvremenu na način kako se upravljalo sa tim bankama, ovde pre svega mislim na neke banke, da smo bili primorani posle toga da oduzmemo licence.

MILAN JANKOVIĆ: Mi gubimo suštinu problema ili udaljavamo se od funkcije koju treba da ima Narodna banka ili guverner Narodne banke jer ne vidimo da li guverner štiti građane, profitere ili Srbiju i nacionalne interese. Radi se o tome da na primer u Danskoj osiguranje i banke svakih šest meseci javno objave svoje poslovanje gde piše aktiva, pasiva i onda se zna u kojem se osuguravajućem zavodu ljudi osiguravaju. Ovde se građani i osigurani deponenti banaka potpuno zapostavljeni. Ovde se radi o pojedinim ličnostima, ministrima, guvernerima i uzroci i posledice su se pomešali.

JELAŠIĆ: Da, ali gospodine Jankoviću ako vi odete na sajt Narodne banke Srbije, www.nbs.yu, možete tamo da pronađete sve godišnje izveštaje Narodne banke na isti način kao što je u Danskoj i isto tako otiđite na sajt www.bra.yu tamo ćete pronaći isto tako izveštaj Agencije za osiguranje depozita te ćete isto tako videti do koje sume vam se osigaurava depozit, odnosno šta se dešava sa vašim depozitima u srpskim bankama. Naravno, jedina razlika je to kakvu istoriju smo imali devedesetih, takve katastrofe Danska verovatno nije imalo poslednjih sto godina.

RSE: Ja bih u nastavku citiranja različitih stavova o ovome što se dešava
pročitala jedan i citat iz Nezavisnih novina, autora Žarka Korća koji pište o slobodnom novinarstvu pa kaže:
- Svakome bi moralo biti jasno da je poridica Karić postala predmet policijske, finansijske i sudske istrage tek kad je formirala poslaničku grupu u Skupštini Srbije. Kada se vlast osetila ugroženom, naglo je otrkrila “nepravilnosti u poslovanju BK grupe”. Mediji su nekritički preneli, čak i stupidno objašnjenje da ranije nije bilo dovoljno dokaza da se reaguje. U suštini, mediji su poslužili vlasti u njenom obračunu sa političkim protivnikom. Kao u dobrim, starim totalitarnim vremenima tek na mig vlasti mediji su izneli svoj pravedni gnev na označenog protivnika. Malo medija je pokazalo uzdržanost u ovoj organizovanoj kampanji. Neki su čak neprofesionalno i cinično digli sebi tiraž ili gledanost dok su drugi korumpirani. Neki se samo svete zbog dugogodišnje arogancije porodice Karić i njenog ponižavanja onih koji su osiromašili, dok je ona “uspešno poslovala”. Za razliku od porodice Karić, piše dalje gospodin Žarko Korać, mediji su sasvim drugačije postupili u slučaju afere Narodna banka Srbije. Budući da širenje ove afere ne odgovara vlastima, jer se radi o kandidatu stranke G17 Plus koja je član vladajuće koalicije, oni su naprasno postali uzdržani. Počeli su najčešće da citiraju zvanična saopštenja i neverovatna objašnjenja guvernera banke Radovana Jelašića. Vređajući zdrav razum on ističe da se u banci sve odluke donose kolektivno i da on uhapšenog viceguvernera Simića takoreći i ne poznaje. Jelašićevi intervjui preplavili su medije naročito one koje je zadužio njegov partijski kolega Dinkić. Novinari se čak ne usuđuju da postave logična pitanja o njegovoj ulozi u ovoj aferi na osnovu izjava čoveka koji je ovu korupcionašku aferu i pokrenuo. Ovde se nekako veruje da je guverner pošten i oklevetan. Po logoci vlast nije ništa rekla o njemu, dakle, mora da je nevin - zaključuje gospodin Žarko Korać u svom tekstu “Slobodno novinarstvo” koji je 16. januara 2006. objavio list Nezavisne novine.

SLUŠALAC IZ NORVEŠKE: U eri ovih afera od šljemova, Mobtela, Narodne banke, Štedionice, i već koliko bih nabrojao, struje, NIS, šećera, BK, jako je interesantno slušati svaki dan medijski i pratiti ta zbivanja koja čovek jednostavno ne može da poveže, ne ide sve u glavu. Ja sam slušao vašu izjavu da ne pomišljate da biste podneli ostavku. Moje pitanje vama je kada se treba podenti ostavka? Kada bi to čovjek na jednom mjestu kao vaše, guvernersko, trebalo da podnese ostavku iz moralnih razloga, što je u svijetu potpuno normalno. Ja vas slušam i moj zaključak je, neću reći nevješto, već pravdate se onako kao izgubljeni, šta vas je to našlo, ne znate ni gde ste optuženi ni zbog čega. Ništa se nije desilo a sami naglašavate cijelo vrijeme da ste sami ostali, ne znate šta tu tražite. S druge strane, vaše izjave da ne pomišljate da date ostavku, e to je ta kolizija za koju pitam. Šta bi se moralo desiti pa da eventualno podnesete ostavku?

RSE: Da pojasnimo, pošto imam utisak da ni gospodinu Jelašiću nije sasvim jasno pitanje. Vi ste već drugi slušalac koji kaže da se gospodin Jelašić nevešto brani, ali ne u smislu da imate nagativan konotat kad to kažete, nego da vam prosto zvuči kao neki lik iz Kafikonog "Procesa", a da je to s druge strane u koliziji sa njegovim tvrdim političkim stavom da neće dati ostavku. Jesam li u pavu?

SLUŠALAC iz Norveške: Upravo u tom fonu razgovaramo, jer moralna ostavka je jedna stvar, gdje ja uopće nisam rekao da sam kriv je li. Čovjek podnosi ostavku upravo onda kad on nije kriv ali nije poduzeo radnju ili pratio, itd. organizirao službu da se to ne desi, da ne ulazim sad u neke detalje. Znači da sebe jednostavno zaštiti on podnosi ostavku. Ali nije samo gospodin Jelašić koji ne podnosi, već uopće u ovim svim aferama malo se može čuti da neko podnese ostavku i kaže jeste, to se u mojoj kući, pod mojim okriljem desilo, pod mojim rukovostvom, moralno sam kriv i iz tog razloga podnosi ostavku, a proces ide dalje jer ta ostavka ne amnestira čovjeka. Moje pitanje je šta bi trebalo da se desi pa da bi podnio ostavku?

JELAŠIĆ: Prvo, ja nisam kriv i isto tako pošto nisam kriv za to nema ama baš nikakvih dokaza za ijednu od ovih naslovnih stranica ni u jednoj od ovih novina, dakle reketiranje, tražnja milion, dva miliona, sto hiljada itd. Pošto je to stopostotno sigurno, zato smatram da sada, u ovom trenutku, ja sa time da uopšte razmišljam da eventualno dam ostavku, mogao bi da ostavim taj predojam da sam na nekakav način deo svega ovoga. Ja za neki dan imam 38 godina i moram da razmišljam i o tome gde ću sutra da radim. Ne znam kako bi ja nekome, ako bi sada spakovao kofer pa napustio Narodnu banku, kako bi ja nekome sutra objasnio da sam u sred ovakve afere, kada se još ne zna tačno ko kome, kada, koliko, i šta je se ovde dogovarao, otišao i da onda pokušam sa takvom biografijom sutra da pronađem nov posao. Dakle, ja osećam odgovornost za sve ovo što se desilo, da se ovo sve odradi, da se raščisti ko je bio kriv i šta se ovde desilo, da se dokaže još jedanput da nisam kriv, a onda posle toga možemo videti šta će biti.

RSE: Ovo me sada podsetilo na dugi period kad su novine bile prepune neverovatnih optužbi na račun Čedomira Jovanovića i kada su mu mnogi prijatelji savetovali da napusti Srbiju, a on ostao ovde da bi dokazao nevinost, i na kraju je ostala samo ljaga. On je osnovao svoju političku partiju, ali nikada se nije ništa do kraja objasnilo, a to su stvari koje prosto ostaju čoveku. Ali je neverovatno je kako ljudi zaboravljaju šta im se dešavalo u prošlosti.

JELAŠIĆ: Ja ću se truditi da ne zaboravim.

RSE: Ako jednog dana isplivate iz ovoga bez ljage?

JELAŠIĆ: Ja sam siguran da ću isplivati, pitanje je samo koliko će ljage ostati.

SVETLANA: Zanima me kako je moguće da niko ne pita od medija, od slušalaca, ko je ovaj čovek koji je proizveo čitavu tu aferu. Ko je direktor te banke, koja je njegova biografija, odakle potiče, odakle mu tolika banka, odakle mu toliki novac? Danas je gospodin Božidar Andrejić rekao, izvinite gde je taj vaš Dinkić da pita tog gospodina odakle je on uzeo tih 100.000 evra, spakovao u tu famoznu torbu, jel' platio PDV i kako je on uopšte doneo taj novac tu? Mora se sve ispitati. ko je čovek koji je direktor banke, kako je došao na ideju da spakuje i da pošalje taj novac i da se pojavljuje i kaže meni je neko tražio dva miliona. a da pri tom ne ponudi nikakve dokaze. Molim vas, nijednom rečju ne branim guvernera, samo govorim ono što me kao normalnog građanina interesuje. Ko je taj Sekula Pjevčević? Objasnite ko je ta druga strana u celoj ovoj priči. Znate šta, kakva je to moralna ostavka ako su ljudi potpuno nevini?

RSE: Svetlana, vi ste u pravu, ali vas pitam kome postaviti to pitanje. Jeste, sve je apsurdno, nikog to i ne zanima. Ovde kad se otvori afera nikog ne zanimaju takve ličnosti za koje do juče niko nije znao, koji očigledno imaju ogroman novac, ali ja vas pitam kome postaviti to pitanje ko je taj gospodin?

SVETLANA: To su ti ljudi koji su uleteli, ko je strpao gospodina Simića u zatvor, tim ljudima, Jočiću, predsedniku Vlade. Ko su ti istražni organi, gde je tužilaštvo? Ja bih volela da vidim šta piše u rešenju istražnog sudije, koji su pravni i materijalni elementi na osnovu kojih je on gospodina Simića spakovao u zatvor. To pitam zbog toga jer se osećam ugroženom kao građanin. Znači meni može svako da upadne u kuću, u poslovne prostorije, sa nekom torbom.

RSE: Gopsođo Svetlana, kažete da to pitanje treba da postavimo premijeru, ministru policije i navodite novinara Andrejića koji kaže da treba postaviti pitanje ministru finansija Dinkiću, to bi onda značilo da je i čitava Vlada na neki način suprotstavljena svom guverneru.

SVETLANA: Ako je dovedena u pitanje institucija kao što je Narodna banka, mora na sednici Vlade da se kaže i da se izađe u javnost. Ja hoću da mi ministar policije i istražni sudija kažu tačno pravne i materijalne argumente na osnovu čega je jedan čovek priveden i određen mu pritvor od mesec dana. Ja to kao građanin ne znam i osećam strah da može svako da mi uđe i da mi napravi… neki Sekula da mi napravi jednu ovakvu aferu. Pa nismo mi toliko ludi, taj čovek ima 300 poslova i verovatno kad je u pitanju njegov biznis da je spreman na sve. Kako je on uopšte pripremao celu tu priču? Izvinite molim vas, sa tom šifrom 007, to je potpuno odvratno, to vređa moju inteligenciju kao građanina. Nijednog trenutka ne branim gospodina Jelašića, branim pre svega tu instituciju.

RSE: Postavili ste čitav niz logičnih pitanja i moja potpitanja su zaista bila samo pokušaj da skrenem pažnju na to što govorite jer jeste prepuno apsurda i protivrečnosti.

JELAŠIĆ: Ja na sve to imam zaista dva komentara. Prvo, ja sam upravo ta pitanja postavio danas odgovornim ljudima vlasti i meni su svi rekli nemoj da se nerviraš, sve je to pod kontrolom, sve se to radi, biće to brzo, efikasno. A ja danas uveče treba da idem ponovo na spavanje i ne znam, možda će mene noćas neko da probudi. Ne znam, kada izlazim iz ove zgrade možda će me neko sačekati. Drugo, moje pitanje je upravo to što i gospođa Svetlana postavlja, ja ne želim ni da pomislim da živimo u jednoj zemlji gde neki ljudi sa takvim imenima, koji imaju takav interes koji se vidi iz aviona, mogu da imaju takvu vlast da nekog stave na neko mesto gde je prilično hladno, i to na 30 dana, a da nemaju materijalne dokaze za to. Za mene sama pomisao na to da ja hodam po ulici, po gradu jedne zemlje gde se tako nešto može desiti, ja se smrznem, pošto onda ja ne znam šta mi zaista radimo ovde i ne znam kakva je ovo zemlja.

RSE: Ispostavlja se da gospođa Svetlana ume bolje da priča o vašem slučaju nego vi gospodine Jelašiću. Vraćate se stalno na gospodina Simića, a rekli smo da ne možete pričati na takav način jer je istraga u toku.

ALEKSANDRA TODOROVIĆ: Vi znate da u svim ozbiljnim zemljama guverner centralne banke je ličnost koja se najmanje pojavljuje, odnosno najmanje bi trebalo da se pojavljuje u javnosti, jer je funkcija koju on obavlja takva da zahteva oprezno iznošenje čijenjica koje mogu da prouzrokuju ozbiljne nesuglasice.

RSE: Ne znam kako vi, ali ja za gospodina Jelašića uopše nisam znala dok ga nisam videla u nizu emisija “Utisak nedelje” pre nego što je postao guverner, a sada kad je guverner vidim otkad je ova afera sa kućom i sada u ovoj aferi. Ja ga nikada pre toga nisam videla.

ALEKSANDRA TODOROVIĆ: Ja mislim da u ovoj situaciji da bi guverneru bilo najbolje, zbog naroda, jer mora da misli, s obzirom da je sad u žiži javnosti, šta će ljudi misliti o njemu, da jednostavno kaže ja sam za pet godina zaradio toliko i toliko, evo imam stan koji sam dobio, kredit još otplaćujem, i da zauvek skine tu temu

RSE: Ali čuli ste, on je to rekao, ali to ne znači da se sutradan neće ponovo ponoviti to pitanje.

JELAŠIĆ: Samo jedno pitanje gospođo Todorović, recite vi meni šta ja treba da uradim da jedanput zauvek rešimo priču kuće ovde u Beogradu ili stana u Frankfurtu.

ALEKSANDRA TODOROVIĆ: Trebali bi da kažete, ja sam radio u Nemačkoj, ja i moja supruga, toliko i toliko. Mi smo zaradili, okvirno neku sumu, od te sume smo kupili kuću. Treba eksplicitno da kažete šta, jer će se ovde stalno ispredati priče.

RSE: Čuli ste, gospodine Jelašiću, savet slušateljke da treba da kažete na koji način ste zaradili novac ovako kako ste rekli večeras.

SLUŠALAC: Ne verujem u priču da će neko sa dobrim namerama doći s nekom torbom i baš je neko uzeo sto hiljada evra a dva miliona treba da se da. Pa daje se avans od deset posto i kad se kuća prodaje. Prema tome to su nameštanja. Pozdravljam gospodina Jelašića što je spomenuo svoju majku i svoju porodicu. Kamo sreće da mi malo više vodimo računa o porodici. Drugo, nama smetaju svi uspešni ljudi. Smeta nam gospodin Jelašić, koji pre nego što je postao guverner kupio sebi kuću, a ne smetaju nam ovi što nemaju ništa a sutra imaju sve. Za gospodina Simića, kažu začeprkali smo pa smo videli kuću. Ta kuća je porodična. Slučajno poznajem gospodina Simić, i on ima majku, ima porodicu, i treba ovi koji su mu to namestili da razmišljaju o tome kako može na njegovo zdravstveno stanje da se odrazi. A drugo, što nisu začeprkali da je gospodin Simić 1994. dobio prestižnu nagradu u Japanu, prvu za upravljanje velikim sistemima. Prema tome, to je čista nameštaljka.

MIODRAG BELIĆ: Da li se gospodin Jelašić smatra antisemitistom samo zato što je slučajno nekoga Jevrejnina proglasio za lopova, maltene?

RSE: Niste razumeli, gospodine Jelašiću, koliko sam ja pratila, niste optuženi za antisemitizam, nego vam je neko postavio pitanje da ste vi finansijski antisemita jer ste odbili tu izraelsku banku.

JELAŠIĆ: Tako je, to je bilo još pre šest meseci.

RSE: Dragi gospodine Beliću, to je dezinformacija.

ŠĆEPANOVIĆU: Da li bi vi došli u Rajac, selo Branetić, opština Gornji Mladenovac, malo među narod, da mi malo popričamo u prirodi. Neviđeno mi se sviđate...

JELAŠIĆ: Javite se sutra, jako rado. Verujte mi, biće mi mnogo lepše nego na ma kojoj sednici Vlade ili na ma kom drugom sastanku.

RSE: Da li ste gledali Mocartovog "Amadeusa" u režiji Alise Jovanović?

JELAŠIĆ: Ne, nisam. Bio sam poslednji put u avgustu na jednoj operi u Salzburgu.

RSE: Ovo nije opera već pozorišni komad. Ja vam toplo preporučujem da odete i pogledate večiti sukob Salijeri - Mocart, možda ćete se prepoznati.
XS
SM
MD
LG