Dostupni linkovi

logo-print

Kosovo je kamen oko vrata Srbije


Kosovo je kamen oko vrata Srbije koji je sprečava da zauzme centralnu poziciju na Balkanu, kao što je Nemačka ključna za stabilnost u Evropi, kaže za Radio Slobodna Evropa Gejl Stouks (Gale Stokes), profesor balkanske istorije na Univerzitetu Rajs u Hjustonu. Zato je, po njegovom mišljenju, i za samu Srbiju najbolja opcija nezavisnost Kosova, jer sve dok se bude fokusirala kako da ga zadrži neće moći da se posveti budućnosti.

STOUKS: Već godinama tvrdim da je puna nezavisnost Kosova najbolje rešenje. Naravno, srpska manjina na Kosovu mora na neki način biti zaštićena, ne znam tačno na koji, ali u svakom slučaju to će biti jedno od glavnih pitanje tokom predstojećih pregovora. Znam da premijer Bajram Kosumi predlaže da Kosovo bude građanska država a ne etnička dok vlasti u Beogradu preferiraju da pojedini delovi Kosova budu pod kontrolom Srba. Lično smatram da je dugoročno gledano građanska država jedina održiva opcija, jer ako se bude išlo na rešenja po etničkom principu, onda će to kasnije ponovo voditi sukobima. Ali veoma je teško reći kako će kosovska vlada prihvatiti obavezu ili čak biti prisiljena da osigura ličnu bezbednost i garantuje ljudska prava Srbima imajući u vidu neprijateljstva koja su postojala između dva naroda. Međutim, garancija prava Srba morala bi da bude neizostavni deo, uslov za nezavisnost Kosova. Naravno, sporazum je nemoguć bez spremnosti na kompromis. Bojim se da su obe strane prilično ušančene u svojim pozicijama što otežava nagodbu.

RSE: Međutim, taj kompromis nije toliko pitanje spremnosti Beograda i Prištine da se dogovore, već kakvu će odluku doneti međunarodna zajednica, koja će na kraju na neki način i nametnuti rešenje.

STOUKS: Možda će se to desiti. No, ako se osvrnemo na kratkotrajnu istoriju od 1991. pa do danas, onda možemo zaključiti da se međunarodna zajednica prilično ustezala, štaviše bila je čak i podeljena u trenucima kada je trebalo nametnuti neko rešenje u jugoistočnoj Evropi. Prošle su godine pre nego što je usvojen Dejtonski sporazum. Potom su prošle godine dok su visoki predstavnici u Bosni posegnuli za merama kojima je omogućen kakav takav napredak tek pre nekoliko meseci.

RSE: Međutim, stiče se utisak da je Zapad, mislim na EU i SAD, prilično jedinstven u stavu oko statusa Kosova. Veća je dilema kako usvojiti Rezoluciju u Savetu bezbednosti, imajući u vidu da Rusija i Kina mogu eventualno da stave veto. Da li Zapad može da ih ubedi da podrže rešenje za Kosovo koje bi uključivalo nezavisnost, ili će u suprotnom nastojati da zaobiđe Savet bezbednosti kao u slučaju NATO bombardovanja Jugoslavije 1999.?

STOUKS: Jedan od problema je mnoštvo različitih učesnika u ovom procesu. Možda ste u pravu, moguće je da neka vrsta koalicije, u kojoj bi bili EU i SAD, nametne rešenje. Mada ne znam šta bi značila sama reč nametnuti. Vojna sila, ekonomske sankcije. Da bi rešenje bilo legalno trebalo bi da ga usvoji Savet bezbednosti. Ako ne, onda je moguće neko privremeno rešenje koje će počivati na faktičkom stanju. Međutim, u Savetu bezbednosti se odlučuje o mnogo različitih pitanja i stalno su igri razne vrsti nagodbi.

RSE: Da li će Rusija možda podržati rešenje koje bi podrazumevalo nezavisnost Kosova u zamenu za neki ustupak Zapada?

STOUKS: Ona ima sopstveni problem u Čečeniji i pitanje je kakve sve interese i odluke na osnovu toga može doneti na međunarodnom planu.

RSE: Rekli ste na početku da dok se kosovsko rukovodstvo zalaže za građansku opciju, vlasti u Beogradu insistiraju na etničkom momentu. Međutim, da li je moguće posle svega što se desilo na Kosovu, a imajući u vidu da na njemu trenutno živi svega 2-3 odsto Srba još uvek u strahu i enklavama, uspostaviti istinski multietnčko društvo?

STOUKS: Apsolutno. Mislim da je to moguće i to zavisi od obe strane, pre svega od Kosovara, odnosno Albanaca koji treba da zaštite prava Srba. Jedan od primera koje često pominjem je Bugarska koja je tokom 80-tih godina prošlog veka bukvalno proterala oko 300 hiljada svojih građana turske nacionalnosti. Međutim, u 90-tim godinama i sada oni su ponovo prihvaćeni kao sastavni deo bugarskog društva. Dakle, moguće je i to zavisi od kosovske Vlade, Srba koji tamo žive kao i vlasti u Beogradu.

RSE: Da, ali veoma mali broj izbeglih Srba je spremno da se vrati na Kosovu. Drugo, nažalost mnogo je teže nasleđe sukoba između Srba i Albanaca nego Bugara i Turaka. Neki smatraju da se iza ideje o multietnčkom Kosovu zapravo krije nastojanje da se stvori čista albanska država na Kosovu, s obzirom da Albanci čine više od 90 procenata stanovništva.

STOUKS: Kao što sam rekao, to ne zavisi samo od Kosovara koji će stvoriti odgovarajuće uslove za život svih, već i spremnosti Srba da prihvate takve okolnosti. Na kraju krajeva, ako su Srbi manjina sa 2-3 odsto stanovništva, kao što kažete, mogu imati određeno mesto u društvu, ali ne dominantno. Dodao bih još da je veoma važno garantovati odgovarajuću zaštitu srpskih manastira i ostalih kulturnih znamenja.

RSE: Predsednik Srbije Boris Tadić je predložio stvaranje dva entiteta na Kosovu, što nije naišlo na pozitivan prijem u međunarodnoj zajednici. Kada ste govorili o zaštiti prava Srba, da li ste mislili na individualnom planu, ili i na grupnom, odnosno neku vrstu autonomije.

STOUKS: Smatram da pravo na samoopredeljenje ne podrazumeva više stvaranje političkih entiteta na određenoj teritoriji. To pravo pre svega znači mogućnost obrazovanja na svom jeziku, jednake šanse za zapošljavanje, zastupljenost u sudu, policiji. Dodao bih još nešto. Znam koliko je pitanje Kosova važno za obe strane, naročito za Srbiju. Ali, čvrsto sam ubeđen da je budućnost Srbije usko povezana sa njenom spremnošću da gleda unapred umesto unazad.
Kosovo je kamen oko vrata Srbije koji je sprečava da zauzme suštinsku poziciju na Balkanu, koja je sa pravom pripada. Srbija je na Balkanu kao Nemačka u Evropi. Ona je u centru starog kontinenta. Ako je Nemačka stabilna i Evropa je stabilna. Ako je Srbija nestabilna onda je i Balkan nestabilan. Dakle, sve dok se Srbija bude fokusirala na to da zadrži Kosovo, neće biti u situaciji da se posveti izgradnji snažne države koja će omogućiti i stabilnost Balkana u budućnosti.

RSE: Da li će Srbija biti stabilnija ako jednog dana Kosovo kao i Crna Gora postanu nezavisni, ili će to sasvim suprotno, dati podsticaj ekstremistima u Srbiji, jačajući osećanje rezignacije da je međunarodna zajednica nepravedna, zatim da će sledeće pitanje biti pozicija Albanaca u južnoj Srbiji, Sandžaka, Vojvodine i istovremeno krajnje neizvesna perspektiva članstva u Evropskoj Uniji, čime se slabi pozicija demokratskih i liberalnih snaga u samoj Srbiji? Sve to zapravo može dovesti do toga da Srbija bude zapravo još nestabilnija.

STOUKS: To je sasvim moguće. Ja smatram, međutim, da budućnost jedne zemlje ne treba da se gradi na zavisti, gledanju unazad, osećanju poniženosti i tome slično, već na ekonomskom prosperitetu, uključivanju u međunarodnu zajednicu. Ako građani Srbije žele da okrenu svoju zemlju ka prošlosti, neka im bude, na kraju krajeva, ima situaicja kada ne samo pojedinac već i čitavo društvo može da izvrše samoubistvo, ali to je svakako porazno i nadam se da se to neće desiti.

RSE: O predstojećem referendumu u Crnoj Gori. Sasvim je izvesno da će biti održan i ključno je pitanje zapravo, koja je to većina neophodna da bi odluka bila validna.

STOUKS: Ako se poredi sa Kosovom to pitanje nema toliku težinu, možda ne i za neke Srbe. Crna Gora je veoma mala, nije ekonomski jaka i kojim god putem da krene to se neće presudno odraziti na budućnost Srbije. Sadašnja državna zajednica se nije pokazala uspešnom i ne mislim da ima neku budućnost.

RSE: Smatrate da će se Crna Gora opredeliti za nezavisnost?

STOUKS: Mislim da hoće, ali sa tesnom razlikom između pristalica nezavisnosti i pobornika opstanka zajednice sa Srbijom.

RSE: Da li će međunarodna zajednica prihvatiti nezavisnost Crne Gore koju bi podržala tek neznatna većina, imajući u vidu i bojazan od unutrašnjih podela u samoj Republici.

STOUKS: Ja uopšte ne razumem poziciju Evropske unije. Slovenija, Hrvatska, Makedonija, Bosna i Hercegovina stekle su nezavisnost, zašto posle svega to ne bi bilo omogućeno i Crnoj Gori. Zašto je Evropa protiv toga. Čemu taj strah u Briselu, možda od stvaranja presedana za Kosovo, Čečeniju i slično. Na kraju krajeva prema izveštaju Badenterove komisije početkom 90-tih i Crnoj Gori je omogućeno da se izjasni o svom državnom statusu. Dakle, ako se građani Crne Gore na referendumu opredele za nezavisnost, ne znam šta bi mogao biti argument Evropske unije da to ne prihvati.

RSE: Da li će na kraju EU priznati nezavisnost Crne Gore, ako to bude referendumska odluka?

STOUKS: Da, jer ne vidim nikakvog razloga da postupi drugačije.

RSE: Kakve bi bile posledice po region stvaranja dve nove nezavisne države, mislim na Kosovo i Crnu Goru?

STOUKS: Jedina prava analogija mogla bi da se napravi sa pozicijom Republike Srpske u kojoj postoje razmišljanja o odvajanju od Bosne i Hercegovine. Međutim, u poslednje vreme učinjen je izvestan pomak u integraciji BiH i nadam se da će taj trend biti nastavljen. Vidite, na Balkanu je stanovništvo oduvek izmešano u etničkom smislu. Kada je politički uobličena ideja nacije u 19 veku počeli su problemi po tom osnovu i oni neće iščeznuti kako god da se reši pitanje statusa Kosova i Crne Gore.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG