Dostupni linkovi

logo-print

BEOGRAD/VASSINGTON


Neodgovarajuche zvaniccno reagovanje na nasilje prema manjinama, nessto bolja saradnja sa Haskim tribunalom i pogorssan odnos prema borcima za ljudska prava - obelezzili su 2005. godinu u Srbiji, navodi se u godissnjem izvesstaju "Hjuman ratjs vocca" (HRW). "Promena u stavu prema Hasskom tribunalu visse je rezultat spremnosti medjunarodne zajednice da primeni pristup 'sstapa i ssargarepe', nego nove privrzzenosti pravdi u redovima srpskih vlasti", napominje HRW. HRW, takodje, ocenjuje da sudjenja ratne zloccine pred domachim sudovima u Srbiji nemaju politiccku podrssku. HRW ocenjuje da se sudstvo, i u Srbiji i u Crnoj Gori, ponassa kao da je u sluzzbi izvrssne politiccke vlasti.
HRW ocenuje da je crnogorsko pravosudje sporo i nespretno vodilo sluccaj moguche umessanosti vladinih zvaniccnika u ratne zlocine 1992. godine, kada je 80 bosanskih muslimanskih izbeglica predato vojsci Republike Srpske. Vechina Muslimana je potom ubijena.
U poredjenju sa prethodnom godinom, etniccki motivisani incidenti i napadi su 2005. smanjeni u Vojvodini, ali su pojaccani u drugim delovima Srbije, ccesto u obliku antisemitskih i antimuslimanskih grafita, kao i fizicckih napada na Rome, napominje se u izvesstaju i ocenjuje da su kazne protiv prekrssilaca su bile blage.
Kao pozitivan razvoj, HRW isticce da su vlasti na jugu Srbije naccinile prve korake ka ukljuccenju Albanaca u pravosudje i da je u program lokalnih sskola ukljuccena albanska kultura i istorija.
U izvesstaju se konstatuje da su visoki funkcioneri vlasti u 2005. godini iskazivali neprijateljski stav prema borcima za ljudska prava u Srbiji, u koje su svrstane predsednica Fonda za humanitarno pravo Natassa Kandich, direktorka Helsinsskog odbora za ljudska prava Sonja Biserko i predsednica Jukoma Biljana Kovaccevich-Vucco. Fiziccki napadi na Biserko i Kovaccevich-Vucco, ocenjuje se u izvesstaju, izgleda su podstaknuti takvim izjavama, kako navodi HRW, ssefa BIA Radeta Bulatovicha, ministra za kapitalne izvesticije Velimira Ilicha i ministra pravde Zorana Stojkovicha.
U delu izvesstaja koji se odnosi na Kosovo, napominje se da je, na planu ljudskih prava, situacija i dalje mraccna. Nesigurnost i nepostojanje slobode ketanja za pripadnike manjina, neuspessnost pravnog sistema i rasprostranjena diskriminacija i dalje su ozbiljan problem. Povratak interno raseljenih lica i izbeglica na Kosovo i
dalje je u zastoju, zakljuccuje HRW.
Ova nevladina organizacija je kritikovala americku administraciju za zloupotrebe nad zatvorencima za koje se sumnja da su teroristi. Izvrsni direktor HRW Kennet Roth:
"Ovo oglussivanje SAD o ljudska prava u ime borbe protiv terorizma je izuzetno kontraproduktivno ccak i za same napore da se pobedi terorizam. Time SAD gube moralnu poziciju, a jacca ozlojedjenost ssto je povoljno za regrutovanje novih terorista", kazao je Roth. Bela kucca je odbacial ove navode. Portparol Skot Meklilan je rekao da je izvestaj visse politicki motivisan nego ssto je zasnovan na ccinjenicama. HRW je takodje optuzzio i Rusiju i Kinu da koriste borbu protiv terorizma da se obraccunaju da politicckim oponentima. Od ostalih zemalja u kojima se krsse ljudska prava pomenuti su Jermenija, Azerbejdzan, Belorusija, Bosna i Hercegovina, Gruzija, Kazakhstan, Tadzikistan, Turkemnistan i Ukraijina.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG