Dostupni linkovi

logo-print

Pluralizam laži


Gošća Press kluba je Ljubica Marković, direktorka novinske agencije Beta.

RSE: Ponekada imamo i po dve afere u istom danu. Poslednja se odnosi na hapšenje zbog pokušaja podmićivanja viceguvernera Narodne banke Srbije. Da li i vi imate informacije, koje sam čula u pouzdanim novinarskim krugovima, da iza neke bugarske firme, koja je ušla u banku koju je zatvorila Narodna banka Srbije, stoji neka izraelska firma iza koje stoji Mosad?

MARKOVIĆ: Postoje razne informacije koje se ukrštaju u informacije, dezinformacije i glasine. Nismo spremni da u ovom slučaju, kao ni u drugim, ulazimo u nagađanja tog tipa jer mislimo da je takvih nagađanja i poluistina već previše u javnosti i da ovo što se dešava već tri godine liči na neku brazilsku novelu, na zabavu političko-skandaloznog tipa u kojoj nema sudskih ishoda. Strahujem da svaka nova afera, uključujući i ovu, može da ima isti takav ishod. Treba biti vrlo oprezan. Mediji su puni neistina, laži, optužbi, ali i tačnih informacija, a običnom čitaocu, pa i profesionalcu, je teško da razlikuje istinu od laži. Pluralizam laži ne znači da postoji veća istina u našem društvu. Naprotiv. Mislim da postoji potpuno haotična istina i gotovo namerno stvorena atmosfera dezinformacija i skandala koji su politički instrumentalizovani. Tek treba da vidimo da li je ova najnovija afera drugačija, da li je zaista u pitanju borba protiv korupcije u kojoj će jedan čovek, očigledno praćen od nadležnih službi, zapao u zamku, završiti s optužbom za korupciju. Nadam se da ćemo videti sudski epilog onoga što već tri godine ne uspevamo da vidimo.

RSE: Moj izvor informacija govori o tome da su novčanice, tih 100 hiljada eura, koje su pronađene u nekoj kesi u sobi, obeležene?

MARKOVIĆ: Tako se radi u slučajevima kada se prati put novca. Od kada je sveta i veka postoje obeležene novčanice. Strahujem da takvih vesti dana ima previše. Prethodna vlada Zorana Živkovića je pala pod optužbama za korupciju i krađu i pod optužbama da su svi bili lopovi. Mediji, naročito tabloidi, su svakodnevno mesecima najavljivali strašne skandale, korupciju, Kajmanska ostrva, prebacivanje novca levo-desno, a niko od njih nije završio pred sudom. Šta se dogodilo? Zašto je ta vlada onda pala? Čemu onda svi ti skandali, koji su se u međuvremenu pojavili sa mnogo većim ciframa i mnogo većim optužbama? Trebalo bi sesti i dobro se skoncentrisati da bi smo se setili dugog spiska afera, kada je samo o korupciji reč, a da ne govorimo o drugim aferama, kao što su politička i druga ubistva. Mislim da sve zajedno govori o jednom vrlo nezdravom društvu u kojem proizvodnja afera služi, ne zato da bi se izašlo u javnosti sa istinom i obračunalo se sa skandalima, nego zato da se jedna grupa bori protiv druge.

RSE: Javnost pretpostavlja da mnoge javne službe stoje iza informacija o tokovima novca. Neki kažu da tu postoje i bogati tajkuni. Da li vi imate neke izvore u tim službama koji bi mogli da vam daju ekskluzivne informacije, ili da pokopaju takve?

MARKOVIĆ: Do 2000. godine je bilo lakše imati pouzdane izvore kojima se moglo verovati. Sada je to vrlo teško. Izvora postoji mnogo, postoji mnogo glasina. Mi smo na neki način suočeni sa mnoštvom dezinformacija i interesa da se te glasine plasiraju. Zbog toga smo odlučili da prestanemo da se oslanjamo na specijalna saznanja. Ono što se nekada često moglo čitati u Beta saznaje, sada je gotovo retkost. Objektivno zato što je sada druga institucionalna situacija, ali i zbog opreza koji postoji zbog razloga koje sam navela.

RSE: Da li neku priču niste hteli da objavite, iako ste mogli?

MARKOVIĆ: Dešavalo se. Imali smo jedan takav slučaja kada smo imali osnovanog razloga da verujemo da je optužba na račun nekog visokog političkog funkcionera, vrlo bliskog najvišem vrhu vlasti u Sriji, moguća i da je tačna, da je bilo pokušaja uticaja na sud. Imali smo mnogo različitih saznanja iz raznih izvora, kao što je pravilo u našoj profesiji. Nismo to objavili zato što smo shvatili da se može dogoditi da objavimo samo deo priče, a da je drugi deo priče mnogo gori, da tu postoji splet nekih, verovatno nameštenih, okolnosti u koje bi smo se upleli bez mogućnosti da priču dovršimo i proverimo do kraja. Kada ne možeš da proveriš celu priču, onda je bolje ćutati o tome, nego naići na tanak led. Sa velikim žaljenjem smo to uradili, mada je to sve bilo gotovo sigurno, ali i to je deo našeg posla.

RSE: Imate bogatu mrežu dopisnika. Da li je bilo pritisaka na njih na lokalnom nivou?

MARKOVIĆ: Za vreme Miloševićevog režima pritisaka je bilo bezbroj. To je bio uobičajeni način funkcionisanja. Naši ljudi su bili šikanirani, kažnjavani, imali su bezbroj anonimnih telefonskih pozivi. I drugi mediji su tada imali ista iskustva. Zanimljivo je kako se to događa i sada, posle najnovijih lokalnih izbora. Na lokalnom nivou su se desile neke vrlo neobične koalicije, kompromisi i na neki način restauracija starog. U jednom gradu, u razvijenijem delu zemlje, u Vojvodini, postoji jedan lokalni moćnik koji praktično drži grad u svojim rukama. U tom gradu naš dopisnik je nepoželjna osoba. Nama je stavljeno do znanja da sve dok on ne bude smenjen, Beta u tom gardu neće biti pozivana ni na konferencije za štampu, niti će biti akreditovana na sportskim događajima, niti će joj biti dozvoljen ikakav kontakt sa gradskom upravom. U pitanju je izuzetno dobar i odgovoran profesionalac, koji se nikada ne upušta u neproverena i skandalozna pisanja, koji nije spreman da piše onako kako to lokalni moćnici žele. Mi nemamo nameru da ga smenimo, pogotovo ne sada. Mučimo se i dovijamo na razne načine, a oni nas ignorišu.

RSE: Da li bi ste mogli da izdvojite za vas najsočniju aferu u proteklih godinu dana?

MARKOVIĆ: U proteklih godinu dana ova najnovija sa viceguvernerom koji je bio spreman da primi mito od 100 hiljada eura, preti da bude najozbiljnija. Ona druga, kojoj ima malo više od godinu dana, je najbolnija, najužasnija i najnepoznatija, a to je afera vezana za ubistvo dvojice mladića u Topčiderskoj kasarni. Mislim da su svi već i zaboravili na nju. Ona nema svoj kraj. Postoje dva, ili tri, izveštaja jednako validna. Rečeno je da će biti urađena nova istraga. Nedavno smo pročitali da je FBI-aju predat taj slučaj i da će oni to da istraže. Da li se to zaista dešava, ne znamo, ali mislim da je to po ovu našu zemlju najbolnija nerazrešena afera koja nema do sada nikakvog epiloga.

RSE: Kada govorimo o nezasluženim platama poslanika, o jednoj krađi jer oni zarađuju po 15 hiljada eura samo na troškove putovanja, a često i ne putuju, kako će se to, po vama, odraziti na sledeće izbore?

MARKOVIĆ: Kako političari troše svoj novac i kolike su im plate i dnevnice, je jedan od vrlo osetljivih segmenata na koje javnost uvek burno reaguje. To će sigurno generalno jako loše uticati u javnosti na imidž političara. Uverena sam da će izborna provera pokazati rezultat koji će pre svega da se očituje u smanjenju izlaznosti na izbore. To je ono što ide na uštrb glasova demokratsko orjentisanih partija, a na ruku Radikalnoj partiji, koja je pojedinačno najsnažnija partija i koja bi mogla dalje da jača. Čitava atmosfera stvorena u zemlji - krhkost institucija, odlaganje tranzicionih ozbiljnih zahvata, odlaganje ozbiljne reforme, dopuštanje transparentnih, otvaranje većih mogućnosti za strane investicije, bolni politički ustupci koje ova vlast mora da učini, a koje ne želi da učini, a onda kada ih učini uradi kao neko ko to radi na kolenima, a ne na nogama za stolom - čine da rejting svih državnih i političkih institucija dramatično opada. Može se osetiti sve veća apatija i nezadovoljstvo ljudi, ne samo ekonomskom situacijom. Takvo stanje može da se očituje u komentaru običnog čoveka koji kaže da su svi oni, ili isti, ili lopovi. To pokazuje, pre svega, na neodgovornost političke elite koja je zaslužna za takvu atmosferu.

RSE: Svi govore da će 2006. godina biti jako teška, obzirom da nas čeka Hag, status Srbije i Crne Gore, kao i Kosova i da će inflacija biti od 14 do 15 posto, kako ekonomisti predviđaju. Kako se vi, kao agencija, pripremate za to?

MARKOVIĆ: Mi smo se već 2000. godine nadali da će naša strategija da bude potpuno promenjena, da ćemo raditi na slobodnom tržištu, da će lojalna konkurencija biti uvažena, ili makar početi da biva uvažena, da ćemo moći na neki način da afirmišemo ono što smo godinama pre toga u nemogućim uslovima stvarali. To se nije dogodilo i teško da će se ikada i dogoditi. Došlo je do odlaganja tranzicije, ne samo u reformi zakona, ili u primeni onih koji su usvojeni uvek na silu i na pritisak Zapada, nego je došlo i do jačanja državne kontrole nad medijima, pa čak i nad onim medijima koji nisu u državnom vlasništvu, ili nisu u većinskom državnom vlasništvu. Niko više ne sme da kaže da postoji javni servis koji se sada zove nacionalna radio i televizija. Oni mediji u kojima država i dalje ima nekog upliva se najdirektnije finansiraju iz budžeta. To se smatra potpuno normalnim i niko ne pokušava da ospori činjenicu da se to događa. Vrlo je teško poslovati u tim uslovima, a Beta, kao agencija iza koje ne stoji nikakva politička niti finansijska moć, kao ni ekonomska institucija, se na tržištu snalazi tako što pokušava do dođe do daha i da izdrži tempo, na žalost i dalje od dana do dana. Najveći problem je nelojalna konkurencija.

RSE: Mislite na TANJUG koji prodaje svoje informacije, a iz budžeta Republike Srbije dobija novac?

MARKOVIĆ: Upravo tako. Ne možemo biti na tržištu ako će dvostruko više, nego što će zaraditi Beta na tržištu ove godine, TANJUG dobijati iz budžetai i što će prodavati informacije za damping cene, ili ih davati besplatno, a nas izbacivati sa tržišta. To ne može da postoji zajedno.

RSE: Slično se dešava i kada je u pitanju Nezavisno udruženje novinara Srbije u kojem su svi oni novinari koji su se borili protiv Miloševiće politike. S druge strane je Udruženje novinara Srbije u kojem su svi oni novinari verni Miloševiću i JUL-u. Sada je Udruženje Miloševićevih novinara povlašćeno u odnosu na one koji su bili opozicija. Imam utisak da se to dešava, ne samo u novinskim krugovima, nego i na političkoj sceni.

MARKOVIĆ: To se dešava već izvesno vreme, od trenutka kada je manjinsku vladu podržala Socijalistička partija Srbije, čiji je predsednik i dalje haški zatvorenik, Slobodan Milošević. Nastalo je sveopšte pranje biografija. Tako je i u novinskom sektoru. Neki su oprali svoju biografiju delimično za vreme prethodne vlade. Sada su deo sistema. Suočavanje s prošlošću se izgubilo u momentu. Ono se više u Srbiji neće dogoditi. Mogla bi se i sada ozbiljno otvoriti ta priča, ali niko nema volje za tim. Ovde se samo razmišlja o tome kako da se zadrži rejting, kako da se ostane na funkciji i na mestu gde se nalaziš i kako da se suočiš sa situacijom gde sutra to može da ti bude osporeno, a situacija je lukrativna.

RSE: Dok ste bili u TANJUG-u, pre mnogo godina, bili ste dopisnik iz Rima. Verovatno i sada pratite izveštaje dopisnika iz inostranstva. Imate li utisak da oni malo podilaze vlasti, ili onima koji ih plaćaju?

MARKOVIĆ: Jako je malo dopisnika iz inostranstva, a neki dopisnici, kao što su dopisnici BK, se zovu šefovi biroa u nekom gardu, što nije isto što i dopisnik. Šef biroa može da se bavi i nekim marketinškim poslovima, osim novinarskim. Jako je malo stranih dopisnika koja su u stanju mediji da plaćaju, a tu ima i onih koji su u nekim čudnim i teškim aranžmanima. Beta jako teško izdržava svoju malobrojnu dopisničku mrežu. Ovo tržište nije za to zainteresovano. Imam osećaj da se nivo javnog govora i profesionalizacija medija toliko snizila da više nije važno što se negde vidi otvorena reklama, otvoreno navijanje ili otvoreni interes. O tome više ne govorimo. Došli smo dotle da je ovde većina najtiražnijih tabloida, najtiražnijih dnevnih listova, na tako niskom nivou da bi to trebao da bude posao za tužioca, a ne za etičke komisije.

RSE: Imate li i dalje dopisnika u Priština?

MARKOVIĆ: Imamo dopisnika u Prištini od prvog dana kada smo počeli da radimo, od 1994. godine. Uvek je to bio Albanac. Imamo u Gračanici jednog Srbina, kao i u Kosovskoj Mitrovici. U Prizrenu imamo Turčina. Nismo ih birali po nacionalnom sastavu, nego smo ih birali iz raspoloživog osoblja i kvaliteta. Vrlo smo zadovoljni tim ljudima. Sada dolazi vrlo osetljiv period, otvaranje pitanja statusa Kosova. Oni će biti jako zaposleni i imaćemo mnogo važnih informacija sa tog područja.

RSE: Kako reagujete na to da većina zvaničnika kaže – Ne damo Kosovo - mada znaju da mi nećemo odlučivati o tome, kao što nikada u prošlosti o Srbiji nije odlučivala Srbija, već su odlučivale velike sile?

MARKOVIĆ: Na žalost to je potpuno pogrešan pristup. To je čak i korak unazad u odnosu na prvobitnu strategiju vlasti u Beogradu, dogovorenu pre nekoliko meseci, koja je glasila - Više od autonomije, a manje od nezavisnosti. Šta to znači - ne damo Kosovo? Da li je to zauzimanje nekih pozicija pred biračima, ili je to zaista ozbiljan politički govor? Predstavnici Beograda bi morali da razmišljaju o tome da time potpuno sebe diskvalifikuju u međunarodnim pregovorima. Umesto da traže saveznika u međunarodnoj zajednici, oni će dočekati nametnuto rešenje.

RSE: Beta, osim dnevnog informisanja, ima jednu dobru akciju, a to su portali na kojima obrađujete određene teme u regionu. Meni je najzanimljivija tema organizovani kriminal u regionu. Koliko su pouzdane te informacije koje stavljate na portal?

MARKOVIĆ: Taj portal ima dva aspekta. Jedan aspekt su teme kojima pokušavamo da otkrivamo puteve i varijante organizovanog kriminala u zemlji i regionu, a drugi aspekt je taj da sve vesti koje agencija Beta objavi stavimo besplatno na taj sajt. Taj poduhvat je finansirala vlada Nemačke i vrlo smo zadovoljni. Nadamo se da će finansiranje biti produženo. U ovome trenutku sami se finansiramo. To je jedan prazan period kada moramo sami da se snađemo. Do sada smo time zadovoljni, ali sa velikom mukom dolazimo do ozbiljnih i pouzdanih informacija kada je u pitanju trgovina ljudima, kada je u pitanju pokušaj podmićivinja u sportu, kada su u pitanju putevi droge na Balkanu. To su sve ozbiljne teme, ali za takvu vrstu istraživačkog novinarstva, koja još uvek nije uhvatila korene u Srbiji, potrebna su ogromna sredstva. To treba neko da radi i mora da postoji neka vrsta ozbiljne zaštite ljudi koji će time da se bave. Mislim da je to sada nemoguće. Mi smo napravili puno dobrih stvari. Taj portal služi mnogim stručnjacima da dobiju informacije. Imamo i drugi portal koji službi za borbu protiv korupcije i zove se Čiste ruke. Postoji duže vreme. I za njega imamo donatorsku podršku jer to su sve nekomercijalni poduhvati. Vrlo temeljito i ozbiljno bavljenje tim temama bi zahtevalo ne znam koliko nedelja ili meseci istraživanja. Timovi ljudi bi morali samo time da se bave. Ne verujem da iko u Srbiji ima novaca za to.

RSE: Možda je to odgovor zašto ima malo istraživačkog novinarstva u Srbiji. Ako neko svakodnevno odlazi na konferencije za novinare, on će da dobije svoju platu na kraju meseca. Onaj koji istražuje tri nedelje jednu temu, takođe će dobiti svoju platu, ali mnogo manju.

MARKOVIĆ: To je opšti problem u celom regionu, naročito u siromašnoj Srbiji, ali ne samo to. Možemo, zahvaljujući donacijama, pristojno da platimo jedan članak, ali ne možemo da platimo istraživanje i putovanje nekoga po regionu da bi došao do podataka.

RSE: Imate dosta mladih novinara u Beti. Da li vas oni pitaju, ili vaša deca, šta da rade sa sobom, da li da idu iz zemlje, ili da ostanu?

MARKOVIĆ: Na žalost, moja kćerka je otišla iz zemlje 1999. godine i nema nameru da se vrati. Tada sam je ohrabrivala. Sa velikim žaljenjem moram da kažem da ona pripada, sa svojim mužem koji je takođe Beograđanin, ne tačno utvrđenoj cifri do 400 hiljada mladih i obrazovanih ljudi koji su zemlju napustili u poslednjih petnaestak godina. Mislim da je to najveći gubitak za ovu zemlju. Iz Bete je otišlo nekoliko ljudi u inostranstvo i do danas su ostali tamo. Neka istraživanja pokazuju da 70 odsto mladih u Srbiji želi da ode. Mislim da su slični pokazatelji i na Kosovu i u Makedoniji i u Bosni i Hercegovini kao i u Crnoj Gori. Nema bitnih razlika u ovom našem ojađenom regionu. Ne vidim da će nešto bitno da se promeni dok se celokupna klima u Srbiji ne promeni. Dva puta su se dogodile promene - 1996/1997. godine, tokom protesta, i u oktobru 2000. godine. Mislim da su nade mnogih sahranjene sa Zoranom Đinđićem 2003. godine.

RSE: Sociolozi kažu da uvek treba da prođe dosta vremena između dva nastupa energije. Sada, posle tolike apatije i razočarenja, verovatno će proći još mnogo vremena da se skupi energija koja će ovo da sruši.

MARKOVIĆ: Verujem da su ta istraživanja zasnovana na ozbiljnim podacima i nekako mi zvuči i logično da je tako. Nedavno sam pričala sa jednim sedamnaestogodišnjim mladićem, Beograđaninom. Rekao je da hoće da ide odavde jer se ništa kvalitetno u Beogradu ne dešava, osim asfaltiranja ulica.
XS
SM
MD
LG