Dostupni linkovi

logo-print

Južna Srbija nema veze sa Kosovom


Područje južne Srbije je izvan bilo kakve veze sa kosovsko-metohijskim problemom, kaže savetnik srpskog premijera Vladeta Janković, kao i da je dovođenje u vezu statusa albanskog stanoništva u tzv. Preševskoj dolini sa statusom preostalih Srba na Kosovu cinično. Tu nema nikave analogije, kaže savetnik premijera Srbije.

“Vlada Srbije a to se odnosi ne samo na nju, nego, ubeđen sam i na predsednika Republike kao i na sve članove pregovaračkog tima, prema tome biti krajnje uzdržana i nastojati da ni na koji način ne pogorša našu pregovaračku poziciju. Mi to vidimo i ubeđeni smo da smo u pravu, kao deo pregovaračke taktike vrlo dobro usklađenog albanskog pokreta da tako kažem, aktiviranje problema južne Srbije, dakle, Preševa, Bujanovca i Medveđe, u ovom trenutku može imati samo jedan cilj da se instrumentalizuje kao neka vrsta materijala za pogađanja, ali mi na to, razume se, ni po koju cenu ne smemo pristati.”

Podsetimo da Albanci sa juga Srbije, pozivajući se na međunarodna dokumenta o zaštiti ljudskih prava, zahtevaju stvaranje političke subjektivnosti kroz specijalne oblike političkih i sudskih organizacija. Kao glavni ciljevi takve administracije navode se obrazovanje, kultura, upotreba jezika i nacionalnih simbola, korišćenje prirodnih resursa, ekonomski razvoj, lokalna i pogranična policija, stambene sfere, zdravstvo, socijalna zaštita i pravosuđa. Za same Albance sa juga Srbije ova odluka je istorijska iako ne očekuju da će Vlada Srbije izaći u susret ovim zahtevima. Ipak tvrde da cilj nije promena granica. Skender Destani, lider Demokratske unije Preševske doline.

“Ja sam sto posto siguran da promene granice neće biti jer u tom slučaju doći će do promena granicu i u Bosni, i u Makedoniji, znači na celom Balkanu. A to međunarodna zajednica neće dozvoliti, a mislim da neće dozvoliti ni oni ljudi koji žele sve probleme da reše mirnim putem jer u tom slučaju biće ratova.”

Odgovor države na ove zahteve za Rasima Ljajića, predsednika Koordinacionog tela za jug Srbije, treba da bude dalje ekonomsko osnaživanje regiona i integracija lokalne albanske zajednice ali da se ne sme upuštati u raspravu o odredbama iz platforme.

“Naravno da u ovoj deklaraciji ima i realnih zahteva, kao što su zahtevi za većim učešćem albanske zajednice u oblasti pravosuđa, policije, zadavstva, obrazovanja. To je proces koji je započet, nema mesta nikakvoj dramatizaciji, već ćemo nastojati da očuvamo političku stabilnost ne povećanim brojem policije i vojske, već preventivnim političkim delovanjem države.”

Međutim, Jelena Milić iz Foruma za međunarodne odnose, smatra da region južne Srbije i inicijativa Albanaca imaju svoju političku težinu i da će u svakom slučaju imati političke konsekvence.

“Sve ovo što vidimo od reakcije za sada srpskih zvaničnika mi se čini jednostavno na reagovanje na prvu loptu i nude se samo uslovno rečeno kratkoročna rešenja. Po nalazu Međunarodne komisije za Balkan predloženo je da sve države regiona koje za sada funkcionišu na ustavnim sporazumima koji nisu ustavi, poput Makedonije koja funkcioniše na osnovu Ohridskog sporazuma, Srbije i Crne Gore koja funkcioniše na osnovu Beogradskog i dakle Bosne i Hercegovine koja još uvek funkcioniše na osnovu Dejtonskog sporazuma, moraju da se promene i da se formalizuju u formi jednog ustava tih država.”

Jelena Milić kaže da je veliki korak napred to što se sad govori o političkim zahtevima za razliku od situacije iz 2000. i 2001. ali da su zahtevi za autonomijom po etničkoj i teritorijalnoj osnovi retrogradni procesi.

“Činjenica je da je predlog albanske zajednice sa juga Srbije jednostavno slika u ogledalu onoga što sada čujemo da srpski zvaničnici traže za Srbe na severu Kosova. Jednostavno kao da su spojeni sudovi i to jednostavno će imati neku određenu političku težinu bez obzira kako to naši zvaničnici budu videli. Ono što ja vidim u tom zahtevu se samo traži jedan visok stepen autonomije po etničkoj osnovi što sad vidimo takođe da se traži na neki način i po teritorijalno-etničkoj osnovi na severu Vojvodine za onih šest opština. Generalno gledano to jedan retrogradni proces za ceo region. Mislim da se taj momenat mogućnosti formiranja građanskih država polako gubi i da je u tom smislu ovaj sadašnji predlog i zahtev najposniji u stvari.”
  • 16x9 Image

    Ljudmila Cvetković

    Novinar sa diplomom Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Radno iskustvo sticala u Asocijaciji nezavisnih elektronskih medija i Radiju B92. Na RSE radi kao novinar, uređuje i vodi dnevne informativne emisije.

XS
SM
MD
LG