Pet milijardi kilometara udaljen od Zemlje, Pluton je planeta Sunčevog sistema koja nikada do sada nije istraživana. Nasin projekt vrijedan 500 miliona dolara od neprocjenjive je važnosti, tvrde stručnjaci, jer je riječ o planeti koja je potpuno zamrznuta i koja se , prema njihovim procjenama, nije mjenjala od postanka sistema, nekih 4 milijarde godina.
Alan Stern vodja naučnog tima kaže: "Ovo je Mont Everest svemirskog istraživanja. Idemo na samu granicu Sunčevog sistema kako bi proučili potpuno drugačiji objekat , takozvanog smrznutog patuljka".
Sternov tim je siguran da će iskoristiti maleni prozor koji se otvara 17.januara. Ako nešto krene loše s lansiranjem tog dana, pokušaće ponovo početkom februara. Jedino u tom razdoblju je Jupiter pozicioniran tako da lansiranoj letjelici može pojačati brzinu kad bude prolazila kroz njegovo gravitaciono polje i usmjeriti je ka Plutonu. Bez tog dodatnog potiska Novi horizonti , kako je nazvan modul, putovao bi dva puta duže – 14 godina, i stigao na planetu u trenutku kada počinje duga zima i kada koncentracija nitrogena, metana i ugljičnog monoksida ne dozvoljava nikakvo istraživanje. Na pitanje : Zašto nam je uopšte potrebno saznanje šta se dešava na toj maloj jako udaljenoj planetu, Andrew Coates odgovara
"Pokušaj je to shvatanja suštine planeta kao nebeskog tijela, shvatanja Zemlje, Sunčevog sistema u cjelini. Pluton nije poput ostalih giganata Jupitera, Saturna, Urana, Neptuna, na kojima preovladavaju gasovi. Plutonova ledena masa je potpuno drugačija".
Coates kaže kako je to način da se dodje do odgovora na ključna pitanja : kako se formirao Sunčev sistem, zašto se planete ralikuju jedna od druge, zašto je Zemlja tako posebna, jedina na kojoj ima života? Šef istraživačkog tima Alan Stern kaže:
" Ta zaledjena planeta je zapravo nedovršena planeta, zarobljena usred svog razvoja. Fenomenalna je to prilika da proučimo embrion, ili ako hoćete način na koji su se planete radjale".
Pluton je otkriven prije 75 godina, i dugo je trajala rasprava treba li ga uopšte zvati planetom. Kontraverze su pojačane kada je prošlog ljeta na rubu Sunčevog sistema otkriven objekt mnogi veći od Plutona. Ovo tijelo nazvano 2003 UB 313, podstaknulo je dilemu da li ga treba tretirati planetom ili svemirskim krhotinoma.
Alan Stern vodja naučnog tima kaže: "Ovo je Mont Everest svemirskog istraživanja. Idemo na samu granicu Sunčevog sistema kako bi proučili potpuno drugačiji objekat , takozvanog smrznutog patuljka".
Sternov tim je siguran da će iskoristiti maleni prozor koji se otvara 17.januara. Ako nešto krene loše s lansiranjem tog dana, pokušaće ponovo početkom februara. Jedino u tom razdoblju je Jupiter pozicioniran tako da lansiranoj letjelici može pojačati brzinu kad bude prolazila kroz njegovo gravitaciono polje i usmjeriti je ka Plutonu. Bez tog dodatnog potiska Novi horizonti , kako je nazvan modul, putovao bi dva puta duže – 14 godina, i stigao na planetu u trenutku kada počinje duga zima i kada koncentracija nitrogena, metana i ugljičnog monoksida ne dozvoljava nikakvo istraživanje. Na pitanje : Zašto nam je uopšte potrebno saznanje šta se dešava na toj maloj jako udaljenoj planetu, Andrew Coates odgovara
"Pokušaj je to shvatanja suštine planeta kao nebeskog tijela, shvatanja Zemlje, Sunčevog sistema u cjelini. Pluton nije poput ostalih giganata Jupitera, Saturna, Urana, Neptuna, na kojima preovladavaju gasovi. Plutonova ledena masa je potpuno drugačija".
Coates kaže kako je to način da se dodje do odgovora na ključna pitanja : kako se formirao Sunčev sistem, zašto se planete ralikuju jedna od druge, zašto je Zemlja tako posebna, jedina na kojoj ima života? Šef istraživačkog tima Alan Stern kaže:
" Ta zaledjena planeta je zapravo nedovršena planeta, zarobljena usred svog razvoja. Fenomenalna je to prilika da proučimo embrion, ili ako hoćete način na koji su se planete radjale".
Pluton je otkriven prije 75 godina, i dugo je trajala rasprava treba li ga uopšte zvati planetom. Kontraverze su pojačane kada je prošlog ljeta na rubu Sunčevog sistema otkriven objekt mnogi veći od Plutona. Ovo tijelo nazvano 2003 UB 313, podstaknulo je dilemu da li ga treba tretirati planetom ili svemirskim krhotinoma.
