U EU od danas počinje da radi novo telo za zaštitu granica, koje će zameniti sadašnji Fronteks, imati na raspolaganju više ljudstva i opreme, kao i mogućnost za bržu intervenciju.
Evropski lideri su simbolično odlučili da ovu novu graničnu službu inaugurišu na granici Bugarske i Turske, što je glavna tačka za ulazak migranata koji odluče da idu kopnenim putem, i tako izbegnu opasan prelazak Mediterana.
Zemlje članice u pokretanju Agencije vide i priliku da pruže poruku da su jedinstvene u pogledu migrantske politike koja je produbila podele izmedju zemalja članica, posebno nesuglasice nekih zemalja istočne i centralne Evrope sa jedne strane i sa druge strane Nemačke koja se zalagala za politiku "otvorenih vrata".
Nova Agencija za zaštitu granica i obale trebalo bi da bude u stanju da prepozna slabe tačke i ispravi ih na vreme, a ne kada bude prekasno, najavio je u junu predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker (Jean-Claude Juncker).
Evropski komesar Dimitris Avramopulos, koji prisustvuje pokretanju nove granične službe na graničnom prelazu Kapitan-Andreevo, smatra da je to "istorijski trenutak".
Osnovni zadatak ovog novog tela EU je da pomogne zemljama koje su pod najvećim pritiskom u slučajevima masovnog priliva.
Nova agencija neće imati sopstvene snage za zaštitu granica, ali će moći brzo da pozove 1.500 ljudi koje odrede zemlje članice, što je njihova obaveza od decembra 2016.
Novi Fronteks će kada dostigne pun kapacitet imati 1.000 zaposlenih, što je dva puta više nego sada.
Imaće sopstvenu opremu, dok je Fronteks stalno morao da traži doprinose od država članica, kojima se često nije žurilo da na pozive odgovore.
Zadatak nove agencije biće da stalno vodi računa o situaciji na spoljnim granicama EU, pa će imati agente za vezu u zemljama članicama ili na granicama pod pritiskom, a mandat agencije biće i da pošalju oficire za vezu u treže zemlje i da sa njima zajedno izvode operacije.
Agencija za zaštitu granica i obale imaće i povećanu ulogu u koordinaciji operacija vraćanja nepropisnih migranata u zemlje porekla.
Inicijalni plan Evropske komisije iz decembra 2015. predvidjao je mogućnost da ova nova agencija ima mogućnost da interveniše u zemlji koja ne može da se izbori sa prilivom migranata, čak i ako ta zemlja ne želi da je pozove u pomoć.
Ova odredba je izazvala zabrinutost u više zemalja koje su se pašile da će time njhov suverenitet biti doveden u pitanje, pa je promenjena i usvojeni tekst predvidja da odluku o intervenciji u zemlji koja ne traži pomoć ne donosi Komisija, kako je inicijalno predvidjeno, već savet EU, odnosno države članice, i to kvalifikovanom većinom.
Takodje, ukoliko zemlja odbije pomoć neće se slati čuvari granica protiv njene volje, već će druge zemlje, pre svega susedne, moći ponovo da uvedu kontrole na granicama unutar Šengena.
Nemačka poslanica Zelenih Ska Keler (Keller) smatra da je tu zapravo reč o "pretnji isključivanjem iz Šengenske zone", iako takav potez u teorij nije moguć.
