U Srbiji je oslobađajuća presuda Vojislavu Šešelju mnogima predstavljala šok. U prvim reakcijama na presudu, sagovornici RSE ocenjuju da će ona imati značajne implikacije na situaciju u Srbiji, ali i u regionu. Oni, međutim, veruju da bi presuda Šešelju u žalbenom postupku mogla biti izmenjena.
Nataša Kandić, osnivačica Fonda za humanitarno pravo, ocenjuje da će biti žalbenog postupka i ponovnog suđenja lideru radikala, ali da će do tada društvo biti vraćeno u neko vreme koje ništa dobro ne donosi. Obraloženje sudskog veća za oslobađanje Šešelja, ističe ona, i zdravorazumski teško može da se prihvati.
„Još 2011. sudija Antoneti je predložio da članovi sudskog veća prihvate da nema dokaza za zločine protiv čovečnosti i da ostanu samo tri tačke optužnice: za podsticanje progona, prisilnog premeštanja i deportacija putem Šešeljevih javnih govora. Međutim, prema onom što smo danas čuli, sudsko veće – doduše, samo jedan član uz sudiju Antonetija – odustaje i od toga. Daje se objašnjenje koje protivreči onome što se događalo pre svega u Hrtkovcima, u Vojvodini, kao i onome što se događalo tokom svih ratnih godina", kaže Nataša Kandić.
"U tom kontekstu", dodaje Nataša Kandić, "se kaže da Velika Srbija nije kriminalni cilj, nego je deo političkog programa, ali da ne korespondira sa onim za šta se zalagao Milošević, te da, prema tome, oni ne mogu da budu u udruženom zločinačkom poduhvatu, pa je tako Šešelj oslobođen za učešće u zajedničkom zločinačkom poduhvatu".
"Imamo obrazloženje koje teško može da se održi i na pukom zdravorazumskom nivou: o Šešeljevom govoru o tome da Hrvate treba potrpati u kamione, pa neka vide šta će da rade, Sud nama kaže da je to deo njegovog političkog programa, ali da tako nešto on nije ostvarivao, sudija Antoneti misli da nije bilo kamiona u koje su pakovani Hrvati i tako stvarana jedna etnički homogenija Vojvodina", smatra Nataša Kandić.
"Ova presuda", ocenjuje Nataša Kandić, "će do žalbenog postupka – vrlo sam uverena da će biti vraćena i da će biti ponovnog postupka, ali to toga će proteći mnogo vremena – imaće, dakle, vrlo negativne posledice na politički život u Srbiji."
"Imaćemo ponovo jačanje četničkog pokreta, na čelu sa Šešeljem, imaćemo jednu novu situaciju u parlamentu. Ovo je, dakle, vraćanje na neko vreme koje društvu nije potrebno. Ako je bilo nekog napretka u komunikaciji sa Evropskom unijom, a jeste, bar u pogledu Kosova, sada ćemo biti u situaciji da svakodnevno slušamo Šešelja. Godinama je govorio kako je Haški tribunal politički sud, sada, kada je oslobodio njega, on će već smisliti neku novu poruku, ali ta poruka ništa dobro nikome neće doneti“, kaže Nataša Kandić.
Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko u prvoj reakciji za RSE komentariše da će oslobađajuća presuda Vojislavu Šešelju imati negativne konsekvence i u Srbiji i u regionu, pre svega Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj.
"Optužnica će imati implikacije i na samu Srbiju, ali i na region, s obzirom da svi dobro znamo šta je Šešelj radio na terenu, u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, ali i u Vojvodini – manjine se vrlo dobro sećaju njegovog terora. Znači, pobijene su sve tačke optužnice koje su ključne za razumevanje, odnosno, interpretaciju rata u BiH i u Hrvatskoj. Konsekvence oslobađajuće presude Šešelju na situaciju u Srbiji sigurno će biti značajne jer će on dobiti podršku na ovim izborima, verovatno veću nego što se očekivalo, a drugo – to skida stigmu sa Srpske radikalne stranke i njegovih saradnika, uključujući i one koji su danas na vlasti."
"Ukupno gledano", komentariše Sonja Biserko, "relativizuje se pristup odgovornosti u regionu, a i ideja o velikoj Srbiji, odnosno, okupljanju svih Srba u jednu državu ovom presudom se totalno marginalizuje – i sve se normalizuje.
"Što se tiče regiona, pre svega Hrvatske i Bosne, očekujem da će i tamo reakcije biti velike, s obzirom da je nekako očigledno da niko iz Srbije nije optužen ni za rat u Bosni, ni za rat u Hrvatskoj. Videćemo šta će se dešavati u drugom postupku Stanišić, Perišiću i Simatoviću. To će biti indikacija da li se ide u pravcu amnestiranja Srbije za rat na teritoriji bivše Jugoslavije, što bi bilo vrlo obeshrabrujuće", konstatuje Sonja Biserko.
"S druge strane", ocenjuje Sonja Biserko, "sama optužnica je očigledno imala propuste koji su doveli do ovakve interpretacije, a i samo suđenje je bilo vrlo problematično, zato što je Šešelj vrlo vešto podrivao sud, preotimao svedoke Tužilaštva".
"Sud i Tužilaštvo nisu se snašli, nekako su suviše uvažavali zahteve najpre Miloševića, a onda i Šešelja i Karadžića. Mislim, međutim, da treba imati u vidu da su sve to očigledne slabosti jedne institucije koja je tek u nastajanju", komentariše Sonja Biserko.
Sudsko veće u procesu protiv Vojislava Šešelja zapravo je osudilo optužnicu, kaže za RSE Vuk Drašković, predsednik SPO i nekadašnji šef srpske diplomatije, komentarišući oslobađanje lidera radikala.
"Pre će biti da su osudili optužnicu, koja je Šešelja teretila praktično za verbalni delikt, a za to se ne sudi u Hagu", navodi Drašković.
RSE: Slažete li se sa ocenom veća da je Tužilaštvo zakazalo na polju svih tačaka optužnice?
Drašković: U samom veću postoji odnos 2:1, dakle, odluka veća nije jednoglasna. Konačnu odluku će verovatno dati Žalbeno veće, s obzirom da će se Tužilaštvo sigurno žaliti.
RSE: Ovo nije prvi slučaj u kojem gledamo veliki obrt – najveći je bio u slučaju Simatović-Stanišić. Da li bi vas iznenadilo ako bi se to i sada dogodilo?
Drašković: Ništa me više ne bi iznenadilo. U svakom slučaju, ovakva presuda, ma šta bilo ko mislio o njoj, uveliko će razbiti ovde ustoličenu predstavu o Haškom tribunalu kao antisrpskom sudu i da se tamo svim Srbima kojima se sudi mora da bude izrečena osuđujuća kazna.
RSE: Dobro je poznato da se nesrbima ledila krv u žilama od izjava Vojislava Šešelja. Kakva je poruka njima ovim poslata?
Drašković: Ja imam svoje mišljenje o svemu tome. Pazite, za verbalni delikt se nije sudilo u Hagu, takav je statut Tribunala, mada, zaista, i reči su u tom periodu imale snagu kuršuma ili su podsticale na kuršume i to ne važi samo za one koji su te opasne reči izgovarali na srpskoj strani.
Delovi obrazloženja presude se kose sa međunarodnim pravom
Da neki delovi presude mogu biti izmenjeni u žalbenom postupku veruje Ivan Jovanović, ekspert za međunarodno pravo.
"Nije toliko iznenađujuće što je presuda oslobađajuća jer je bio veliki izazov za Tužilaštvo vezu samog Šešelja po nekim pravnim standardima i zločina koji su činjeni, mada je daleko od toga da je to bilo nemoguće dokazati. Mene su zapanjili delovi obrazloženja presude, u kojima se konstatuje da uopšte nisu bili izvršeni zločini poput proterivanja Hrvata iz Hrtkovaca, da to iseljavanje nije imalo veze sa oružanim sukobom u Hrvatskoj, da nisu bili izvršeni mnogi zločini u istočnoj Bosni ili u okolini Vukovara, koji su nebrojeno puta utvrđeni do sada, i to ne samo pred Tribunalom nego i pred sudovima u Bosni i Hercegovini, pa i u Srbiji. Dakle, ti delovi obrazloženja presude se kose sa međunarodnim pravom i međunarodnim humanitarnim pravom i verujem da bar u tim delovima presuda može da padne u žalbenom postupku, što ne znači nužno da će to dovesti do osude Šešelja po žalbi", ocenjuje Jovanović.
