Dostupni linkovi

logo-print

SAD: U ponedeljak počinje glasanje za predsedničke nominacije


Donald Tramp

Donald Tramp

Potencijalni kandidati za predsednika SAD posle skoro godinu dana međusobnih rasprava i kampanja, pred birače konačno izlaze u ponedeljak, u saveznoj državi Ajova, gde će biti održani prvi stranački izbori.

Milijarder Donald Tramp, koji još od letos ubedljivo vodi u trci za republikansku predsedničku nominaciju i dalje je favorit na nacionalnom nivou, ali je u Ajovi ta prednost tanja. Slična je situacija i kod demokrata. Bivša senatorka, državna sekretarka i prva dama Hilari Klinton zasad ima ubedljivu prednost na nacionalnom nivou, ali je u Ajovi tek koji procenat iznad levičara Bernija Sandersa.

Prema sajtu realclearpolitics, Tramp na nivou SAD ima podršku od oko 35 odsto, dok je sledeći senator iz Teksasa Ted Kruz s 19,6 odsto. Na trećem mestu je senator sa Floride Marko Rubio s 10 odsto, četvrti je neurohirurg u penziji, Afro-Amerikac Ben Karson s osam odsto, dok je na petom mestu sin i brat bivših predsednika Džeb Buš s oko pet odsto.

U Ajovi Tramp ima 31,4 odsto podrške, Kruz 24,8, Rubio 14,4, Karson 8,2, a Buš 4,2 odsto.

Kod demokrata, Klintonova na nacionalnom nivou ima 51,2 odsto, dok levičar Berni Sanders ima 37,2 odsto, ali je u Ajovi ta razlika drastično manja - Klintonova ima 47,4, a Sanders 44,3 odsto.

U Nju Hempširu, gde se stranački izbori održavaju 9. februara, situacija je bitno drugačija - Sanders ima 53,7, a Klinton 39,4. Nju Hempšir se nalazi na severoistoku SAD pored države Vermont iz koje je senator Sanders.

Iako je Ajova u fokusu pažnje već nekoliko meseci, pošto se u toj državi održavaju prva stranačka glasanja, pobednik glasanja u ponedeljak neće imati suštinsku prednost, mada to glasanje može da uobliči dalju trku.

Na poslednjih pet izbora, pet demokratskih kandidata koji su pobedili u Ajovi kasnije su dobili nominaciju. Poslednji koji nije dobio nominaciju bio je Tom Harkin koji je 1992. u Ajovi dobio 76 odsto, dok je budući predsednik Bil Klinton dobio tri odsto.

Stranačka glasanja završavaju 14. juna u gradu Vašingtonu, mada će se tada već verovatno znati koji kandidati će dobiti nominaciju. Zvanično će nominacije biti proglašene na nacionalnim konvencijama dve stranke krajem jula.

Sistem "prajmarisa" osmišljen je kako bi se pravo izbora kandidata za najviše funkcije prebacilo sa elite na glasače. Kandidati, medjutim, ne dobijaju direktne glasove, već se na izborima po saveznim državama odredjuje broj delegata koji bi trebalo da na nacionalnim konvencijama glasaju za političara koji je dobio glasove u njihovoj državi.

Demokratska stranka je odredila da se u svim državama broj delegata dobija srazmerno broju osvojenih glasova, dok kod republikanaca sistem glasanja zavisi od pojedinih država, pa u nekim slučajavima kandidat s najviše glasova dobija sve delegate.

Postoje otvoreni i zatvoreni "prajmaris". Na zatvorenim mogu da glasaju samo registrovani glasači neke stranke - republikanski glasači mogu da glasaju samo za republikanske kandidate, a demokrate za demokrate. Na otvorenim, svaki glasač može da odabere u okviru koje stranke će glasati, tako što na glasačkom mestu to objavi.

U slučaju nerešenog ishoda na glasanju na konvencijama, delegat može promeniti za koga će glasati. Iako bi delegati trebalo da glasaju za kandidata prema ishodu izbora u svojim saveznim državama, oni to nisu obavezni prema zakonu pošto su političke stranke privatne organizacije.

Delegati su obično ljudi na neki način uključeni u politiku svoje države - to mogu biti volonteri, lokalni stranački zvaničnici ili zainteresovani gradjani. Pored običnih delegata, postoje i superdelegati koji nemaju obavezu da glasaju za odredjenog kandidata. To su obilčno izabrani funkcioneri saveznih država.

Pored Ajove i Nju Hempšira, gde se glasa 9. februara, velika pažnja u kalendaru glasanja se daje i "super utorku" koji ove godine pada 1. marta. Na super utorak se glasa u najvećem broju država, pa taj dan može značajno odrediti tok trke.

XS
SM
MD
LG