Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je, nakon razgovora sa zamenikom ruskog premijera koji boravi u poseti Beogradu, Dmitrijem Rogozinom, da Srbija neće nikome biti laka meta i da zato radi na jačanju svojih vojnih kapaciteta: “Mi pojačavamo svoju proizvodnju. Što se tiče naše saradnje sa Ruskom Federacijom, izveli smo prezentaciju naših potreba. O tome ne bih ovde da govorim.”
Na drugoj strani Rogozin je naveo da će Rusija razmotriti tehničke detalje zahteva Srbije o nabavci naoružanja: “Ruska strana će u najskorije vreme detaljno proučiti molbu Ministarstva odbrane oružanih snaga Srbije u cilju jačanja vlastite bezbednosti.”
U komentaru za RSE analitičar berlinskog Saveta za politku demokratizacije Bodo Veber, da se bez obzira na razgovore o oružju radi o simobličnom nastavku tradicionalnih odnosa. “Dok sa druge strane već godinama vidimo da ekonomski odnosi i robna razmena nisu ni blizu tom simboličnom nivou odnosa“, kaže Veber.
Potencijalni novi impuls u saradnji dve države događa se u trenutku kada je Rusija, zbog politike koju vodi prema susednoj Ukrajini (anektiranja Krima i vezama sa pobunjenicima na istoku te zemlje, za šta je optužuje međunarodna javnost) pod sankcijama Evropske unije, čiji Srbija teži da postane član.
Rogozin se sa Vučićem sastao dan nakon što je posetio Specijalnu brigadu Vojske Srbije u Pančevu i Vojni muzej na Kalemegdanu, odnosno nedugo nakon što je razgovarao i sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem.
Vučić se u obraćanju novinarima posebno kritički izrazio o analitičarima koji javnog govore o otvorenim pitanjima rusko-srpske vojne kooperacije:
“Želim u jednoj rečenici da kažem, ne govoreći ništa loše i ništa ružno o nekim analitičarima koji unapred znaju šta je obmanjivanje javnosti, valjda od sebe polaze, znaju da godinama obmanjuju javnost pa misle da su svi drugi takvi. Dakle, Srbija pre svega radi na jačanju sopstvenih kapaciteta, pojačavamo svoju proizvodnju i već ove godine videćete prvi put, i to nisu nikakve šarene laže i nikakve kule i gradovi, našu serijsku proizvodnju i ‘Nora’ i ‘Lazar’ 2 i 3. To će da koristi naša vojska, novac ne ide iz budžeta, već iz naših državnih kompanija. A ja neznalicama i raznim analitičarima ne mogu ništa da objašnjavam. Morate nešto da znate da biste mogli da razumete, a ne da pročitate poluniformacije sa dva sajta pa da onda držite politička predavanja svima drugima.”
Vučić je dodao da su predstavnici njegove Vlade izveli prezentaciju potreba Srbije ruskoj delegaciji, ali nije želeo da navodi detalje. Rogozin je, pak, rekao da će Rusija razmotriti tehničke detalje zahteva Srbije o nabavci naoružanja. Rogozin je Vučiću, simbolično, poklonio maketu raketnog sistema S300, dok je premijer Srbije Rogozinu poklonio ikonu, koju je gost iz Rusije poljubio.
Na pitanje novinara, da li to znači da Srbija namerava da od Rusije kupi S300, Vučić je odgovorio - "Ovo je maketa, znate. To je suviše skupo za nas. Nemamo mi taj novac u ovom trenutku".
A pokazujući na maketu ruskog raketnog sistema, Rogozin je naveo i sledeće:
“Što se tiče ovakvih igračaka kao što je S300 da je takav system kod vas postojao 1999. godine, na putu kao ovom mestu ne bih video srušene zgrade srpskog Generalštaba. 1999. godine niko čak ne bi rizikoavo da koristi visoko, precizno, dalekovidno naoružanje ako biste imali takav sistem protivvazdušne odbrane.”
“Mislim da i tu ima više simbolike nego suštine”, komentariše Bodo Veber. “Ima i čisto praktičnih elemenata - što je u Srbiji naoružanje uglavnom ruskog porekla i što ima logike da se to onda zameni. Sa druge strane, imamo napredak Srbije u saradnji sa NATO prošle godine, a u vojnom delu i sa Evropskom unijom. Tako da i tu mislim da ostaje važan odnos prema EU i evrointegracijama dok je sve ostalo samo za domaću javnost.”
Sam Vučić je sa zajedničke konferencije za novinare sa Rogozin poručio da Srbija neće učiniti ništa u cilju narušavanja regionalne stabilnosti:
O dometima Rogozinove posete
Veber o dometima Rogozinove posete
Koliki su dometi posete Rogozina u trenutku kada je, primera radi, robna razmena Rusije i Srbije opala za oko 30 odsto, odgovara Bodo Veber, analitičar berlinskog Saveta za politiku demokratizacije.
„To je sa jedne strane simbolični nastavak tradicionalnih odnosa, dok sa druge strane već godinama vidimo da ekonomski odnosi i robna razmena nisu ni blizu tom simboličnom nivou odnosa. To pokazuje činjenica da se unatoč najavama da Rusija traži druge partnere posle međusobne blokade Evropske unije i Rusije, tu ništa značajno nije desilo."
Ceo razgovor sa Veberom možete pročitati OVDE
“Srbija je za mir i punu stabilnost u regionu, za njbolje moguće odnose sa svim svojim komšijama. Srbija nikada nikoga neće da napadne, a jedino što radi to je da uvek i u svakom trenutku može da zaštiti svoju teritoriju, svoju zemlju i svoj narod. Dakle, mi pretnje nekih drugih i to što ćute i to što ne odustaju od nabavljanja veoma snažnog i ofanzivnog oružja – na to ćutimo, ne radimo ništa, gledamo da se sami snađemo koliko možemo. Tamo gde ne možemo tamo ćemo da učestvujemo na tržištu i da pokušamo da nabavimo ono što nam je potrebno. To je sve. Mir i stabilnost u regionu su najvažniji. Mi očekujemo od naših ruskih kolega da nam kažu šta je to što oni misle po tom pitanju. Oni će tek da krenu u ozbiljnije analize i da vidimo kako i na koji način možemo da rešimo naše problem.”
Iz EU nema posebnih reakcija na dalje produbljivanje srpsko-ruske saradnje na vojnom nivou, što je prostor koji je Rogozin proširio i najavljujući moguće otvaranje ruskog helikopterskog centra u Srbiji.
“Evropska unija je jasno stavila do znanja, što se tiče tog čuvenog poglavlja pristupnog procesa koje se odnosi na zajedničku spoljnu i sigurnosnu politiku da očekuje postepenu harmonizaciju”, podvlači Veber. “To uključuje i harmonizaciju u vezi sa sankcijama koje je EU uvela Rusiji. Međutim, EU nije deklarisala u kom trenutku to usklađivanje treba da se desi. To će, međutim, u nekom trenutku postati tema.”
Sagovornik RSE navodi da osim nepriključivanja sankcijama Rusiji nema suštinskih sudara u orijentaciji Srbije i EU.
“Kada je reč o sankcijama čini se da Srbija tu ide na duži rok. Nada se da će se u nekom skorom preiodu okončati ukrajinska kriza. Za par godina će doći do te tačke, ako kriza ne bude okončana, kada će morati da se pridruži sankcijama Evropske unije protiv Rusije”, kaže Veber.
Inače, kako je najavljeno, Rogozin će se u utorak još jednom obratiti javnosti, zajedno sa šefom diplomatije Srbije Ivicom Dačićem, sa kojim se neformalno susreo i u subotu po dolasku u Beograd. Zvanično je inače najavljeno da njih dvojica predsedavaju zasedanjem srpsko-ruskog Međuvladinog komiteta za trgovinu, ekonomsku i naučno-tehničku saradnju.
