Srbija je zvanično otvorila prva poglavlja u pregovorima o članstvu u Evropskoj uniji. Poglavlje 32 o finansijskoj kontroli i 35 koje se odnosi na normalizaciju odnosa sa Kosovom u Briselu su, na međuvladinoj konferenciji, otvorili Žan Aselborn, predsedavajući EU i ministar spoljnih poslova Luksemburga i premijer Srbije Aleksandar Vučić.
Da se Srbija nalazi na početku procesa koji će Evropska unija pomno pratiti, naglasio je Aselborn na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Vučićem i evropskim komesarom za susedsku politiku i proširenje Johanesom Hanom.
U svom obraćanju, Aleksandar Vučić je čestitao građanima Srbije na otvaranju prvih pregovaračkih poglavlja, i podvukao da je to dobra vest ne samo za Srbiju već i za čitav region. Ekonomski napredak je pod dva, a pod jedan je, kazao je Vučić, tip društva koji se u Srbiji gradi kroz evrointegracije
„Ovo što radimo radimo pre svega zbog svoje zemlje, zbog našeg naroda, zbog svoje Srbije. Ne donosimo odluke i ne menjamo se zato što to neko traži, već zato što to želimo. Želim takođe da kažem da smo mi Nacionalnim planom za usvajanje tekovina Evropske unije rekli da ćemo naše obaveze da ispunimo do kraja 2018. godine. Posle toga smo rekli neka bude i do kraja 2019. godine i daćemo sve od sebe da to tako i bude. A onda je na Evropskoj uniji da odluči želi li i hoće li takvu Srbiju da primi. Istovremeno, rekao bih, da je ovo dobra vest za ceo region, za sve zemlje na Zapadnom Balkanu, da svi znaju da u Srbiji imaju stabilnog partnera, da imaju zemlju na čiju pruženu ruku uvek i u svakom trenutku mogu da računaju. Ovo je važan dan i za naš narod u Republici Srpskoj i ja im na ovom uspehu Republike Srbije takođe čestitam. Mi ćemo nastaviti dijalog sa Albancima na Kosovu i Metohiji, kao i dijalog i dobru saradnju sa svima u regionu i mislim da će Srbija biti i ostati stub stabilnosti na celom Zapadnom Balkanu", rekao je Vučić.
Komesar Johanes Han ukazao je na potrebu da se građanima Srbije objasni u čemu je benefit evrointegracijskih procesa, te naveo nekokoliko primera:
„Postoji jedna vrsta garancije, pouzdanosti. Ako investirate u Srbiju, ustvari ulažete u Evropu. I možete da očekujete da će sve proći kako treba. To je veoma jasan signal i ono što se računa. Da građanima date perspektivu da je njihova zemlja pouzdana, kao i da mladima pruža mogućnosti za ostanak..... Mi jako cenimo cirkulisanje mladih kroz države članice, ali ne i odliv mozgova. I to je jedna jako važna stvar za države koje su na putu članstva u EU“, naglasio je Han.
Može li Srbija zatvoriti poglavlja do 2019?
Može li Srbija zatvoriti poglavlja do 2019?
Srbija je imala velike prepreke na svom evropskom putu (Kosovo, Hag...) , sve je išlo jako sporo. Pitali smo Erika Gordija, profesora Univerzitetskog koledža u Londonu da li misli da će se sada taj proces ubrzati:
“Ne očekujem da će ići brže. Neke stvari, kao što ekonomski deo, to će lako ići, a najspornije tačke će biti Kosovo, sloboda medija i pravosuđe.” Gordi kaže da bi bio lično iznenađen kada bi se već 2019, kao što predviđa premijer Srbije, zatvorila sva poglavlja: ”Ali, sve je moguće jer su te odluke političke, a ne objektivne prirode.” OPŠIRNIJE
Na direktno pitanje, ima li mesta u EU za Srbiju koja ne priznaje Kosovo, Han je odgovorio da se ne sme gubiti iz vida da se Beograd i Priština nalaze na početku procesa koji ne podrazumeva samo pregovore:
„Za nekoliko godina ćemo videti šta će biti odlučujuće. Srbija i Kosovo prihvataju princip da ne blokiraju jedno drugo na putu evrointergracija. Ovo međusobno razumevanje je već primenjeno u Berlinskom procesu prošlog avgusta. Tek smo na početku, hajde da se fokusiramo na neoposredne potrebe. Puno je posla pred nama, to je, uz interese građana Srbije, ono na šta sada treba da se koncentrišemo", zaključio je Han.
Inače, pres konferencija u Briselu počela je, reklo bi se, opušteno, pa i uz smeh koji je izazvao predsedavajući Aselborn pošto je priznao da je pred sedmu silu izašao sa pogrešnim govorom. Odnosio se na Tursku, umesto na Srbiju.
Međutim, za nijansu je podignut ton nakon što je prištinski novinar Ekrem Krasnići, premijeru Srbije postavio pitanje kakve će poruku preneti predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku nakon odluke tog entiteta BiH da prekine saradnju sa Sudom i Tužilaštvom BiH, te sa Agencijom za istragu i zaštitu. Krasnići je pritom Dodika nazvao „ludim čovekom iz Bosne“
„Ludi čovek iz Republike Srpske, to je ono što ste rekli“, odgovorio je Aleksandar Vučić.
„Neću dozvoliti da ga tako nazivate ili da tako oslovljate predsednika Republike Srpske. Iako se sa njim ne slažem po mnogim pitanjima, ali vam nikada neću dozvoliti da vređate predsednika Republike Srpske ovde ispred mene u Briselu. I nemojte to raditi, molim vas budite pristojni“, uzvratio je Vučić i najavio da će sa Dodikom razgovarati u sredu ili četvrtak.
Premijer Srbije je takođe upitan i da li se može očekivati fleksibilniji stav Srbije u odnosu na pitanje sankcija koje EU primenjuje prema Rusiji:
„I da, sa druge strane voleli bismo da zaštitimo tradicionalno prijateljstvo koje imamo sa Rusijom. Ne vidim da je ono pogoršano. Ali u vremenu koje dolazi moramo videti kako ćemo se usaglasati sa Evropskom unijom zato što možda ne u 2016., možda ne u 2017. ali posle toga moraćemo to uraditi“, zaključio je Aleksandar Vučić.
