U Poljskoj su u nedelju počeli izbori za novih 460 poslanika Sejma i 100 senatora gornjeg doma poljskog parlamenta koji bi, ako se obistine predizborne ankete raspoloženja birača, trebalo da donesu zaokret Poljske ka evroskeptičnoj, konzervativnoj opozicionoj desnici.
Oko 30,5 miliona registrovanih birača će glasati na više od 27.000 birališta. Na listama osam stranaka i koalicija na republičkom nivou ima 8.000 kandidata za poslanike, dok je još sedam stranaka, koalicija i pokreta prijavilo svoje kandidate samo u delu Poljske.
Sejm Parlamenta Poljske bira se po proporcionalnom izbornom sistemu, a Senat, za koji se na ovim izborima prijavilo više od 400 kandidata, po većinskom izbornom sistemu.
Još od predsedničkih izbora u maju na kojima je neočekivano politički autsajder, kandidat opozicione konzervativne stranke Pravo i Pravda (PiS), Andžej Duda pobedio omiljenog predsednika iz liberalne vladajuće Gradjanske platforme (PO) Bronjislava Komorovskog, raspoloženje Poljaka u znaku je želje za promenom nakon osam godina ;vladavine liberala bivšeg premijera Donalda Tuska i sadašnje premijerke Eve Kopač.
Sve ankete raspoloženja birača, od početka kampanje do petak u ponoć kada je počela izborna tišina, veliku prednost i izbornu pobedu pripisuju PiS bivšeg ;premijera Jaroslava Kačinjskog. On je pred izbore obećao da će, ukoliko pobedi, za premijerku imenovati potpredsednicu stranke iz umerenog krila konzervativaca Beatu Šidlo, a on će, kao jedna od najkontroverznijih političara u Poljskoj, ostati u pozadini, kao šef stranke i obični poslanik.
