Dostupni linkovi

logo-print

AFP: Da li izbeglička kriza preti slobodi krtanja u Evropi?


Zbog ogromnog priliva izbeglica postavlja se pitanje da li izbeglička kriza preti slobodi kretanja u Evropi, i neki pominju mogućnost raspada Šengen zone, zone bez granica unutar EU, piše u analizi agencija Frans pres.

Pitanje ukidanja zone od 26 zemalja (uključujući 22 od 28 zemalja članica EU) često postavljaju evroskeptične partije. To pitanje je čak pomenula i nemačka kancelarka Angela Merkel koja je pozvala na delovanje da bi se izbegla ta mogućnost.

"Ako ne uspemo da se dogovorimo o ravnopravnoj podeli (izbeglica u Evropi), postaviće se pitanje Šengen zone. Mi to ne želimo", rekla je Merkelova i upozorila da se, ako se ne postigne dogovor, dovodi u pitanje sama osnova na kojoj se zasniva EU. Nemačka je prestala da vraća tražioce azila u zemlje u koje su prvo ušli u Uniju, što je propis koji je načelno na snazi u EU.

Istovremeno, Italija, Grčka i Mađarska, preplavljene prilivom izbeglica koji pokušavaju da stignu do Nemačke, dozvoljavaju im da prođu u tranzitu, a nekoliko zemalja članica govore o tome da će ponovo uvesti kontrolu na svojim granicama. "U opasnosti je jedan od osnovnih stubova EU, sloboda kretanja ljudi", upozorio je pre nekoliko dana italijanski ministar spoljnih poslova Paolo Đentiloni, koji se plaši takođe da bi dovođenje u pitanja Šengena vratilo Evropu na stare granice.

On je pozvao Evropljane da pokažu više solidarnosti i podsetio da migranti ne dolaze u Grčku, Italiju ili Mađarsku već u Evropu. Portparolka Evropske komisije Nataša Berto je rekla da se ne mogu isključiti neke izmene pravila o slobodi kretanja, kao što se radilo i do sada, ali je dodala da princip ostaje isti.

Bertoova je rekla da je Šengen jedan od najvećih uspeha EU i pozvala je sve zemlje da poštuju pravila da bi sistem mogao pravilno da funkconiše. Evropska komisija se, međutim, priprema da narednih meseci izmeni jedan drugi sporazum, Dablinski sporazum iz 2003, po kome zemlja ulaska u EU treba da preuzme odgovornost za migranta koji u tu zemlju stigne.

Komisija se zalaže za uvođenje takozvanog trajnog mehanizma kojim bi se ravnopravno raspodelili tražioci azila u hitnim slučajevima.

Istraživač u centru Karnegi Jurop (Carnegie Europe) Mark Pjerini je rekao da su pretnje o izlasku iz Šengen zone "zgodno zastsrašivanje sa političkog gledišta", ali je podsetro da je taj sporazum doneo znatnu ekonomsku dobrobit Evropi. "Pravo rešenje bilo bi postojanje zajedničke politike azila, stvaranje koridora i tranzitnih kampova gde bi se dodeljivao status izbeglice" pod uslovom da postoji dogovor o raspodeli tih izbeglica, smatra Pjerini.

Ukoliko se ne postigne takav sporazum, dodao je, vlade će ostati pod političkim pritiskom populista u zemljama članicama. Specijalista za migracije u francuskom institutu Ifri Matje Tardi smatra da postoji rizik da Šengen bude doveden u pitanje, jer svaka zemlja članica tome prilazi gledjući nacionalni interes, odnosno zavisno od svog javnog mnjenja.

"Ono što je dosta očigledno poslednjih meseci jeste nedostatak uzajamnog poverenja među evropskim zemljama. Severne zemlje zameraju južnim da ne rade svoj posao, dok južne zemlje smatraju da je sistem nepravedan", rekao je Tardi. "Evropski zvaničnici moraju da pokažu da je sloboda kretanja neophodna za EU", rekao je Tardi.

XS
SM
MD
LG