Dostupni linkovi

logo-print

Sud: Petar Drugi Karađorđević bio žrtva progona


Viši sud u Beogradu utvrdio je da je poslednji jugoslovenski kralj Petar Drugi Karadorđević bio žrtva progona i nasilja iz političkih i ideoloških razloga.

To je navodeno u obrazloženju sudske odluke o rehabitaciji, koja doneta 10. jula, a postala pravosnažna 22. avgusta, rekla je portparolka suda Tanja Koljenšić.

Petar Drugi Karadorđević je inače i poslednji Karađorđević kojem su bila oduzeta građanska prava i konfiskovana imovina.

Viši sud u Beogradu je ranije rehabilitovao njegovu majku kraljicu Mariju i njegovog sina princa Aleksandra Karađorđevića, kao i decu kneza Pavla princezu Jelisavetu Karađordević i preminulog Nikolu Karađorđevića.

U saopštenju Višeg suda u Beogradu se precizira da je Petar II Karađorđević rehabilitovan po sili zakona, te da je Ukaz Predsedništva Prezidijuma Narodne Skupštine FNRJ, kojim je kralju oduzeto državljanstvo i konfiskovana celokupuna imovina ništav od trenutka donošenja 8. marta 1947 godine.

Istom odlukom ništavim su proglašene i sve pravne posledice te odluke, uključujući i kaznu konfiskacije imovine.

Prilikom donošenja odluke sud je utvrdio da je, Petar II Karađorđević, bio žrtva progona i nasilja političke i ideološke netrpeljivosti, koji je vršila tadašnja vlast prema nepodobnim licima, što svedoči o njenoj autoritarnoj izjavi, prirodi i potrebi da se nametne ideologija vladajuće klase, navodi se u odluci suda.

Petar II Karadordević rođen je u Beogradu, 6. septembra 1923. Umro je u Denveru, 3. novembra 1970.

Na jugoslovenskom tronu formalno je bio od 1934. do 1945. godine.

Bio je najstariji od tri sina kralja Aleksandra Prvog i kraljice Marije. Imao je 11 godina kada je posle smrti oca postao kralj i tek 21 kada je izgubio vlast.

Pošto je još bio dete u vreme ubistva kralja Aleksandra, 1934. godine, vlast je preneta na Namesništvo koje je u testamentu odredio sam kralj Aleksandar.

Prema sporazumu Tita i dr Ivana Šubašića, sklopljenog u junu 1944. godine, kralj je u martu 1945. preneo svoja ovlašćenja na tročlano namesništvo.

To namesništvo je za 11. novembar 1945. raspisalo izbore za Ustavotvornu skupštinu, a ova je 29. novembra 1945. proglasila republiku i ukinula monarhiju.

Tako je kralj i zvanično zbačen sa prestola.

XS
SM
MD
LG