Dostupni linkovi

logo-print

Nikola Šainović zatražio puštanje iz zatvora


Bivši potpredsednik Vlade SR Jugoslavije Nikola Šainović zatražio je od Haškog tribunala, koji ga je osudio na 18 godina zatvora zbog zločina nad kosovskim Albancima, da ga prevremeno pusti na slobodu pošto je izdržao dve trećine kazne.

Šainović u zahtevu, koji je u Hagu objavljen danas, precizira da je izdržao 11 godina i 10 meseci zatvora i da od 25. avgusta stiče pravo na prevremeno oslobađanje iz zatvora u Švedskoj, gde služi kaznu.

Advokati Toma Fila i Vladimir Petrović u zahtevu navode i da je Šainović ima 66 godina, da je njegovo zdravlje "slabo" i da pati od dijabetesa i glaukoma.

Branioci nisu naznačili i da je Šainović sarađivao sa haškim tužilaštvom, kojem je dao "opširan intervju".

Dodatan razlog za Šainovićevo prevremeno oslobađanje je, po odbrani, i njegovo primereno ponašanje u pritvoru u Hagu i u zatvoru u Švedskoj.

Šainović se Tribunalu dobrovoljno predao 2. maja 2002. godine.

Prvostepenom presudom, izrečenom 26. februara 2009, bio je osuđen na 22 godine zatvora. Delimično usvajajući njegovu žalbu, apelaciono veće Tribunala ga je, 23. januara 2014. pravosnažno osudilo na zatvorsku kaznu od 18 godina.

Šainović je bio proglašen krivim za prisilno premeštanje, deportacije, ubistva i progon albanskog stanovništva sa Kosova. Ta dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata.

Zajedno sa generalima Nebojšom Pavkovićem i Sretenom Lukićem, Šainović je presudom označen kao "ključni učesnik u zajedničkom zločinačkom poduhvatu" nasilnog proterivanja "najmanje 700.000" albanskih civila sa Kosova od marta do juna 1999, čiji je cilj bila "promena etničke ravnoteže radi zadržavanja srpske kontrole" nad Kosovom.

XS
SM
MD
LG