Poveroci Grčke, Međunarodni monetarni fond (MMF), Evropska unija (EU) i Evropska centralna banka (ECB), pokazali su "izuzetnu fleksibilnost" u svom zajedničkom predlogu vlastima u Atini u cilju davanja poslednje tranše kreditne pomoći Grčkoj, ocenila je danas u Vašingtonu generalna direktorka MMF-a Kristin Lagard."Zajedničkim predlogom, kreditori su pokazali izuzetnu fleksibilnost prema Grčkoj, uzimajući u obzir političku i socijalnu situaciju u toj zemlji, kako bi se ublažile posledice mera koje ona treba da preduzme", rekla je novinarima Kristin Lagard.
Evropske vlasti u sredu uveče su predstavile grčkom premijeru Aleksisu Ciprasu političku mapu puta koja bi omogućila davanje poslednje tranše od 7,1 milijardi evra obećane pomoći Grčkoj.
Sastanak je održan bez postizanja dogovora.
Atmosfera je bila "konstruktivna" i "pozitivna", ali neslaganja i dalje postoje između Atine i njenih kreditora.
Cipras je u Brisel odneo plan reformi i budžetskih mera na 46 strana. Prema pisanju štampe, u paketu su i reforma PDV-a, postepeno ujedinjavanje desetina cehovskih penzionih fondova, ograničenje prevremenog penzionisanja i ubrzavanje privatizacije.
Grčka sutra mora da isplati MMF-u prvi deo od ukupno 1,6 milijarde evra koje dospevaju u junu. Ako Atina bude imala novca za to, kaže jedan upućen izvor, očekuje se da će njena vlada predložiti da nastavi otplatu samo ako joj se obeća da će se postići celovit sporazum.
Da bi se dogovor s kreditorima postigao pre 30. juna, kada ističe rok važenja paketa pomoći Grčkoj, drugog od 2010. godine, potrebno je da ga poverioci i 19 zemalja evrozone odobre najkasnije na sastanku Evrogrupe 18. juna.
Kristin Lagard je izrazila uverenje da će Grčka sutra otplatiti deo duga.
