U Memorijalnom kompleksu "Cicernakaberd" u Jerevanu danas su počast Jermenima stradalim za vreme Otomanskog carstva odalo više svetskih lidera, među kojima i predsednici Rusije i Francuske.
Danas se obeležava 100. godišnjica genocida nad Jermenima, na dan kada je privedeno 250 jermenskih intelektualaca, događaj koji se smatra prvim korakom masovnog ubijanja Jermena tokom i posle Prvog svetskog rata.
Ruski predsednik Vladimir Putin je u govoru na ceremoniji u Jerevanu upozorio na opasnosti nacionalizma i "rusofobije".
"Ne može biti nikakvog opravdanja masovnog ubijanja ljudi. Danas žalimo zajedno s jermenskim narodom", rekao je Putin.
"Nikada nećemo zaboraviti tragediju kroz koju je vaš narod prošao",
izjavio je predsednik Francuske Fransoa Oland.
Svetski lideri su ispred memorijalnog centra položili žutu ružu u sredinu venca u obliku cveta nezaboravak, koji je postao simbol današnje komemoracije.
Predsednik Jermenije Serž Sarksjan izrazio je nadu da će nedavni koraci u priznavanju masakra na Jermenima kao genocida pomoći da se "odagna tama sa 100 godina poricanja".
Turski ministar zadužen za odnose s EU Volkan Bozkir prvi je zvaničnik turske vlade koji je odao počast žrtvama masakra tako što je danas prisustvovao misi u jermenskom patrijarhatu u Istanbulu.
"Poštujemo patnju koju su iskusila naša jermenska braća. Ni na koji način se ne protivimo komemoraciji te patnje. Osećamo se dužnim da prisustvujemo ovoj misi", rekao je Bozkir.
Istoričari procenjuju da je pre 100 godina ubijeno oko 1,5 miliona
Jermena, jer su otomanski vladari strahovali da bi hrišćanski Jermeni stali na stranu Rusije, njihovog neprijatelja u Prvom svetskom ratu.
Mnogi istoričari, kao i dvadesetak zemalja, među kojima Francuska, Italija i Rusija, taj pokolj smatraju prvim genocidom u 20. veku.
Turska poriče da su Jermeni sistematski ubijani i tvrdi da je stradalo
oko 500.000 Jermena u sukobima - koliko i Turaka.
