U Evropskom parlamentu u Strazburu danas je posle jednosatne rasprave usvojena rezolucija o lideru radikala Vojislavu Šešelju u kojoj se Haški tribunal poziva da preispita uslove njegovog puštanja na slobodu, a srpske vlasti da se ograde od njegovih izjava.
Predsjednik parlamentarne grupe za Srbiju Eduard Kukan izjavio je na početku rasprave da predloženi tekst rezolucije povećava tenzije u regionu umesto da ih spušta i da ga stoga neće podržati.
Većina poslanika, međutim, podržala je tekst rezolucije, a u tome su prednjačili hrvatski poslanici, na čiju je inicijativu rezolucija stavljena na dnevni red.
Poslanik Andrej Plenković je rekao da mu se čini da se državni vrh Srbije prećutno slaže sa Šešeljem, ili da ga se boji.
“U čemu je problem predsjedniče Nikoliću, premijeru Vučiću i ministre Dačiću? Zašto šutite”, pitao je on.
Slovenački poslanik Ivo Vajgl je rekao da je Šešelj “metafora za zločine na prostoru bivše Jugoslavije” i da će podržati rezoluciju, jer se govor mržnje u današnjoj Evropi ne sme tolerisati.
Poslanicima se na kraju rasprave u ime visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbjednost Federike Mogerini obratio evropski komesar za humanitarna pitanja, Kipranin Hristos Stilijanides, koji je rekao da EU “poštuje odluke Haškog suda, a Šešeljeve izjave pripadaju prošlosti”.
U rezoluciji stoji da “Parlament snažno osuđuje Šešeljevo ratno huškanje, podsticanje na mržnju, ohrabrivanje teritorijalnih pretenzija i pokušaje da se Srbija skrene sa evropskog puta”.
Osim toga, Parlament upozorava da su Šešeljeve provokativne izjave otvorile ratne rane i da bi mogle da podriju napore na regionalnom pomirenju i napredak koji je postignut poslednjih godina.
U rezoluciji se za zabrinutošću konstatuje da vlasti u Beogradu nijesu ni politički ni pravno reagovale na Šešeljevo ponašanje i od njih se zahtijeva da se ne samo oštro ograde od Šešeljevih izjava, nego da istraže da li je došlo do kršenja članova krivicnog zakona koji zabranjuju govor mržnje i diskriminaciju.
Istovremeno, Parlament je u testu rezolucije pohvalio “Žene u crnom” i druge nevladine organizacije u Srbiji koje se zalažu za suočavanje sa ratnim zločinima iz devedesetih.
Evropski parlamentarci su zatražili od Haškog tribunala da preispita uslove pod kojima je Šešelj privremeno pušten iz pritvora, ukazujući da takvo odstupanje od standarda šteti ciljevima Tribunala i podriva povjerenje u međunarodnu pravdu.
