Dostupni linkovi

logo-print

Izložba „Umetnost u mračnim vremenima“: Karikaturom protiv mraka


Nakon Sarajeva i Zagreba, izložba „Umetnost u mračnim vremenima“, na kojoj su predstavljeni radovi karikaturista sa prostora bivše Jugoslavije u periodu od 1990. do 2001, otvorena je i u Beogradu. Postavka nas posredstvom karikatura i ilustracija podseća na vremena koja su neki od nas možda potisnuli duboko u podsvest i istovremeno pokazuje da je politička karikatura danas jednako neophodna kao i u poslednjoj dekadi devedesetih.

Nacionalizam prikazan kao demon koji izlazi iz grobnice na kojoj piše „totalitarizam“, vuk sa vojnim šlemom koji proždire meso u obliku granica bivše Jugoslavije – ovo su neke od karikatura umetnika sa prostora bivše Jugoslavije, koje posetioci beogradskog Mikser Hausa mogu da vide ovih dana.

U ovom prostoru izloženo je više od 100 radova koje su nacrtali neki od najistaknutijih umetnika s prostora bivše Jugoslavije, poput Predraga Koraksića Koraksa, Jetona Mikulovcija, Jugoslava Vlahovića ili Midhata Ajanovića – Ajana.

U Mikser Hausu porazgovarali smo sa nekoliko posetilaca. Ovo su njihovi utisci:

Postavka, čiji je kustos Žan Fransoa Berže, podeljena je u tri segmenta: predratni period (1990-1991), period ratova u Hrvatskoj i BiH, te period druge polovine devedesetih, zaključno sa ratom na Kosovu i padom Miloševića.

U razgovoru za naš program, karikaturista Predrag Koraksić Koraks priseća se kako je bilo raditi u mračnim vremenima:

„Ja sam još ’89. godine, čim se pojavio Milošević, shvatio o čemu se radi i počeo sam da se borim protiv njega. Naravno, odmah sam u redakciji imao problema. Tako da mi je taj period od ’90. do ’93. bio najinspirativniji. Tad sam možda napravio najbolju seriju karikatura. Bilo je inspirativno zato što su se tada prelamale neke stvari.“

Među izloženim radovima je i karikatura sarajevskog umetnika Midhata Ajanovića – Ajana, na kojoj dete umesto na noši sedi na vojnom šlemu Ujedninjenih nacija. Ajanović je tokom rata crtao za sarajevsko “Oslobođenje”, a danas živi i radi u Švedskoj. U razgovoru za naš program, on kaže da je karikatura i uopšte štampa u opkoljenom Sarajevu imala terapeutski efekat na stanovnike:

“Smisao je bio u stvaranju situacije neke normalnosti. Ljudima vjerovatno u historiji novine nisu bile potrebnije nego građanima Sarajeva u vrijeme rata. Znate, vi ujutro ustanete, pročitate novine, popijete kafu, pojedete nešto ako imate i odjednom se osjetite živi. Naš doprinos je bio u tome, ne dapišemo neke patriotske tekstove i da se borimo riječima, borba se ne dobiva time nego politikom i vojnim sredstvima. Mi smo stvarali situaciju normalnosti za civilne ljude, jer u Sarajevu su većinom bili civili”, kaže naš sagovornik.

Izložba “Umetnost u mračnim vremenima” je bila predstavljena u Sarajevu maja ove godine u Umjetničkoj galeriji BiH, početkom juna u zagrebačkom Studentskom centru, dok će pred beogradskom publikom biti do 28. juna.

Kustos izložbe, Švajcarac Žan Fransoa Berže, došao je na ideju da objedini i zajednički predstavi radove umetnika iz Srbije, BiH, Hrvatske i sa Kosova nakon godina provedenih u ovom delu Balkana, kaže Tamara Marković, iz Mikser Hausa:

“Berže je tokom devedesetih bio vezan za ovaj prostor. Odlazio je i vraćao se na ove prostore i jako dobro poznaje prilike u regionu. Kada je pisao jednu knjigu, tražio je ilustraciju za naslovnu stranu i došao je do zanimljive Vlahovićeve karikature. Tako se zainteresovao za karikaturu. I pošto nije razumeo jezik, karikature su bile način na koji je spoznavao društvene prilike”, objašnjava Markovićeva.

Baš kao i u drugim formama medijskog izražavanja, i među karikaturistima je tokom vremena mračnih bilo onih koji su, umesto da kritikuju, svojim radom podstrekivali rat i širili mržnju. Stoga Predrag Koraksić smatra da bi trebalo napraviti postavku na kojoj će biti prikazani upravo takvi radovi:

“Moja ideja je da se napravi paralelna izložba ratne, odnosno protivratne karikature. Dakle, da se izlože radovi onih autora koji su bili za rat, koji su podstrekivali rat, kao i novinari koji su to radili u režimskoj štampi. Ako se sećate, postojala je rubrika u ‘Politici’ koja se zvala ‘Odjeci i reagovanja’ – a koju smo mi posprdno zvali ‘Krici i jauci’. Tamo su se objavljivale razne karikature protiv opozicije i uopšte protiv bilo kakve slobode. To su bile huškačke karikature”, podseća Koraksić.

Tema za karikature ne nedostaje ni danas, kaže Koraks, ali dodaje da su, ipak, uslovi bolji od onih iz vremena Miloševićevog režima. Čini se, međutim, da je karikatura kao forma izražavanja u defanzivi na prostoru bivše Jugoslavije.

Opšta kriza štampe jedan je od glavnih razloga za to, smatra Midhat Ajanović. No, dodaje, to nije jedini uzrok:

„Naravno postoje i politički razlozi. Još su uvijek na svim tim našim prostorima na vlasti despoti, užasne kriminalne grupe i male diktature. Oni se plaše svega što ne mogu razumijeti. Za karikaturu je potrebna inteligencija, a oni nemaju inteligenciju, imaju samo lukavstvo. Tako da se karikatura proganja i političkim sredstvima na svim tim protorima“, zaključuje Ajanović.
  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG