Dostupni linkovi

logo-print

Stogodišnjica Sarajevskog atentata: Istorija ponovo u službi politike


Stope Gavrila Principa u Muzeju "Sarajevo 1878 - 1918"

Stope Gavrila Principa u Muzeju "Sarajevo 1878 - 1918"

Dve sedmice uoči obeležavanja stogodišnjice od Sarajevskog atentata, u dva entiteta BiH organizuju se zasebne manifestacije povodom događaja koji je prethodio Prvom svetskom ratu. Srbijanski zvaničnici odbijaju da prisustvuju svečanoj ceremoniji u Sarajevu. Umesto toga, zvanični Beograd, u saradnji sa Republikom Srpskom, priprema svoju ceremoniju u Višegradu, kojom, kako kažu, brane Srbiju od pokušaja da se okrivi za početak Velikog rata. U tu borbu protiv, kako neki kažu, svaljivanja krivice na srpski narod, političarima su se pridružili pojedini istoriografi i akademici.

Posle predsednika Tomislava Nikolića, i premijer Srbije Aleksandar Vučić najavio je da neće prisustvovati obeležavanju stote godišnjice od atentata na Franca Ferdinanda u Sarajevu. Iako je, kako kaže, razmišljao da to učini, Vučić objašnjava da se na ovaj potez se odlučio zbog memorijalne ploče na kojoj se podseća na srpsku agresiju na BiH u periodu od 1992. do 1995.

„Trebalo je da stojim pored table na kojoj se govori o srpskom fašističkom agresoru. Izvinite to, uz svo poštovanje svih naših domaćina, ne mogu“, rekao je Vučić.

Tabla o kojoj govori premijer Vučić postavljena je na zgradi sarajevske Vijećniće, koja je granatirana i spaljena nekoliko meseci od početka opsade Sarajeva. Na, za zvanični Beograd spornoj tabli doslovno piše: „Srpski zločinci u noći 25/26. 8. 1992. zapalili su Nacionalnu i univerzitetsku biblioteku BiH.”

Baš kao premijer, i predsednik Srbije naveo je memorijalnu ploču kao razlog za svoj neodlazak u Sarajevo, gde bi, prema tvrdnjama organizatora, trebalo da bude poslata poruka mira i suživota. Predsednik Nikolić naveo je u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti da je da u određenim krugovima postoji tendencija da se falsifikuje srpska istorija iz vremena Velikog rata:

“Srpsku borbu za slobodu, koja je ceo vek u svetu bila simbol borbe za pravdu i istinu, veliko delo, sada bi da bace u blato. Posle sukoba, naročito velikih, malo je onih oji ne pretrče u tabor pobednika. Hor komformista pojačava se novim članovima – od novinara do naučnika – sve u skladu sa novim uslovima koje diktira pobednička politika”, rekao je Nikolić.

On je govorio na skupu povodom 100. godišnjice početka Prvog svetskog rata, na kojem su se i drugi govornici fokusirali na ono što nazivaju pokušajem falsifikovanja istorije. Nešto slično pomenuo je i predsednik SANU Nikola Hajdin:

“U tražnju odgovornosti, pojedini autori nastoje da je podele na ravne časti na sve učesnike, skidajući tako krivicu sa onih sila koje su svojom agresivnošću gurnule Evropu, a potom i svet u taj sukob. Pojedinci su bili skloni da odgovornost za rat pripišu Rusiji i Srbiji.”

Uloga Gavrila Principa

Pojedini stručnjaci napominju da je veoma malo istoričara koji zastupaju tezu o odgovornosti Srbije za izbijanje Velikog rata. Ljubinka Trgovčević, istoričarka koja je doktorirala na temi Prvi svetski rat, kaže za Radio Slobodna Evropa da ne postoje dokazi da je Srbija kriva za ovaj događaj, ali dodaje da ima još mnogo otvorenih pitanja o kojima treba govoriti:

“Pre svega, da li su i koliko organizacije ‘Crna ruka’ i ‘Narodna odbrana’ imale udela u atentatu. To je jedno od otvorenih pitanja, koje daleko od toga da baca krivicu na Srbiju za izazivanje rata, jer se videlo da je većina evropskih sila bila potpuno spremna za rat”, kaže naša sagovornica.

Umesto u Sarajevu, Srbija i Republika Srpska će zajednički u Višegradu obeležiti 28. jun. Režiser Emir Kusturica, idejni tvorac višegradskog Andrićgrada, gde je planirano da se organizuje celodnevna manifestacija, kaže da je cilj događaja, između ostalog, da se na razini BiH uspostavi konsenzus o ulozi Gavrila Principa:

“Želimo da uspostavimo onaj minimum, a to je da je Gavrilo Princip, ipak, neko oko koga možemo da se dogovorimo. Danas ga pod pritiskom tretiraju kao teroristu. Centralna tačka našeg otvaranja će biti jedan ogromni mozaik, koga ni Hitler niti bilo koji Izetbegović koji bude u budućnosti neće moći da odnese, nego će ostati tamo vječno”, rekao je Kusturica u Beogradu.

Milorad Dodik

Milorad Dodik

Predsednik bh. entiteta Milorad Dodik ponovio je u Beogradu da neće iću u glavni grad BiH, dovodeći u vezu tu ceremoniju sa ratom iz devedesetih godina. On je pozvao akademike SANU da ne idu u Sarajevo na tamošnji naučni skup:

“U Bosni ćete videti sada, povodom ovog događaja dvije različite proslave: jedna u Sarajevu, koja pokušava da nametne jedan slijed po njima logičnih događaja – da je Gavrilo Princip, kada je pucao, maltene porodio sve nas koji smo se borili u otadžbinskom ratu devedesetih godina. Ta monstruoznost spletke koje se pokušava nametnuti, govori o političkim i drugim motivima obilježavanja u samom Sarajevu. Znam da ovdje postoje neki koji misle da se možda treba pojaviti u Sarajevu i reći neke svoje stvari. Dovoljno je što ćete reći ovdje, ne morate ići tamo.”

Ljubinka Trgovčević smatra da je ove godine propuštena prilika da da se organizuje zajednički akademski skup istoričara sa Balkana. Umesto toga, dodaje ona, kao u devedesetim godinama, neki istorija je postala sluškinja politike.

“Naučni skupovi koji su organizovani i koji će tek biti održani su apsolutno politički. Oni više služe politici nego nauci. Ja se bojim da, ako organizujete naučni skup, da bi samo oprali krivicu sa svog naroda, onda tu od nauke nema ništa. Dakle, nauka ima svoja pravila i diskusije koje su daleko od političke i meni je jako žao što su istoričari ponovo postali sluge politike”, smatra Trgovčevićeva.
  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG