Dostupni linkovi

logo-print

OSCE: Ućutkivanje kritike pod krinkom "govora mržnje"


Dunja Mijatović, ilustrativna fotografija

Dunja Mijatović, ilustrativna fotografija

Iako međunarodna zajednica, novinari, civilno društvo, građani i političari pokušavaju da pronađu načine da prekinu govor koji može negativno uticati na društvo i ljude, ne uspeva se da se postigne formula koja bi dala jasna upustva kako se odnositi sa ovim problemom, izjavila je OEBS-ova predstavnica za slobodu medija, Dunja Mijatović, na konferenciji o govoru mržnje koja se u petak održava u Prištini.

Koliko daleko možemo otići sa restriktivnim merama protiv govora mržnje, a da ne prekršimo osnovno ljudsko pravo, a to je sloboda izražavanja, upitala se Mijatović.

"Ono što vidimo u regionu i šire, jeste da vlade prelaze ovu tanku liniju i zapravo ograničavaju slobodu govora, a kako bi se borili protiv onoga što oni nazivaju govorom mržnje. Da li je uvek govor mržnje u pitanju? Mislim da ne. Jer ono što nekad vidimo je da umesto da u ime zaštite društva od govora mržnje, od terorizma i ekstremizma, ne pominjajući pitanje zlostavljanja deca i ostalih pretnji u našim društvima, vlade su spremnije da ukinu bilo kakav kritičan govor, a nazivaju ga ’govorom mržnje’. Mi ćemo se boriti protiv toga, i zaustavićemo to", kazala je Mijatović.

Ona je takođe dodala da se moraju praviti razlike između govora mržnje i slobode govora.

"Govor mržnje nije kada me neko naziva lošim imenima, ili kada neko loše i vulgarno govori o meni. Javne ličnosti, naravno u ovom delu sveta, trebaju da shvate da u trenutaku kada uđu u javne institucije, njihov prag tolerancije mora da bude na mnogo većem nivou nego što je to kod običnih građana. Da budem iskrena sa vama, preko glave su mi političari koji kažu da imaju problema sa govorom mržnje na njihov račun i da to mora da se prekine. To je kriticizam, i oni s time moraju da žive. To nije govor mržnje", kazala je Mijatović, dodajući da je prihvatanje toga cena koju društvo mora da plati za demokratiju.


Panel diskusija u Prištini

Panel diskusija u Prištini

Po mišljenju OEBS-ove predstavnice za slobodu medija, samo izrazi koji mogu da izazovu nasilje, trebaju biti zabranjeni, dok svi ostali govori, bez obzira koliko mogu biti problematični ili uvredljivi, ne trebaju biti predmet gonjenja.

"Znam da ovo zvuči prilično kontraverzno, u mnogim društvima je neprihvatljivo, ali to je jedini način napred", kazala je ona.

Citirajući univerzalnu Deklaraciju o ljudskim pravima, odnosno da svako ima pravo na slobodu govora i na slobodu izražavanju, Mijatović ističe da je implementacija toga još uvek u stagnaciji.

"Ono što nam nedostaje je politička volja da upotrebimo ove reči za dobrobit društva, a ne za ograničavanje... Suština je da većina zakona o govoru mržnje ne dozvoljava adekvatnu zaštitu slobode govora. U većini slučajeva, govor mržnje je nejasno definisan, drugačije se interpretira, i upotrebljavao se i za gonjenje ljudi koji su kritični. Kao predstavnik za slobodu medija, bavim se ovim problemima direktno sa vladama, u veoma direktnom i otvorenom dijalogu."


U borbi protiv onoga što je pretnja našeg društva, nikad se ne treba zaboraviti važnost slobode govora i medija, smatra Mijatović.

"Važno je navesti i da političke vlasti i partije takođe, ponekada, zloupotrebljavaju medije, uključujući online platformu, zbog svojih političkih ciljeva... Vlade umesto blokiranja, stopiranja, restrikcija i kontrole, trebaju sve svoje financijske fondove usmeriti prema internet opismenjavanju", poručila je Mijatović.
  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG