Dostupni linkovi

logo-print

Da li će poteći “Južni tok”


Ilustrativna fotografija

Ilustrativna fotografija

Autor: Ivan Trefilov, priredio Slobodan Kostić

Tokom pregovora o ceni gasa sa Ukrajinom i EU, Rusija je spremna da razgovara i oko problema gasovoda “Južni tok”, nakon što su bugarske vlasti saopštile da obustavljaju izgradnju na svojoj teritoriji. Stručnjaci veruju da je veza između bilateralnih sporova Rusije i Ukrajine oko gasa s jedne, i novog projekta za izvoz ruskog gasa u Evropu sa druge strane više nego očigledna. Istovremeno bi kontroverze oko gasovoda "Južni tok" mogle da pomognu Ukrajini tokom pregovara za nižu cenu za ruskog gasa

Ruske vlasti još uvek nisu dobile bilo kakvo zvanično objašnjenje Evropske komisije oko obustavljanja izgradnje gasovoda “Južni tok” na teritoriji Bugarske, izjavio je ministar energetike Aleksandar Novak, napominjući da se otvaranje ove teme može dovesti u vezu sa pregovorima između Rusije i Ukrajine o gasu, koji se sada preispituje uz posredovanje Evropske unije.

Prethodno je bugarska štampa izvestila da je premijer Bugarske Plamen Orešarski naredio, nakon konsultacija sa Evropskom komisijom, da se obustave svi radovi na "Južnom toku". Bugarski ministar energetike Dragomir Stojnev rekao je da njegova zemlja ne odustaje od planova za izgradnju gasovoda, s obzirom da je čitav projekat “važan kako za Evropu, tako i za Bugarsku”, mada je i on sam priznao da oko gasovoda postoje “mnoga otvorena pitanja”.

“Južni tok” koji planira da izgradi “Gasprom” u saradnji sa nekoliko evropskih kompanija trebalo bi da ide trasom ispod Crnog mora do Bugarske, a nakon toga dalje – prema južnoj i centralnoj Evropi. Za realizaciju ovog poduhvata ruska kompanija je već potpisala bilateralne sporazume sa svakom od država kroz koje treba da prođe gasovod, uključujući i Bugarsku. Međutim, vlasti te zemlje, kako objašnjava stručnjak i analitičar kompanije “RusEnerdži” Mihail Krutihin nisu obraćale pažnju na standarde Evropske unije i potrebu da se usklade energetski sporazumi sa kriterijumima koje propisuje Brisel.

"Bugarska je ignorisala odluku, uprkos ozbiljnim upozorenjima iz Evropske komisije”, primećuje ovaj ekspert.

“Ona bi verovatno nastavila da je ignoriše da Evropska komisija nije saopštila da je faktički pokrenula proces neke vrste kažnjavanja Bugarske, što sa sobom povlači i određenu vrstu ekonomskih sankcija. Za Bugarsku je to prilično osetljivo pitanje, tako da je ova zemlja bila primorana da obustavi radove na čitavom projektu, kako je to tražila Evropska komisija, sve dok svi elementi sporazuma ne budu usaglašeni sa standardima Evropske unije.”

Sasvim drugačije uzroke pritisaka Evropske unije na Bugursku u njenom učešću u izgradnji “Južnog toka” vidi zamenik generalnog direktora investicione grupe “Univer” Dmitrij Aleksandrov. On nema sumnji da su problemi sa ruskim gasovodom “Južni tok” direktno povezani sa američkim pritiscima na Evropsku uniju da podrži ulazak američkih kompanija na evropsko tržište gasa.

“U borbi za evropsko energetsko tržište i buduće učešće u njemu Sjedinjene Američke Države spremne su da se služe svim sredstvima, što zapravo već i čine. Naravno, pokretanje ‘Južnog toka’ osujetio bi mogućnost dramatičnih destabilizovanja cena i isporuka na evropskom tržištu gasa. To bi suštinski umanjilo značaj Ukrajine kao nestabilne tranzitne zemlje za gas, a istovremeno bi stabilizovalo stadbevanje gasom južne i centralne Evrope.”

Bugarska ključni pravac

Prema planovima “Gasproma” i njegovih partnera, gasovod “Južni tok”, kapaciteta od 63 milijarde kubnih metara godišnje, trebalo da omogući prve isporuke gasa na evropsko tržište već krajem 2015. godine. Međutim problem samo sa jednom članicom u čitavom lancu – Bugarskom, može da dovede do odlaganja pokretanja čitavog projekta. Mihail Krutihin podseća da je upravo ova zemlja najvažnija za tranzit, i da komšijska Bugarska ne može na ovom projektu da bude zamenjena nekom drugom državom.

“Bugarska je ključni pravac, jer Rumunija nije pokazala previše volje da sarađuje sa ‘Gaspromom’ na tom planu. Oni imaju dovoljno gasa koje dobijaju tradicionalnom maršutom ili dobavljaju sami iz drugih evropskih država. Bugarska je deo dalekosežnih planova da se u ovoj drži napravi čvorište za distribuciju ruskog, kaspijskog gasa i gasa sa Bliskog istoka. Odnosno, Bugarska je želela da se gas koji bi dolazio sa nekoliko strana – od ‘Južnog toka’, tradicionalnim putem putem iz Rusije preko Rumunije ili Turske na kraju, iz Bugarske, distribuira raznim evropskim zemljama. No, ako se ovaj divni bugarski plan pokvari, to će srušiti i nade ‘Gasproma’“.

Dmitrij Aleksandrov spreman je da se saglasi kako je izgradnja “Južnog toka” kroz Bugarsku najbolja opcija za čitav projekat. On napominje, međutim da, pod određenim uslovima, i neki drugi putevi mogu biti ekonomski isplativi, na primer maršuta preko Turske.
“O ekonomskoj koristi je teško govoriti, jer je potrebno da se to gleda u odnosu na što se to upoređuje. Ukoliko nije moguće da se obezbedi stabilan protok kroz Ukrajinu, onda morate da tražite opcije gde je put duži, ali omogućava stabilan transport. Dakle turska varijanta može biti u ovakvoj stiuaciji vrlo korisna, jer ona omogućava prolaz preko Grčke do Italije ili da se stvori neka vrsta kolektora koji bi isto tako mogao da omogući snadbevanje tržište gasa u Evropi. Ipak, nadam se da će, posebno u Evropi, prevladati zdrav razum, i da će se izgradnja, uprkos odlaganjima, nastaviti, tako da čitav poduhvat neće biti zaustavljen, jer smo već daleko otišli sa samim projektom”.

Mogućnost kompromisa

Drugim rečina, Rusiji i “Gaspromu” je sada izuzetno važno da Bugarska ostane jedan od učesnika u projektu “Južnog toka”. Zbog toga se, prema mišljenju mnogih eksperata, mogu očekivati kompromisi i oko nekih drugih važnih pitanja. Dmitrij Aleksandrov se slaže da bi Evropska unija mogla da uključi “bugarsko pitanje” u rusko-ukrajinske pregovore, mada on ne misli da bi takav stav bio ispravan.

“Da, naravno, to povezivanje nije toliko argument koliko karta za pogađanje. Već smo videli prilično oštre reakcije ruske strane da se na to može gledati kao na neku vrstu ekonomskih sankcija protiv Rusije. U izvesnoj meri to je istina. Povezivanje ‘Južnog toka’ sa situacijom oko ukrajinskog tranzita ili cene gasa na ukrajinskom tržištu, u principu nije korektno, ni ekonomski niti politički. To je taktika povezivanja nespojivih pitanja kako bi se izdejstvovale neka pozitivna rešenja, ili bar neka od njih”, kaže Dmitrij Aleksandrov.
Mihail Kruthikov isto tako veruje da nije slučajno što se ovakve teme otvaraju prilikom pregovora o gasu:

“Sve je počelo kao da su u pitanju dve potpuno odvojene priče, ali se sada vidi njihov uzajmni uticaj. Ukoliko ‘Gasprom’ i ruski lideri vide da neće biti ništa u bliskoj budućnosti od ‘Južnog toka’, moraće da pregovaraju sa Ukrajinom. Mislim da ove razlozi objašnjavaju zašto je pristup ruskih pregovarača veoma mekan. Očekujem da će se naći neki ozbiljan kompromis sa ruskom stranom koji će biti zadovoljavajući i za Ukrajinu”.

Međutim, ustupci Rusije u gasnom sporu sa Ukrajinom, ne znače istovremeno i svetlu budućnost za sam projekat “Južni tok” s obzirom da je još ranije objavljeno da je na tenderu za izgradnju izgradnju dela gasovoda kroz Bugarsku pobedio Genadij Timčenko koji se našao na udaru sankcija SAD, ali ne i Evropske unije. U tom smislu Amerika je već upozorila Sofiju da bi učešće spornog tajkuna u projektu “Južnog toka” moglo doneti sankcije i nekim bugarskim kompanijama.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG