Dostupni linkovi

logo-print
Vlada Srbije nije donela odluku o obustavljanju aktivnosti na izgradnji projekta Južni tok, izjavio je za RSE Aleksandar Antić, ministar energetike. Kakva je sudbina tog gasovoda, pa i njegovog toka kroz Srbiju, pitanje je koje aktuelizovano nakon što je Bugarska prekinula izgradnju Južnog toka.

Iako izgradnja novog gasovoda, koji od Rusije vodi ka srednjoj i zapadnoj Evropi, u Srbiji nije odmakla od protokolarnog slikanja političara i prvog vara na cevima sa natpisom „Južni tok“ pre šest meseci u zrenjaninskom selu Šajkaš, zastoj u radovima mogao bi da bude i duži posle odluke Bugarske da suspenduje poslove na tom internacionalnom projektu.

Aleksandar Antić, ministar energetike u Vladi Srbije, rekao je za RSE da Beograd nema potrebe da žuri sa odlukom o Južnom toku.

„Nastavićemo da pratimo situaciju, uz stalne konsultacije u vladi o svim novim momentima, svakako uvažavajući i obaveze koje smo prihvatili na putu ka članstvu u Evropskoj uniji. Južni tok je od velikog značaja za razvoj i energetsku sigurnost Srbije, kao i Evrope, i on nadilazi pojedinačne odluke nacionalne vlade. Verujem da će pregovori između Evropske unije, Rusije i zemalja učesnica u tom projektu razjasniti novonastalu situaciju.“

U prvoj reakciji na vest da Bugarska do daljeg ne gradi Južni tok, potpredsednica vlade Zorana Mihajlović nagovestila je da će Srbija, silom tih prilika, morati da odloži početak gradnje.

“Bugarska je čvorište, pa samim tim dok se ne okončaju razgovori Bugarske sa Briselom i Evropske unije sa Rusijom i mi stojimo. Ili dok Rusija ne promeni rutu," rekla je Mihajlović za beogradsku štampu.

Međutim, premijer Aleksandar Vučić kaže da izjavu ministarke Mihajlović nije razumeo kao konačnu, već je najavio da će javnost biti obaveštena ukoliko bude ikakvih promena u vezi sa Južnim tokom.

„Takvu odluku treba da donese Vlada Srbije, a ona nije zasedala. Što se nas tiče, do sada sve teče kako je bilo planirano povodom projekta Južni tok. Voleo bih da postoji više strpljenja i razumevanja za donošenje ozbiljnih odluka kao što je ova.“

Južni tok za Srbiju je osetljivo pitanje zbog velikih nada u investicije i aktiviranje posrnule privrede, ali i posebno zbog specifičnih političkih odnosa sa Rusijom. Bugarska je obustavila realizaciju tog gasovoda jer je Evropska unija zatražila usaglašavanje bilateralnih sporazuma za izgradnju sa normama Trećeg energetskog paketa.

Bušatlija: Zastoj šteti Srbiji

Ekonomista Milan Kovačević kaže za RSE da usklađivanje sa evropskim pravilima očekuje Srbiju, ali najpre Rusiju.

“To su međudržavni sporazumi između Bugarske i Rusije i između Srbije i Rusije. Rusija je do sada uporno primenjivala neobičan koncept po kom ima istog investitora koji će biti vlasnik gasovoda, kao i onoga čiji će gas ići kroz taj gasovod. To je u koliziji sa osnovnim pravilom kog se drži Evropska unija. Tako da je ovde pitanje šta će uraditi Rusija. Ako ne isposluje da EU bude blaža, ili Moskva ne promeni koncept, ni Srbija ni Bugarska neće moći ništa same da urade.”

Ukoliko se ipak do daljeg ne bude gradio u Srbiji, u koju po planiranoj trasi Južni tok ulazi iz Bugarske, dugoročne posledice za siromašnu zemlju bile bi velike.

Živojin Knežević, iz Udruženja za gas Srbije, kaže za RSE da bi time država izgubila alternativni pravac snabdevanja i energetsku sigurnost.

„Dugoročno gledajući, to direktno može da utiče i na poskupljenje zemnog gasa koji stiže iz Rusije. Transportni troškovi i korišćenje podzemnih skladišta su dosta velika stavka u ceni tog energenta. To je potencijalno mogao da bude izvor prihoda koje bi Srbija imala ako bi magistralni gasovod prošao ovuda. Sada samo možemo da budemo strpljivi i čekamo razvoj događaja, da se nadamo da će se sve to rešiti na nekom višem nivou.“

Gasovod Južni tok, koji je na trasi kroz Srbiju vredan 1,9 milijardi evra, prva je tako velika investicija i infrastukturni mega projekat posle hidroelektrane Đerdap 1 iz davne 1970. godine i, kako su najavljivali političari i stručnjaci, budući temelj razvoja srpske ekonomije.


Mahmud Bušatlija

Mahmud Bušatlija

​Ako bude u zastoju, rekao je za RSE ekonomista Mahmud Bušatlija, Srbija će biti na velikoj šteti.

“Bez Južnog toka gubimo međunarodnu poziciju u takozvanoj energetskoj bezbednosti centralne i južne Evrope. On je u stvari alternativni prilaz onim potrošačima u Evropi koji u svojim nacionalnim ekonomijama troše preko trideset odsto ruskog gasa. Sada je dotok ruskog gasa vrlo neizvestan jer, zbog krize u Ukrajini, ne zavisi samo od toga da li će Rusi obustaviti transport.”

Za sada Srbija nema drugi izvor gasa osim uvoza preko Ukrajine i Mađarske, dok su količine koje ima iz sopstvenih izvora nedovoljne jer zadovoljavaju maksimalno 15 do 20 odsto potreba.

Šanse da Rusija prevaziđe trenutne probleme u izgradnji Južnog toka, pa i Srbija, tako što će promeniti putanju gasovoda su minimalne, smatra Živojin Knežević.

“Najlogičnije je da ide preko Crnog mora i Bugarske. To je najkraći put. Bilo kakva nova trasa u ovom trenutku se ne nazire. Nikada nije bila u opticaju, niti je postojala neka ideja, o nekom pravcu kroz Srbiju koji bi mimoišao Bugarsku.”

Domaća privreda Južni tok je očekivala kao slamku spasa jer je planirano da u njegovoj izgradnji, na trasi kroz Srbiju dugoj 423 kilometra, bude uposleno 100.000 radnika iz srpskih građevinskih kompanija, proizvođača opreme i preduzeća uslužnih delatnosti.

Ekonomista Milan Kovačević zaključuje da bi bez gasovoda Srbija teško imala privredni rast, ali da je sreća u nesreći što direktno od nje ne zavisi sudbina Južnog toka.

“Tako da je nama lakše što se ovo dogodilo u Bugarskoj, a ne kod nas. Sa druge strane, problem je možda i veći. Jer Bugarska je u Evropskoj uniji i ona će morati da bude u saglasnosti sa pravilima EU. Što znači da je ovo jako veliki rizik da se kod nas Južni tok i ne ostvari.”

Izgradnja Južnog toka kroz Srbiju trebalo bi da traje dve godine, a puštanje u rad tog gasovoda planirano je 2016. Osim tranzitnih taksi, Srbiji je garantovan i prihod na uloženi kapital u izgradnju od osam odsto.
  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG