Dostupni linkovi

logo-print
Savjetodavna grupa evropske politike za Balkan, koju su osnovali Evropski fond za Balkan i Centar za jugoistočne evropske studije, predstavila je analizu trenutnih mogućnosti zemalja Jugoistočne Evrope da ubrzaju put ka EU. Oni su predvidjeli različite scenarije od gubitka interesa i zemalja EU i kandidata zbog sporosti procesa integracija do bržeg plana ulaska u EU. Na osnovu analize dali su i preporuke zemljama Jugoistočne Evrope kako bi one mogle napredovati na tom putu.

Grupa istraživača analizirala je situaciju na Balkanu, ali i trenutnu situaciju u EU, odnosno kakav je stav zemalja članica o proširenju EU na zemlje Zapadnog Balkana u odnosu na 2003. godinu kada je Evropska unija dala jasan signal da ovaj region želi u svojoj porodici. Jedan od članova grupe koja je radila ovo istraživanje, Marko Kmezić, kaže da je sporost procesa pridruživanja zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji ponukao ovu grupu da analizira razloge:

„Da ne bismo baratali brojkama i statistikama, ja ću da kažem interesantan podatak da, recimo, osoba koja je rođena u Hrvatskoj za vreme prvih parlamentarnih izbora 199O., u vreme proširenja imala je 23 godine, a neko ko je rođen na Kosovu 1999. za vreme oružanih sukoba, kada Kosovo bude imalo bilo kakvu evropsku perspektivu imaće više od 25 godina. I ta činjenica govori u prilog tome da proces proširenja ne ide baš kako treba i da je previše dug. A s druge strane, demokratizacija regiona i proces transformacije takođe pate zbog nedostataka ovakvog pristupa EU proširenju. I sve to nama je ukazalo na potrebu da probamo da nađemo neki novi pristup koji bi EU mogla da ima ka celom regionu kao jedinstvenom entitetu, ne prema specifičnim zemljama.“

Izvršna direktorica Evropskog fonda za Balkan Hedvig Morvai kaže su istraživači došli do nekoliko mogućih scenarija kako će se ubuduće odvijati proces pridruženja:

„Rezultat naše analize jesu četiri moguća scenarija daljeg razvoja procesa, gde smo pošli od toga da posmatramo stvari onakvim kakve danas jesu i polazimo od toga da se neće puno toga moći promeniti i zbog stava naših vladajućih elita i zbog nekih ustaljenih praksi, koje je vrlo teško promeniti, pa do toga da ni EK, a ni države članice nisu veliki entuzijasti u ovom trenutku što se proširenja tiče, zatim do toga da se eventualno mogu pojaviti i neke druge alternative i neke druge opcije koje bi privukle pojedine države sa raznim interesima i odvratili praktično od evropskog puta, i do toga da bi se desio jedan tzv. big beng proširenje kao što se to desilo sa centralnoevropskim i istočnoevropskim zemljama, što je najmanje verovatno.“

U pomenutoj analizi date su i određene preporuke i zemljama kandidatima, ali i zvaničnicima EU kako ubrzati evropski put. Marko Kmezić predstavlja scenario koji će ova grupa preporučiti EU:

„Mi predlažemo ubrzavanje procesa evropskih integracija za zemlje Zapadnog Balkana tako što nijedna zemlja ne bi ostala izvan procesa proširenja i kako bi se svima u isto vreme dala prilika da otvore pretpristupne pregovore. Dakle, pregovori svima odmah - i u toku tih pregovora bili bi korak po korak rešavani tekući gorući problemi u zemljama Zapadnog Balkana. Smatramo da je on najbolji i najpovoljniji i da nosi sobom najmanje negativnih posledica po zemlje Zapadnog Balkana. Probelm u vezi sa tim scenarijem je najpre kako ubediti zemlje EU da se opredele za takav pristup zato što trenutno raspoloženje građana EU je takvo da više od polovine građana ne podržava dalje integracije Zapadnog Balkana. U nekim zemljama ti procenti su vrlo dramatični - čak dve trećine npr. u Austriji i u nekim drugim zemljama.“


Goran Svilanović

Goran Svilanović

Generalni sekretar Vijeća za regionalnu saradnju Goran Svilanović podsjeća da tim prije kandidati danas trebaju uložiti mnogo više napora na evropskom putu:

„Građani EU neće podržati proširenje ukoliko nas vide drugačije, pre svega ekonomski i socijalno drugačije - ako nas vide kao sirotinju, ako nas vide kao ljude koji dolaze iz zemalja u kojima su velika korupcija i veliki kriminal. Ako takav bude PR o nama, takva slika u njihovim očima, biće veoma teško da bilo ko ko se zalaže za proširenje dobije podršku i sutra realizuje to time što će nas odlučujuće podržati. Ako se mi malo približimo ekonomski, i kulturno ako hoćete, na način na koji funkcionišu države, ako nas vide kao sličnim sebi, lakše će biti da tu odluku donesu.“

Vijeće za regionalnu saradnju usvojilo je stratregiju ekonomskoj oporavka zemalja regiona, koju su podržale sve vlade zemalja Zapadnog Balkana. Do kraja ovog mjeseca svaka od zemalja bi trebalo da sačini svoj plan ekonomskog oporavka, sa jasno preciziranim aktivnostima kako će to učiniti, a u junu na velikoj konferenciji, kojoj će prisustvovati i predstavnici EU, trebalo bi te svoje planove i da izlože. Tada će se preciznije moći ocijeniti kakve su šanse kandidata Zapadnog Balkana da se priključe evropskoj porodici, kaže Svilanović.
  • 16x9 Image

    Mirna Sadiković

    Radila na OBN televiziji, u sarajevskoj redakciji "Nezavisnih novina", a 2001. postaje dio ekipe RSE. Obrađuje političke i ekonomske teme. Uređuje radijske emisije, kao i magazin TV Liberty.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG