Dostupni linkovi

logo-print

Koncologori u Beogradu bez obeležja: Staro Sajmište, mesto zaborava


Staro Sajmište, detalj

Staro Sajmište, detalj

Hoće li uskoro biti dogovora o memorijalnom centru na Starom sajmištu, mestu na Novom Beogradu, sa koga su tokom Drugog svetskog rata Jevreji masovno istrebljivani, da bi već u proleće 1942 bilo javljeno Berlinu da je jevrejsko pitanje u Srbiji rešeno.

Mestu na kome je nakon toga nastao koncetracioni logor u kome su zatvarani pa ubijani ili deportirani u fabrike smrti Srbi, uglavnom sa područja NDH, Romi i pripadnici partizanskog pokreta, bez obzira na etničku propadnost. Zašto nema primerenog obeležja sećanja na te strašne dogadjaje iz perioda Drugog svetskog rata, pitanje je koje je aktuelizovano pošto se ponovo, sa promenom vlasti, raspušta nadležna gradska komisija da bi bila formirana nova, valjda po ukusu nove vlasti.

Dobro je poznato da su na Starom sajmištu na Novom Beogradu gde je bio koncentracioni logor, u okviru tadašnje NDH u medjuvremenu nikle kućice sa bašticama za prinudni smeštaj siromašnih beogradskih porodica dok zgrade bivših logora, polako propadaju.

„Ovde je ruglo, zapušteno, ne pitajte“, „treba sve ovo da se najpre uredi pa onda da se pravi spomenik“, kažu žitelji u straćarama preko puta novobeogradskih solitera.

Aleksandar Nećak, bivši dugogodišnji predsednik Saveza jevrejskih opština koji se pominje kao član buduće komisije, za naš program objašanjava u čemu je višegodišnji spor. Najpre, kaže naš sagovornik, malo je onih koji znaju da su na starom sajmištu bila praktično dva logora –najpre Juden Lager Zemlin za istrebljenje Jevreja, odakle je 10 maja 1942. godine javljeno Belinu: Srbija je juden fraj. Nakon toga se formira drugi logor Anhalte lager Zemlin, u kome se zatvaraju pripadnici pokreta otpora i civili, pretežno Srbi , Romi i drugi iz NDH-a, uglavnom na proputovanju do konačnog oredišta, beogradske Jajince ili Aušvica, na primer.

„Neki ljudi pokušavaju da izjednače holokaust sa genocidom nad Srbima, što naravno nije isto. Na Starom sajmištu piše da su Jevreji stradali kao borci za slobodu, antifašisti, pripadnici pokreta otpora, što nije istina jer dete od tri meseca ili od šest godina ne može da bude ni antifašista ni borac za slobodu. I otuda se stvara čudan ambijent. Sa druge strane, deo naučne javnosti, doduše mali deo, negira da je uopšte Staro sajmište pitanje koje treba da rešava Srbija, jer je bilo na teritoriji NDH.“

Nećak dodaje da, pored ovih ideoloških razmirica, postoji i još jedna komercijalna prepreka za memorijalizaciju tog mesta:

„Vrlo veliko je interesovanje investitora baš za tu lokaciju jer je to jedna od najskupljih lokacija trenutno u gradu , kao gradjevinsko zemljište.“

Kako bi trebalo da izgleda memorijalni centar, govori za RSE predsednik saveza jevrejskih opština Ruben Fuks:

„Taj prostor mora biti u celini memorijalni kompleks u okviru koga će biti posebne jedinice, memorijalni centri za sećanje na žrtve genocida nad Srbima, posebno na žrtve Holokausta- genocida nad Jevrejima, i jedan centar za stradale Rome. I naravno, posebno sećanje na borce i njihove simpatizere koji tu bili zarobljeni, i civila koji su stradali zajedno sa njima. “

Jovan Bajford

Jovan Bajford

Zašto se decenijama prepušta zaboravu ono što se dogadjalo u vreme nacističke okupacije Srbije? Dugo je vremena prošlo dok gradjani Srbije nisu saznali za pokretni krematorijum, kamion koji se kretao ulicama Beograda dok su u njemu umirali Jevreji.

Istraživač Jovan Bajfort u svojim publikacijama o Starom sajmištu prati kako se upotrebljavala ova tragedija u različitim posleratnim periodima pa sve do raspada bivše zemlje i najnovijih tragičnih dogadjaja u 90-im. “U socijalističkoj Jugoslaviji, naglasak na heroizmu partizana i zajedničkom stradanju svih jugoslovenskih naroda, koji je dominirao sećanjem na Sajmište, bacio je u zasenak specifičnost sudbine Jevreja pod nacizmom. U post-jugoslovenskom periodu, isticanje zajedničkog mučeništva Srba, Jevreja i Roma u Nezavisnoj državi Hrvatskoj – temi koju je Miloševićeva nacionalistička elita u Srbiji rutinski instrumentalizovala i zloupotrebljavala, takođe su odvraćali pažnju javnosti od tragične sudbine Jevreja u Srbiji.“

Bajfort kaže da to na dramatičan način ilustruje u kojoj meri je u Srbiji tokom čitavog posleratnog perioda bila odsutna svest o Holokaustu kao posebnom istorijskom događaju.

Kako se osećaju oni koji stanuju praktično na mestu gde je ubijano hiljade ljudi, odakle je zloglasni kamion-pokretni krematorijum kretao. Sa njima je razgovarao Zoran Glavonjić.


Da je Beograd nemaran prema svojoj prošlosti, pokazuju i druga mesta, na koja ukazuje projekat protiv zaborava koji se priprema u Centru za kulturnu dekontaminaciju. Reč je o, pored Starog sajmišta, još tri mesta na kojima su bili logori: Topovske šupe,Banjica i Mališića ciglana. Multimedijalnim projektom biće otvorena na jesen javna debata o četiri stratšta pod zajedničkim nazivom nazivom “Protiv zaborava”.
  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

XS
SM
MD
LG