Dostupni linkovi

logo-print

Žene u neoliberalnom sistemu: Bez radničkih prava i satisfakcije


Ankica Čakardić (L) i Marija Radoman

Ankica Čakardić (L) i Marija Radoman

Dok vladajuće garniture u Srbiji i Hrvatskoj optimistično govore o restrukturiranju preduzeća, ekonomskim reformama i novom, za mnoge spornom, Zakonu o radu, položaj žena na tržištu rada je tema koju uporno zaobilaze. Ženska populacija je na tom polju još uvek izložena diskriminaciji: niže nadnice u odnosu na muškarce, rad na određeno vreme i stalna pretnja otkazom, uz kućne poslove koje i dalje padaju najviše na žene – samo su neki od problema s kojima se radnice u Srbiji i Hrvatskoj suočavaju.

O tome koji su modeli borbe za popravljane ovog stanja razgovaralo se u petak u Domu omladine Beograda, na međunarodnoj konferenciji u organizaciji Centra za političke emancipacije "Rad, kapital, klasna borba: Rad u periodu neoliberalne transformacije", koja je otvorena 3. aprila.

Marija Radoman, saradnica na Filozofskom fakultetu u Beogradu, sprovela je istraživanje o položaju žena, među kojima je bilo i nekoliko čistačica. Neke su u stalnom radnom odnosu, druge, pak, rade na određeno preko privatnih agencija i samim tim imaju znatno manja primanja.

„Razlog zašto one primaju duplo manje novca je zbog toga što agencija koja sklapa ugovor s tom firmom ne uplaćuje nikakve doprinose i plaća ih ispod zakonskog minimuma: one dobijaju 102 din. Po satu, a zakonski minimum je 115 din. Zanimljivo je što u toj firmi rade takođe agencijski zaposleni muškarci na poslovima obezbeđivanja, dakle kao portiri. Njihova plata je 107 dinara po satu plus svi doprinosi. Kad sam pitala te žene: ’Zašto se vi ne zaposlite preko njihove agencije?’, to je bilo toliko naivno pošto ta agencija zapošljava samo muškarce“, objašnjava Radomanova.

To je, kaže ona, klasičan primer segmentiranih tržišta u neoliberalnom sistemu, koji stvara dve radne platforme.

Još jedan od problema sa kojima se ove žene suočavaju je i dvokratno radno vreme. Jedna od njih je u anketi koju je sporvela Radomanova ovako opisala svoj radni dan:

„Ja ujutru završim do 10 posao, nešto ranije, malo doručkujem, tamo-vamo i dođem kući u 11 sati. I šta, dok se malo odmorim, dok spremim ručak, dok nešto po kući uradim i dok se okrenem, već moram natrag – u 16 sati već moram natrag da bih stigla u 17 h, pošto je takvo radno vreme.“
Marija Radoman

Marija Radoman

Pošto sa tolikom platom ne mogu da prežive mesec, mnoge od njih primorane su da rade dodatne poslove.

„Za one koje sad imaju 50, pa i 55 godina, je glavna briga je kako će da dožive 63. godinu, što će od 2015. sasvim izvesno biti starosna granica za žene za odlazak u penziju“, ističe Marija Radoman.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije iz 2010/2011, žene u odnosu na muškarce obavljaju za dva sata više neplaćenog posla, u koji se, između ostalog, ubrajaju briga o deci i kućni poslovi.

Rad žena na tržištu se ne može posmatrati odvojen od rada koji žene obavljaju u privatnoj sferi, jer je pozicija žene u odnosu na muškarca u startu uslovljena privatnom sferom, smatra Marija Radoman.

„Ako u privatnoj sferi postoje ovakve razlike, to onda znači da su žene radna snaga koja je istorijski i društveno primorana da taj rad obavlja besplatno, a što je, s druge strane, kad stupi na tržište rada čini jeftinom radnom snagom. To znači da poslodavci mogu da ucjenjuju žene, da snižavaju cijenu njenog rada i da stvaraju vještačku konkurenciju u poređenju s muškom radnom snagom“, smatra ona.

Radnička prava žena nisu mnogo bolja ni u susednoj Hrvatskoj. Najpoznatiji primer su radnice Kamenskog koje već godinama vode bitku protiv politike i krupnog kapitala koji su uništili njihovu fabriku.

Ankica Čakardić, docentkinja na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, upozorava da podizanje lestvice za odlazak u penziju na 67 godina nosi čitav niz problema. Jedan od njih je rad na određeno:
Ankica Čakardić

Ankica Čakardić

„Budući da rad na odrijeđeno podrazumjeva rascepkane radne ugovore, žene zbog preopterećenosti besplatnim negoateljskim radom nisu u stanju ispuniti nerealne uvjete za punu mirovinu. Jedan od sistema kako se to rješava u kratkoročnim varijantama na primjeru nekih nordijskih sindikata je krediting. Dakle, valoriziranjem i prepoznavanjem ženskog kućanskog rada kao onog u kojem one bitno provde vrijeme. Vi ako radite nekoliko rascepkanih radnih ugovora, sve ono što je između tih ugovora se računa kao radno vrijeme. Tako da je ulazak u mirovinu u tom smislu omogućen“, rekla je Čakardićeva.

Na koji način promeniti postojeće stanje? Osim analitičkog i istraživačkog rada, Čakardićeva smatra da je bitno stvoriti zajednički front sindikata i civilnog sektora.

„Dakle, usklađivanje ciljeva sindikalnog i civilnog pokreta ne bi li se išlo na jedinu ispravnu stvar a to je rušenje novog Zakona o radu, i to veoma jasnim i trajnim otporom, odnosno ozbiljno organiziranim štrajkom, po mogućnosti na internacionalnom, jugoslavenskom nivou“, zaključila je Ankica Čakardić.

Konferencija Centra za politike emancipacije završava se u subotu, 5. aprila.
  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG