Makedonija treba iskoristiti situaciju u Ukrajini da bi ostvarila svoje strategijske ciljeve, jer će se medjunarodna zajednica sada fokusirati na region, smatraju analitičari.
Raniji ambasador Makedonije u NATO Nano Ruzhin kaže da postoji tenzija i geopolitička napetost i da se kriza u Ukrajini može negativno odraziti na ovaj region, pa zato NATO budno prati stanje.
“Ne zato što se NATO plaši da će Makedonija nešto napraviti, medjutim izgleda da u novom prestruktuiranju teritorija i država, naročito one na Balkanu koje izlaže na Crnom moru, gde je Sevastopolj, znači da svaka država na Balkanu postaje značajna u ovoj geopolitičkoj igri. Zato mislim da je ovo trenutak kada se Makedonija može pozvati na nešto, da se efektuira taj značaj i da se ona konačno nametne kao članica NATO-a.”
Ruzhin i današnje razgovore u Njujorku izmedju medijatora UN u makedonsko-grčkom sporu o imenu Metjua Nimica sa pregovaračima obe zemlje gleda u korelaciji sa dogadjajima na Krimu. On smatra da će medjunarodna zajednica preispitati koji su njeni saveznici na Balkanu na koje NATO može da računa, odnosno da Nimic ispituje da li postoji nekakva mogućnost o brzom kompromisu.
“Ne možemo očekivati mnogo od ovog susreta, ali Makedonija može da se nada, da očekuje neku promenu ukoliko se stanje sa Ukrajinom i dalje pogoršava. Ako se počne razmišljati geopolitički, ne bih bio iznenađen ukoliko bi Makedonija i Crna Gora dobili brzi poziv za članstvo u Alijansi. Makedonija bi bila primljena pod referencom Bivša jugoslovenska Republika Makedonija, jer smo mi sada zanimljivi Zapadu.”
I analiticar Albert Musliu kaže da je cilj razgovora u Njujorku da se nadju novi načini o rešavanju spora o imenu i integrisanju zemlje u evroatlanskim strukturama do samita NATO-a u septembru.
“Ovaj sastanak je poruka obema stranama da se stvari trebaju pomaknuti. Ne verujem da će se sa tog sastanka izaći sa nekim rešenjem, ali verujem da će stvari morati biti pokrenute.”
Poslednji razgovori u ovakvom formatu su održani u oktobru i tada je Nimic izjavio da izmedju dve strane još uvek postoje ogromne razlike.
Inače, američki zamenik pomoćnika državnog sekretara Kristofer Hil, koji je bio i ambasador u Makedoniji, ovih dana je izjavio da je situacija u Ukrajini povećala napetost između Istoka i Zapada, pa se treba posvetiti veća pažnja na istočno krilo NATO-a, a naročito se treba vratiti pažnja na situaciju na Balkanu. "Oduvek sam verovao da Makedonija, koja se ponaša kao NATO-članica, i treba biti prihvaćena kao takva", rekao je Hil.
I raniji generalni sekretar NATO-a Džordž Robertson na forumu u Briselu je istakao da je još uvek moguće da Makedonija bude primljena u Alijansu, jer je ona savršeno kvalifikovana za to.
Raniji ambasador Makedonije u NATO Nano Ruzhin kaže da postoji tenzija i geopolitička napetost i da se kriza u Ukrajini može negativno odraziti na ovaj region, pa zato NATO budno prati stanje.
“Ne zato što se NATO plaši da će Makedonija nešto napraviti, medjutim izgleda da u novom prestruktuiranju teritorija i država, naročito one na Balkanu koje izlaže na Crnom moru, gde je Sevastopolj, znači da svaka država na Balkanu postaje značajna u ovoj geopolitičkoj igri. Zato mislim da je ovo trenutak kada se Makedonija može pozvati na nešto, da se efektuira taj značaj i da se ona konačno nametne kao članica NATO-a.”
Ruzhin i današnje razgovore u Njujorku izmedju medijatora UN u makedonsko-grčkom sporu o imenu Metjua Nimica sa pregovaračima obe zemlje gleda u korelaciji sa dogadjajima na Krimu. On smatra da će medjunarodna zajednica preispitati koji su njeni saveznici na Balkanu na koje NATO može da računa, odnosno da Nimic ispituje da li postoji nekakva mogućnost o brzom kompromisu.
“Ne možemo očekivati mnogo od ovog susreta, ali Makedonija može da se nada, da očekuje neku promenu ukoliko se stanje sa Ukrajinom i dalje pogoršava. Ako se počne razmišljati geopolitički, ne bih bio iznenađen ukoliko bi Makedonija i Crna Gora dobili brzi poziv za članstvo u Alijansi. Makedonija bi bila primljena pod referencom Bivša jugoslovenska Republika Makedonija, jer smo mi sada zanimljivi Zapadu.”
I analiticar Albert Musliu kaže da je cilj razgovora u Njujorku da se nadju novi načini o rešavanju spora o imenu i integrisanju zemlje u evroatlanskim strukturama do samita NATO-a u septembru.
“Ovaj sastanak je poruka obema stranama da se stvari trebaju pomaknuti. Ne verujem da će se sa tog sastanka izaći sa nekim rešenjem, ali verujem da će stvari morati biti pokrenute.”
Poslednji razgovori u ovakvom formatu su održani u oktobru i tada je Nimic izjavio da izmedju dve strane još uvek postoje ogromne razlike.
Inače, američki zamenik pomoćnika državnog sekretara Kristofer Hil, koji je bio i ambasador u Makedoniji, ovih dana je izjavio da je situacija u Ukrajini povećala napetost između Istoka i Zapada, pa se treba posvetiti veća pažnja na istočno krilo NATO-a, a naročito se treba vratiti pažnja na situaciju na Balkanu. "Oduvek sam verovao da Makedonija, koja se ponaša kao NATO-članica, i treba biti prihvaćena kao takva", rekao je Hil.
I raniji generalni sekretar NATO-a Džordž Robertson na forumu u Briselu je istakao da je još uvek moguće da Makedonija bude primljena u Alijansu, jer je ona savršeno kvalifikovana za to.
