Dostupni linkovi

logo-print

Rodna ravnopravnost: Kako se moj posao zove u ženskom rodu


Ilustrativna fotografija

Ilustrativna fotografija

"Vojnik/vojnikinja, sudija/sutkinja. Kako se moj posao zove u ženskom rodu?". Međunarodni dan žena ove godine prati i kampanja posvećana označavanju zanimanja ili zvanja čiji su nosioci žene – imenicama ženskog roda. Iako deo javnosti ovakve inicijative smatra iskrivljavanjem jezika, u društvu u kome ravnopravnost žena nije ostvarena, krajnji cilj je daleko iznad lingvistike.

"Ja biram da me zovu trenerica, prosto mi nekako ljupkije i lepše zvuči bez obzira na to što to može značiti i donji deo trenerke“, kaže nam je novosađanka Agneš Ćurčić Asodi, građanska aktivistkinja i trenerica. „Ako može novinarka da bude dopisnica što isto ima drugačije značenje ili član / članica, mislim da je i trenerica OK naziv."

Osmi mart ove godine u Srbiji obeležava i kampanja posvećena razvoju svesti o upotrebi rodno osetljivog jezika, odnosno o korišćenju ženskog roda za zanimanja koja se u srpskom jeziku tradicionalno izgovaraju isključivo u muškom. Među njima je i zanimanje naše sagovornice, koje protivnici ove inicijative često upotrebljavaju kao argument. Uz njega, tu su i zanimanja poput vojnik, sudija, psiholog, dramaturg, vozač...

Utisak je da, uprkos tome što u Srbiji u poslednjih petnaestak godina postoji trend označavanja zanimanja ili zvanja čiji su nosioci žene – imenicama ženskog roda, takvo shvatanje stvari još nije dovoljno rasprostranjeno.

Lingvista Ranko Bugarski smatra da je uzrok ovdašnja tradicija, po kojoj su žene u podređenom položaju, ali i nedovoljna fleksibilnost jezika koji često nije podložan promenama.

"Mislim da niko razuman, normalan i dobromisleći ne može da ima bilo šta protiv afirmacije žena u svemu što rade. Naročito u javnom životu, što ovde uključuje zanimanja, akademske titule, kvalifikacije. Jer je poznato da su žene u mnogim od tih domena nepravedno zapostavljene. To je već po tradiciji. Samo, po meni, ne bi trebalo ići u krajnosti, ne bi trebalo insitirati tamo gde se jezik opire. Ako je žena ronilac, pa neko insitira da se napravi ženski rod, kako bi glasio: ronilica? To bi delovalo prilično smešno. Moglo bi se navesti još na desetine primera gde prosto jezik kao da ne raspolaže nekim odgovarajućim mogućnostima", ocenio je Bugarski.

Inicijativa da nedelju uoči 8. marta prati kampanja posvećena upotrebi rodno osetljivog jezika, u delu medija su, međutim, dočekali različiti komentari. Tako se, na primer, o korišćenju pojedinih imenica u ženskom rodu može čitati i kao o "silovanju jezika" ili "eurofanatičnom idiotizmu".

Moć jezika u formiranju društvenih stavova

Poznata glumica Mirjana Karanović, uz konstataciju da će otpor uvek pratiti nešto što je novo, ukazuje da je, iako mnoge reči objektivno ne zvuče dobro u ženskom rodu, krajnji cilj daleko iznad lingvistike.

"Mislim da su neke druge stvari mnogo bitnije i da je ovo samo možda povod da se razgovara o različitom odnosu prema muškarcu i ženi koji rade isti posao i to jeste evidentno tako. Na tim razgovorima mislim da treba da počiva priča o ravnopravnosti među polovima", rekla nam je Mirjana Karanović, a na tom tragu je i mišljenje poverenice za zaštitu ravnopravnosti, Nevene Petrušić, koja ukazuje da jezik ima moć da utiče na formiranje društvenih stavova.

Nevena Petrušić

Nevena Petrušić

"Evo vi ćete i danas moći da čujete da su žene lepši, nežniji, slabiji pol, lepša polovina, a kada tako govorimo mi zapravo negujemo stereotip da su žene slabe, nesamostalne, nemoćne, a ako bi takve bile onda se zna gde ima je mesto i kakva im je uloga. I zato, ako se zalažemo za ravnopravnost žena i muškaraca, potrebno je da jezik bude rodno osetljiv i da naš govor bude takav da žene čini vidljivim u profesijama, u zanimanjima, titulama i da kroz jezik izrazimo njihovu ravnopravnost i njihovo dostojanstvo", kaže Nevena Petrušić.

Stavove naših sagovornica ilustruju poslednja istraživanja. Naime, 42 odsto građana Srbije smatra da su žene najviše diskriminisana grupa u društvu, a takvo njihovo uverenje potvrđuju brojni primeri, pre svega u sferi rada i zapošljavanja.

Statistički gledano, žene u Srbiji u proseku zarađuju manje od muškaraca - prosečna plata visokoobrazovane žene u Srbiji je za više od 17.000 dinara (oko 150 evra) manja od prosečne plate visokoobrazovanog muškarca.

Nevena Petrušić, uz čestitke upućene ženama povodom 8. marta, zaključuje da uprkos pozitivnim pomacima, ravnopravnost žena u Srbiji još uvek nije ostvarena.

"Po tome kakav je položaj žena u jednom društvu, vi možete ceniti koliko je to društvo, ta društvena zajednica dostigla stepen demokratičnosti i koliko se zaista zasniva na poštovanju ljudskih prava", zaključuje Nevena Petrušić.
  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. U beogradski biro RSE dolazi u oktobru 2010. godine gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG