Dostupni linkovi

logo-print

Soči: Rusija i Putin uživaju u prvom uspehu


Ruska tim u umetničkom klizanju

Ruska tim u umetničkom klizanju

Reuters (priredio Slobodan Kostić)

Rusija se kupa u rumenilu prve zlatne medalje osvojene na Zimskim olimpijskim igrama u ponedeljak u ekipnom takmičenju u umetničkom klizanju koje je oduševilo čitavu naciju, potiskujući u drugi plan sećanja na igre u Vankuveru od pre četiri godine, kada je ova sportska sila pala na kolena.

Presudno, uvodno takmičenje u ovoj disciplini održano u nedelju, bilo je istovremeno i lični trijumf ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je založio sav svoj uticaj za uspešnu organizaciju Zimske olimpijade. Državna televizija pratila je u stopu ovog ozarenog šesteset jednogodišnjka dok se rukovao sa klizačima, smejao i aplaudirao mladim takmičarima, ispijao pivo i podsticao ruske takmičare da se vinu u još više u sportske visine.

Nakon učestalih pretnji militanata koje su bacile senku na Olimpijadu, kritika međunarodne javnosti zbog spornih anti-gej zakona i sumnji o sve rasprostranjeninoj korupciji, Putin je konačno izgledao zadovoljno. To je podstaklo njegove nade da će Zimske olimpijske igre, najskuplje u istoriji, na koje je potrošena 51 milijardi dolara, prikazati zemlju kao naciju koja se ponovo budii i, samim tim, zauzima svoje zasluženo mesto među svetskom elitom.

„Dobar posao drugari, čestitam svima,“ govorio je Putin sprotistima koji su se okupili oko njega, dodajući: „Pred vama je još mnogo posla, nema vremena za opuštanje“.
Dnevnik „Komersant“ koji je poput ostalih zalepio priču o klizačima na naslovnu stranu, primetio je da je Rusiji trebalo dva dana da dođe do prve medalje u poređenju sa pet koliko se čekalo na Zimskim olimpijskim igrama u Vankuveru 2010.

Tri ruska zlata u Kanadi bila su najgori skor ove zemlje na Olimpijskim igrama, tako da je Soči izgledao kao prilika da se osim političke moći pokaže i sportska snaga. Nakon dva dana takmičenja Norveška vodi na listi osvojenih medalja sa dva zlata, srebrom i četiri bronze, dok Rusija deli četvrto mesto sa Kanadom.

Cena i sigurnost

Uspeh Norvežana Ola Vigen Hatestada i Majken Kaspersen Fale u sprintu kros kantrija, doprineli su da se ova zemlja u utorak vine na sam vrh lestvice po broju olimpijskih medalja.

Za stopu iza Hatestada ostali su Šveđanini Teodrod Peterson i Emil Joenson sa srebrnom i bronzanom medaljom.

U ženskoj konkurenciji odmah iza Fale kroz cilj su prošle njena zemljakinja Ingvild Flugstad Estberg i Slovenka Vesna Fabjan.

Rano ujutru Kanađanke Dara Hauel i Kim Lamar osvojile su zlato i bronzu u sloupstajl disciplini u akrobatskom skijanju, dok je Amerikanka Devin Logan iz Sjedinjenih Država osvojila drugo mesto i srebrnu medalju.

Norveška vodi po broju osvojenih medalja. Njihovi takmičari osvojili su čak 10 odličja od kojih su četiri zlatna. Odmah iza njih su Kanađani sa devet, dok za njima slede Holađani sa sedam medelja. Rusija i SAD osvojile su po šest medalja.

Favortkinja u sloupstajlu, Kanađanka Kaja Turski pala je u obe vožnje, tako da nije uspela ni dođe do finala. Njeni problemi su došli nakon što se nekoliko takmičara žalilo da su pojedine staze opasne i da nisu dobro pripremljene. Toplo vreme dovelo je do otkazivanja pojedinih treninga, a neki skijaši imali su brojne zamerke na raskvašene staze.

Konačno, Međunarodni olimpijski komitet saopštio je u utorak da je Indija vraćena u Olimpijski pokret nakon što je ukinuta suspenzija zbog korupcijskog skandala. Sportisti iz ove zemlje pojavili su se na ceremoniji otvaranja sa olimpijskom umesto nacionalne zastave, ali će uskoro u Olimpijskom selu vijoriti i zastava Indije.
Prvi od pet događaja o kojima se odlučivalo u ponedeljak bila je ženska superkombinacija u skijanju gde je trijumfovala nemačka skijašica Marija Hefl-Riš. Austrijski skijaš Matijas Majer domogao se zlatne medalju u spustu u nedelju nakon što je savladao vratolomnu stazu Rosa Hutur uglavljenu između vrtoglavih visova Kavkaza iznad Olimpijskog parka Sočija, na obali Crnog mora. Šampion Aleksandar Bilodu i Mikael Kingzburi sučelili su se u slobodnom skijanju, ali je zlato pripalo ovom prvom, dok je Norveški bijatlonac Ole Ajnar Bjorndalen propustio priliku da postane najuspešniji sportista u istoriji Zimskih olimpijskih igara, osvojivši tek 4. mesto u trci na 12,5 kilometara u kojoj je trijumfovao francuski bijatlonac Martan Furkad.

Konačno, Južnokoreac Mo tae-bum pokušao je da ponovi svoj uspeh iz 2010. godine na 500 metara u brzom klizanju. Rođen u istoj zemlji, ali predstavnik Rusije u ovoj disciplini na 1.500 metara nakon što je promenio državljanstvo pošto je 2010. bio izostavljen iz koreanskog tima Viktor An, osvojio je bronzanu medalju, dok je prvo mesto pripalo Kanađaninu Šarlu Amelanu.

Osvrćući se prema narednim dane Olimpijade koja će trajati do 23. februara, skijašice će se prvi put nadmetati u skokovima. One su svake godine od Olimpijade u Naganu 1998. podnosile peticije u kojima su to tražile, ali je Olimpijski komitet tek 2011. godine dozvolio da se žene u Sočiju nadmeću u ovoj disciplini.

Sudar reprezentacija SAD i Rusije u subotu pobudiće sećanje na „čudo ne ledu“ sa Olimpijade u Lejk Plesidu 1980. godine kada su Amerikanci šokirali svet pobedom nad favorizovanim Rusima rezultatom 4:3. Eventualna ruska pobeda u toj utakmici dodatno bi podigla raspoloženje među domaćim stanovništvom. Čak i oni koji su direktno pogođeni višegodišnjim haosom koji je bio direktna posledica ogromnih graditeljskih radova u Sočiju, bili bi pobednici nad blistavim Olimpijskim parkom čija im je izgradnja istumbala živote.

„Ovo je zaista fantastično“, reći će Sergej Klijev iz oblasti Adler gde je izgrađen park, dok je šetao proteklog vikenda sa svojom porodicom u blizini, diveći se državnom umeću u gradnji. „Gradilo se pet godina, ali pogledajte sada oko sebe. Više nam ničega nije žao, čak ni troškova.“ I sam Putin je stao iza čitavog olimpijskog projekta, objašnjavajući kako je on navodno spasao Rusiju od najgore finansijske krize.

Međutim, svi Rusi u to nisu uvereni. Najnovije istraživanje koje je sprovela nezavisna kuća Levada otkrilo je da 47 procenata Rusa veruje da su troškovi Olimpijade porasli do neba pre svega zbog pronevera i različitih zloupotreba. Norveška, koja je u utrci za domaćina Zimske olimpijade 2022. saopštila je u Sočiju da će ograničiti troškove oko organizacije na svega pet milijardi dolara. Osim ekstremno visoke cene Olimpijskih igara, Rusiju dosta košta i sama bezbednosna operacija, budući da su islamski militanti čije je sedište u obližnjoj Čečeniji i drugim regionima severnog Kavkaza zapretili otvorenim napadima na Soči.

Gotovo 37.000 pripadnika snaga bezbednosti nalaze se u stanju pripravnosti oko Sočija, mada neki zvaničnici veruju da je mnogo veća opasnost od napada u drugim delovima Rusije. U svakom slučaju, bilo kakav bezbednosni problem tokom Olimpijade osramotio bi i samog Putina, jer je upravo on davne 1999. pokrenuo rat da bi ugušio pobunu u Čečeniji.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG