Trgovinski deficit Japana dostigao je prošle godine rekordnih 11,47 biliona jena (112 milijardi dolara), saopštilo je Ministarstvo finansija u Tokiju.
Trgovinski deficit iz 2013. najveći je od 1979, od kada se primenjuje postojeći model izračunavanja deficita, a samo nivo iz decembra je udvostručen na godišnjem nivou.
Uzrok takvog deficita je činjenica da su koristi od jeftinijeg jena po izvozno orijentisanu ekonomiju smanjene zbog veće potrošnje na energente nakon katastrofe u nuklearnoj elektrani Fukušima.
Izvoz je prošle godine uvećan 9,5 odsto na 69,79 biliona jena, što je njegov prvi rast u poslednje tri godine, ali je poništen rastom uvoza od 15 odsto na rekordnih 81,26 biliona jena.
Uvoz fosilnih goriva skočio je da bi se nadoknadio nedostatak u proizvodnji struje nakon krize iz 2011, koja je dovela do zatvaranja nuklearnih reaktora, koji su nekada prozivodili trećinu električne energije u zemlji.
Jen je od kraja 2012. izgubio oko četvrtinu vrednosti u odnosu na dolar, zahvaljujući merama koje je pokrenuo premijer Šinzo Abe, koje predstavljaju kombinaciju uvećane državne potrošnje i monetarnog labavljenja.
Iako je slabiji jen podstakao zaradu izvoznika kao što su Soni i Tojota, većina kompanija nije snizila cene u inostranstvu da bi podstakla tražnju. "Nema znakova da slabiji jen podstiče konkurentnost japanskih izvoznika, zbog njihovog oklevanja da spuste cene", navodi britanska firma Kapital ikonomiks.
Trgovinski deficit iz 2013. najveći je od 1979, od kada se primenjuje postojeći model izračunavanja deficita, a samo nivo iz decembra je udvostručen na godišnjem nivou.
Uzrok takvog deficita je činjenica da su koristi od jeftinijeg jena po izvozno orijentisanu ekonomiju smanjene zbog veće potrošnje na energente nakon katastrofe u nuklearnoj elektrani Fukušima.
Izvoz je prošle godine uvećan 9,5 odsto na 69,79 biliona jena, što je njegov prvi rast u poslednje tri godine, ali je poništen rastom uvoza od 15 odsto na rekordnih 81,26 biliona jena.
Uvoz fosilnih goriva skočio je da bi se nadoknadio nedostatak u proizvodnji struje nakon krize iz 2011, koja je dovela do zatvaranja nuklearnih reaktora, koji su nekada prozivodili trećinu električne energije u zemlji.
Jen je od kraja 2012. izgubio oko četvrtinu vrednosti u odnosu na dolar, zahvaljujući merama koje je pokrenuo premijer Šinzo Abe, koje predstavljaju kombinaciju uvećane državne potrošnje i monetarnog labavljenja.
Iako je slabiji jen podstakao zaradu izvoznika kao što su Soni i Tojota, većina kompanija nije snizila cene u inostranstvu da bi podstakla tražnju. "Nema znakova da slabiji jen podstiče konkurentnost japanskih izvoznika, zbog njihovog oklevanja da spuste cene", navodi britanska firma Kapital ikonomiks.
