Rusija očekuje od EU da izmeni sopstvene propise kako bi omogućila sprovođenje ugovora o izgradnji Južnog toka, rekao je ambasador Rusije pri EU Vladimir Čižov.
"Reč je o prekograničnom projektu, koji se sprovodi i na teritoriji Rusije, pa prelazi Crno more i zemlje koje nisu članice EU, poput Srbije. Zbog toga je potreban poseban tretman", rekao je Čižov na brifingu u Centru za evropsku politiku.
Brisel treba da predloži izmene i izuzeća od propisa kako bi se omogućilo sprovođenje Južnog toka, ocenio je Čižov i dodao da očekuje da će se o tome razgovarati i tokom posete evropskog komesara za energetiku Gintera Etingera Moskvi 17. januara.
Dok Brisel ukazuje da će jedna kompanija, Gasprom, istovremeno biti vlasnik i proizvodnih kapaciteta i prenosne mreže, što nije u skladu sa evropskim propisima, Rusija insistira na tome da su bilateralni ugovori o Južnom toku važeći po međunarodnom pravu koje je iznad evropskog.
Šest zemalja članica koje su deo Južnog toka ovlastilo je Komisiju da s Moskvom pregovara o usaglašavanju sporazuma, dok je stav Srbije da prvo EU i Rusija moraju da se dogovore o tome kakvi evropski propisi će važiti za Južni tok, a onda će to učiniti i manje učesnice tog projekta.
Ukoliko ne ispune obaveze prema Rusiji, može se očekivati da ona ovo pitanje iznese pred međunarodni sud gde bi, prema oceni analitičara, dobila.
Međutim, ukoliko šest zemalja odluči da nastavi sa izgradnjom gasovoda bez dogovora Komisije i Moskve, suočiće se sa procedurama za kršenje evropskih propisa i sudenjima pred evropskim sudovima, ocenjuju analitičari.
