Dostupni linkovi

logo-print

Sporovi EU i Rusije


Zamenik direktora Sekretarijata Energetske zajednice Dirk Bušle izjavio je da je sporazum o izgradnji gasovoda Južni tok u Srbiji u mnogim tačkama u koliziji sa evropskim pravilima.

On je kazao nedavno u Beogradu da ako se pravi nova energetska infrastrutkutra kao što je Južni tok mora da obezbedi da i treća strana ima koristi od toga:

"Postoji mogućnost da se zatraži izuzetak, ali za to je potrebno pokrenuti proceduru koju nikada nije inicirao Gasprom, Srbjagas niti i jedna od kompanija uključenih u projekat ‘Južni tok’ koji nije usklađen sa evropskim pravilima pošto treća strana nema pravo da koristi kapacitete tog gasovoda, kao i zbog toga što nema razdvajanja delatnosti tranzita od snabdevanja”.

Naveo je i da Srbijagas i Jugorosgas hitno moraju da razdvoje delatnosti prenosa i prodaje gasa, te da je rok za to istekao je još 2006. godine.

Istovremeno, u Moskvi smatraju da “Treći energetski paket”, a još više “misteriozni“, kako ga ruski zvaničnici nazivaju, “Južni gasni koridor” – kao kraći put za dopremanje gasa iz Azerbejdžana, umesto dužeg „Nabuka”, preko Turske, Grčke, Albanije do juga Italije – daje na netransparentan i netržišni način prednost Evropskoj Uniji u cilju obaranja cene gasa i time podrila pozicija Rusije.

Pristalice “Južnog toka” smatraju da je ovaj projekat potreban Evropi, imajući u vidu i da opada njena domaća proizvodnja, pre svega u Severnom moru, a zbog nemira u arapskom svetu otežan je i uvoz gasa iz ove regije, pre svega iz Katara, Libije i Iraka.
Procenjuje se i da će zemlje poput Nemačke podstaći rast tražnje zbog zatvaranja nuklearnih elektrana nakon havarije u atomskoj centrali Fukušima u Japanu, a što bi trebalo da bude kontra argument da je tržište gasa prezasićeno.

Holanđanin Marsel Kramer, izvršni direktor “Južnog toka, nedavno je demantovao da je cilj ovog projekta manje više da izbaci iz igre konkurentski “Nabuko”. On naglašava da sve veći broj evropskih kompanija, uključujući francuski EDF, zatim Wintershall, nemački ogranak BASF, iskazuje podršku “Južnom toku”, što potvrđuje da je reč o poduhvatu od “evropskog interesa”.

EU je najveći trgovinski partner Rusije koja uvozi 45 odsto roba sa starog kontinenta i izvozi 55 procenata. Skoro 90 odsto ruskog izvoza nafte odlazi u EU i 70 procenata gasa.

Istovremeno, EU za svoju potrošnju obezbeđuje četvrtinu gasa iz Rusije, dok je 2000. godine to iznosilo skoro polovinu a 2010. 31,8 odsto. Norveška je 2012. preuzela primat od Rusije kao najveći snabdevač starog kontineta gasom. Zbog globalne recesije, potražnja za gasom u EU je smanjena 2011. godine za 10 odsto, a prošle dodatnih 2.3 procneta.

Nakon negativnog iskustva sa prekidom snabdevanja ruskim gasom preko Ukrajine, EU nastoji da pronađe nove izvore, pre svega tečnog gasa. U tom kontekstu, dramatičan rast proizvodnje ovog energenta iz škriljaca u SAD, pomaže evropskim zemljama da smanje zavisnost od Rusije.

Vrhunac u sporu između Rusije i EU je nedavna najava komisije za borbu protiv monopola u Briselu da će pokrenuti postupak protiv Gasproma zbog monopolskog ponašanja, odnosno sprečavanja slobodnog protoka gasa između članica EU i nametanja nefer cena, pre svega u istočnoj Evropi. Paradokslano, zemlje u ovoj regiji plaćaju višu cenu nego u Nemačkoj, Italiji ili Francuskoj. Tako je prošle godine Litvanija plaćala skuplje gas za 15 odsto u odnosu na evropski prosek.
XS
SM
MD
LG