Dostupni linkovi

logo-print

Frapantna neosetljivost za probleme drugih


Kako se može objasniti tolika doza neosetljivosti za patnje drugih u Srbiji koja je i sama u nizu prethodnih godinama višestruko patila? Ne samo da su meštani sela Ušća kod Obrenovca blokirali put kako bi onemogućili azilantima iz Sirije, Avganistana, Pakistana i drugih zemalja da u barakama prebrode bar zimu, nego se među njima našao i neko ko je podmetnuo požar u jednu od tih baraka.

Pisac Vladimir Arsenijević u razgovoru sa Brankom Trivić tu otvrdlu lokalnu sebičnost, u kojoj nema mesta ni za elementarnu ljudsku empatiju, ocenjuje kao čudan efekat nesreće koju su građani Srbije doživeli i dožiljavaju još od druge polovine osamdesetih godina.

„Nijedna nesreća koja je zadesila druge nekako se nije činila ravnopravnom bilo kojoj našoj nesreći. Mislim da je čudno, bolno i poprilično tužno što smo morali na svojoj koži da naučimo da susret sa tragedijom, bolom i jednom trajnom mizerijom ne razultira pojačanim osećajem empatije za one koji sada trpe u nešto malo promenjenim okolnostima nego, naprotiv, jednom zatvorenom sebičnošću koja je potpuno nezainteresovana za bilo koga drugog izuzev za pitanje sopstene kože, da ne kažem to na malo ružniji način. U tom smislu, i ova izbeglička drama i način na koji naša država i naša javnost reaguje na njihove probleme govori zapravo samo u prilog tome“, kaže Arsenijević.

Gubitak empatije za nesreću drugih dobio je neljudske razmere. Azilantima se čak i usred snega i zime onemogućuje smeštaj u bednim barakama, pri čemu se, kao da to nije podmeće i požar u jednoj od tih baraka.

Arsenijević podseća da su slične reakcije građana bile i kad god je pokušavalo da se reši pitanje obezbeđivanja smeštaja Roma. "

Mislim da su ljudi naprosto ostali „zabljesnuti“ sopstvenim problemima, sopstvnim tegobama i sopstvenom patnjom i da je to, iako se meni čini pomalo nelogičnim, rezultiralo pojačanom neosetljivošću na probleme drugih; reklo bi se da ćete i sami trpite lakše razumeti trpnju i patnju drugih. Moguće je da ljudi i razumeju, ali im tuđa patnja smeta jer kao da im oduzima pravo na njihov lični problem. Verujem da bi se to moglo popraviti i dodatnom brigom roditelja u nekim formativnim godinama dece, a mislim da bi i škole trebalo da uče decu empatiji. Ovaj problem se mora videti i u kontekstu jednog nacionalističkog pogleda na svet, gde su vam ljudi interesanti ako pripadaju jednim, ali ne i drugim, grupama, pa sada vi razumete, recimo, probleme Srba, ali odbijate da razumete probleme Roma ili probleme Albanaca ili probleme izbeglica iz Sirije jer u njima zapravo ne vidite jednake ljude“, ocenjuje Arsenijević.
XS
SM
MD
LG