Rusija i Gasprom zahtevaju jasan odgovor slovenačke vlade na pitanje o tome da li Slovenija želi da gasovod za ruski gas "Južni tok" gradi mimo pravila EU.
Evropska direktiva iz 2009. godine određuje da vlasnici gasne infrastrukture u EU moraju da i drugima zainteresovanim omoguće pristup toj infrastrukturi. Tome se protivi Gasprom, pošto smatra da bi to ugrozilo njegovo visoko tržišno učešće u pojedinim zemljama.
Evropska direktiva dozvoljava da vlasnik gasovoda zatraži status izuzetka, ali Gasprom od Slovenije zahteva da ne dangubi na to, već da najpre počne izgradnju gasovoda, a potom traži sertifikat nacionalne agencije za energiju.
Slovenačka premijerka Alenka Bratušek trebalo bi da tokom posete Moskvi ruskom predsedniku Vladimiru Putinu saopšti šta je odlučila, i da li će zajednička slovenačko-ruska firma Plinovodi početi izgradnju gasovoda kroz Sloveniju.
Još se ne zna kakav će biti njen odgovor, pošto je premijerkin kabinet ljubljanskom listu Dnevnik na pitanje o tome samo potvrdio da će "predsednica Vlade ove godine posetiti Rusiju".
Od njenog odgovora zavisi i da li će je predsednik Rusija uopšte primiti na razgovor.
Slovenija se tako našla u procepu između EU i Rusije koja za "Južni tok" ima rezervnu varijantu: preko Mađarske i Austrije do Italije.
Rusiji se žuri jer je već spremna da počne polaganje prve deonice gasovoda na dno Crnoga mora, odakle će cevovod, preko Balkana, ići ka glavnim potrošačima, na zapadu.
Evropska direktiva iz 2009. godine određuje da vlasnici gasne infrastrukture u EU moraju da i drugima zainteresovanim omoguće pristup toj infrastrukturi. Tome se protivi Gasprom, pošto smatra da bi to ugrozilo njegovo visoko tržišno učešće u pojedinim zemljama.
Evropska direktiva dozvoljava da vlasnik gasovoda zatraži status izuzetka, ali Gasprom od Slovenije zahteva da ne dangubi na to, već da najpre počne izgradnju gasovoda, a potom traži sertifikat nacionalne agencije za energiju.
Slovenačka premijerka Alenka Bratušek trebalo bi da tokom posete Moskvi ruskom predsedniku Vladimiru Putinu saopšti šta je odlučila, i da li će zajednička slovenačko-ruska firma Plinovodi početi izgradnju gasovoda kroz Sloveniju.
Još se ne zna kakav će biti njen odgovor, pošto je premijerkin kabinet ljubljanskom listu Dnevnik na pitanje o tome samo potvrdio da će "predsednica Vlade ove godine posetiti Rusiju".
Od njenog odgovora zavisi i da li će je predsednik Rusija uopšte primiti na razgovor.
Slovenija se tako našla u procepu između EU i Rusije koja za "Južni tok" ima rezervnu varijantu: preko Mađarske i Austrije do Italije.
Rusiji se žuri jer je već spremna da počne polaganje prve deonice gasovoda na dno Crnoga mora, odakle će cevovod, preko Balkana, ići ka glavnim potrošačima, na zapadu.
