Posle potresa koji je u javnosti izazvala namera da se zbog izgradnje autoputa kod Gornjeg Milanovca poseče stablo hrasta staro 600 godina, taj problem se sada, uveravaju nadležni nalazi pred rešenjem. Drvo će biti zaštićeno, radovi nastavljeni, a to vekovno prirodno bogatstvo je za kratko vreme u Srbiji izraslo u temu od nacionalnog značaja.
Solomonsko rešenje za to što su u izgradnji autoputa na Koridoru 11 između Beograda i Preljine, nadležni prilikom projektovanja i izrada studija izvodljivosti prevideli hrast star čak 600 godina ponudio je ministar građevine Velimir Ilić. On je revidirao svoj prvobitni plan o presađivanju hrasta, uz obećanje da će drvo biti zaštićeno čelikom i staklom, a neophodnu vodu će dobijati veštačkim putem. Uprkos troškovima koje će iziskivati ovaj građevinski poduhvat, ministar uverava da finansije nisu problem i da će hrast ostati na svom mestu citiramo: "koliko košta da košta".
Dodatno pojašnjenje njegove ideje potražili smo od državnog sekretara u Ilićevom ministarstvu građevine Miodraga Jocića. On je rekao za Radio Slobodna Evropa da su sada na potezu stručnjaci koji treba da smisle kako će stablo hrasta biti očuvano. Jocić potvrđuje da se hrast, koji je poslednjih nedelja izazvao mnogo polemike u javnosti, nije nalazio u planskoj dokumentaciji trase autoputa, ali nije mogao da precizira čija je to odgovornost.
“Gledaćemo da optimiziramo ceo proces. Da postupak rešavanja problema bude najoptimalniji sa aspekta finansijskih izdataka, bezbednosti stabla i sa aspekta tehnologije. Kako ćemo to da izvedemo? Sigurno će se uraditi elaborati i studije koje će potvrditi najbolje rešenje prihvatljivo sa svih ovih aspekata koje sam pomenuo. Rešićemo problem u najkraćem mogućem roku zato što to ne sme da utiče na dinamiku izgradnje autoputa”, kaže Miodrag Jocić.
Obećanje ministra Ilića i ostalih nadležnih naišlo je na odobravanje žestokih protivnika eventualne seče stabla, bilo da su oni iz redova organizacija za zaštitu životne sredine ili civilnog društva, uključujući i Evropsku partiju zelenih, ili tradicionalista koji su viševekovnom drvetu pripisivali mitski i ritualni značaj.
Međutim, jedno od pitanja koje se ovde otvara je kako je moguće da je, s obzirom na ozbiljne pripreme koje bi trebalo da prate izgradnju autoputa, nadležnima promakla činjenica da se na njoj nalazi neprocenjivo prirodno bogatstvo?
Takav propust, smatra predsednik Zelenih Srbije Ivan Karić pokazuje kakav je odnos nadležnih prema životnoj sredini, prirodi i civilizacijskim vrednostima.
“Nezamislivo je da neko nije prošao tom trasom, da pogleda kakva je situacija na terenu. Znam da danas ima i satelitskih snimaka i aerofoto snimaka, ali svaka trasa mora da se obiđe, a projekat i idejno rešenje mora da se potvrdi na terenu. Nezamislivo je da Zavod za zaštitu spomenika nije reagovao, da lokalna samouprava nije reagovala. Zbog toga j.e važan ovaj hrast da pokažemo da svaki sledeći projekat mora da bude brižljivo planiran korak po korak i da ne smeme da dođe do ovakvih grešaka kakva nam se desila oko hrasta”, smatra Karić
Prirodno bogatstvo staro 600 godina poslednjih nedelja u Srbiji je izraslo čak i u pitanje od veliko nacionalnog značaja, ali i potencijani predmet sukoba tradicionalista i modernista.
Osim negodovanja onih koji su iz ekoloških ili civilazacijskih motiva i pobuda podigli glas, svoje nezadovoljstvo iskazali su i oni koji veruju da je reč o svetom drvetu pod kojim su noćile važne istorijske ličnosti.
Ne sporeći da hrast treba sačuvati, između ostalog, i zbog činjenice da toliko dugo postoji u Savincu nadomak Gornjeg Milanovca, publicista Mirko Đorđević upozorava da pridavanje previše mitskog i ritualnog značaja takvoj pojavi može izazvati štete.
“Ovde se isuviše insistira, a to se uklapa u matricu još paganske tradicije će biti vrlo težak problem s obzirom na to ritualno kultno poštovanje totema i tabua iz davne prošlosti. U tome je po mom mišljenju ceo problem. Kompromis je moguć, to košta, ali nije neizvodljivo – ali ovde se tradicija i verovanja prepliću sa dnevnom politikom i sve se pretvara u politički izazov”, uveren je Đorđević.
Tako je priča o jednom hrastu zbog koga je mogla biti zaustavljena izgradnja autoputa prema Jadranu dobila svoj epilog. Ostalo je međutim pitanje koliko će vremena državi poznatoj po svojoj neefikasnosti u izgradnji putne infrastrukture, biti potrebno da primeni rešenje za hrast i koliko će to otegnuti ionako duge radove.
Hrast od nacionalnog značaja ostaje, koridor se dalje gradi
