Na jučerašnjim parlamentarnim izborima u Bugarskoj, na kojima vodi partija bivšeg premijera Bojka Borisova, zabilježeno je više od 300 nepravilnosti.
Među nepravilnostima je bilo podmićivanja birača da glasaju za određenog kandidata, organizovanja grupe sa ciljem kršenja političkih prava građana, kupovine i prodaje glasova, prenosi BTA.
Rezultati, koje je objavila centralna izborna komisija posle 69,1 odsto prebrojanih glasova, pokazuju da partija Borisova GERB vodi sa 30,71 odsto glasova. Na drugom mjestu su opozicioni socijalisti sa 27,02 odsto.
U parlament sa 240 poslaničkih mesta ušle su još samo dve stranke - turska manjinska partija Pokret za prava i slobode sa osvojenih 10,59 odsto i ultranacionalistička Ataka sa 7,38 odsto glasova.
Konzervativci će sada pokušati da formiraju vladu, ali vjerovatno će biti izolovani nakon što je Ataka sinoć isključila mogućnost da uđe u njihov kabinet, navodi AFP.
Ako konzervativci ne uspiju da formiraju vladu, mandat će dobiti socijalisti koji su već rekli da su spremni da traže široki konsenzus za antikrizni kabinet sastavljen od tehnokrata na čijem čelu bi mogao biti bivši ministar finansija Plamen Orešarski.
Među nepravilnostima je bilo podmićivanja birača da glasaju za određenog kandidata, organizovanja grupe sa ciljem kršenja političkih prava građana, kupovine i prodaje glasova, prenosi BTA.
Rezultati, koje je objavila centralna izborna komisija posle 69,1 odsto prebrojanih glasova, pokazuju da partija Borisova GERB vodi sa 30,71 odsto glasova. Na drugom mjestu su opozicioni socijalisti sa 27,02 odsto.
U parlament sa 240 poslaničkih mesta ušle su još samo dve stranke - turska manjinska partija Pokret za prava i slobode sa osvojenih 10,59 odsto i ultranacionalistička Ataka sa 7,38 odsto glasova.
Konzervativci će sada pokušati da formiraju vladu, ali vjerovatno će biti izolovani nakon što je Ataka sinoć isključila mogućnost da uđe u njihov kabinet, navodi AFP.
Ako konzervativci ne uspiju da formiraju vladu, mandat će dobiti socijalisti koji su već rekli da su spremni da traže široki konsenzus za antikrizni kabinet sastavljen od tehnokrata na čijem čelu bi mogao biti bivši ministar finansija Plamen Orešarski.
