Regionalna koordinatorka procesa REKOM Nataša Kandić izjavila je u utorak u Beogradu da su poslednje presude Haškog tribunala u slučajevima Gotovina, Markač i Perišić pokazale sva ograničenja krivične pravde koja ne vodi dovoljno računa o žrtvama ratova u bivšoj Jugoslaviji.
Nataša Kandić je prilikom predstavljanja izveštaja o tranzicionoj pravdi u postjugoslovenskim zemljama u Beogradu rekla da je nakon tih presuda praktično nestao princip komandne odgovornosti, kao i koncept udruženog zločinačkog poduhvata iz procesa koji se vode protiv optuženih za ratne zločine, prenosi Beta.
"Ne postoji institucionalni mehanizam na regionalnom ili nacionalnom nivou koji bi doprineo prevazilaženju nedostataka krivične pravde, ali je zato civilno društvo, preko Inicijative za REKOM, ponudilo nov pristup pomirenju koji se temelji na potrebi da se prekine praksa sećanja na prošlost preko broja žrtava", kazala je ona.
Nataša Kandić je dodala da je neophodno da se identifikuju sve žrtve ratova devedesetih i da bi za civilni sektor velikih uspeh bilo kompletiranje popisa tih žrtava u narednih nekoliko godina.
Komentarišući karakteristike procesa suočavanja sa prošlošću u državama nastalim nakon raspada SFRJ, Kandić je rekla da su u svim zemljama osim Makedonije, suđenja za ratne zločine najvažniji institucionalni instrument suočavanja sa nasleđem ratova devedesetih godina prošlog veka.
"U svim postjugoslovenskim državama suđenja za ratne zločine traju predugo, žrtve nisu adekvatno informisane o sopstvenoj ulozi na tim suđenima, pa se često dešava da dožive nove traume tokom suočavanja sa počiniocima zločina zbog insistiranja sudija da se fokusiraju na konkretne događaje", kazala je Kandić.
Nataša Kandić je prilikom predstavljanja izveštaja o tranzicionoj pravdi u postjugoslovenskim zemljama u Beogradu rekla da je nakon tih presuda praktično nestao princip komandne odgovornosti, kao i koncept udruženog zločinačkog poduhvata iz procesa koji se vode protiv optuženih za ratne zločine, prenosi Beta.
"Ne postoji institucionalni mehanizam na regionalnom ili nacionalnom nivou koji bi doprineo prevazilaženju nedostataka krivične pravde, ali je zato civilno društvo, preko Inicijative za REKOM, ponudilo nov pristup pomirenju koji se temelji na potrebi da se prekine praksa sećanja na prošlost preko broja žrtava", kazala je ona.
Nataša Kandić je dodala da je neophodno da se identifikuju sve žrtve ratova devedesetih i da bi za civilni sektor velikih uspeh bilo kompletiranje popisa tih žrtava u narednih nekoliko godina.
Komentarišući karakteristike procesa suočavanja sa prošlošću u državama nastalim nakon raspada SFRJ, Kandić je rekla da su u svim zemljama osim Makedonije, suđenja za ratne zločine najvažniji institucionalni instrument suočavanja sa nasleđem ratova devedesetih godina prošlog veka.
"U svim postjugoslovenskim državama suđenja za ratne zločine traju predugo, žrtve nisu adekvatno informisane o sopstvenoj ulozi na tim suđenima, pa se često dešava da dožive nove traume tokom suočavanja sa počiniocima zločina zbog insistiranja sudija da se fokusiraju na konkretne događaje", kazala je Kandić.
