Finansijska kriza na Kipru već prolazi, a Slovenija je naredna zemlja EU koja izaziva zabrinuost - piše "Vašington post" (The Washington Post).
U tekstu se navodi da je Slovenija imala iza sebe prilično lošu sedmicu, uz rast kamatnih stopa na obveznice na 5,4 odsto, used strahovanja da će joj biti potrebna međunarodna finansijska pomoć.
List napominje da to još nije krizni nivo (poređenja radi, ta kamatna stopa je na Kipru sedam odsto), ali je LJubljana ušla u "opasnu zonu".
Slovenija je postala članica EU 2004, a domaću valutu - tolar zamenila je evrom 2007. Ima malu otvorenu ekonomiju, koja se oslanja na izvoz - stoji u tekstu. U poslednje dve decenije, od 2000. godine, Slovenija je beležila veći rast od proseka evrozone, ali uz veliki javni dug.
Za razliku od većine zemalja koje su imale problem sa kreditima u sektoru nekretnina, Slovenija je imala problem sa kompanijama koje su poslovanje finansirale kroz dug, umesto kroz kapital. Veliki korporativni zajmovi finansirali su veći deo privrednog rasta ostvarenog tokom decenije, počev od 2000. godine.
Prema podacima EU, samo u 2007. dug privatnog sektora u Sloveniji porastao za je 23,5 odsto, a dug u nefinansijskom privatnom sektoru porastao je za 40 odsto, dok je veliki deo tih kredita proglašen nenaplativim tokom krize iz 2008.
List podseća da je Slovenija, kao i mnoge druge evropske zemlje, pokrenula program štednje, uključujući smanjenje plata u javnom sektoru, kao i socijalnih beneficija radi snižavanja budžetskog deficita na 3,5 odsto u 2012. Taj cilj je ostvaren, ali samo ako se izuzmu troškovi dokapitalizacije banaka.
Nakon smene vlasti i odlaska Janeza Janše, kako je navedeno - premijera sklonog korupciji - na vlast je došla nova vlada levog centra Alenke Bratušek koja je jasno rekla da joj je važnije da pokrene privredni rast, nego da smanji javni dug.
MMF navodi da Slovenija treba da, prodajom obveznica, ove godine pribavi 2,92 milijarde evra, od kojih bi trećina otišla na dokapitalizaciju problematičnih banaka. Međutim, uz visoke kamatne stope, pribavljanje te količine novca moglo bi se pokazati teškim.
U tom slučaju Llubljana bi morala da se obrati Evropskoj centralnoj banci, Evropskoj komisiji, MMF-u ili svima zajedno, ne bi li dobila kredit po stopama nižim od tržišnih. Drugim rečima - Sloveniji bi bio potreban paket spasa, piše "Vašington post".
