Megapolisi menjaju klimu i čine je opasnom za stanovnike, upozoravaju naučnici.
Oni su izračunali da se u gradovima severne polulopte prosečna temperatura vazduha podiže za jedan stepen Celzijusov godišnje.
Americki istraživaci iz Instituta za okeanografiju "Skripsa" utvrdili su kako takozvani efekat toplog ostrva (urban heat island) utiče na ekologiju. U velikim gradovima vazduh se zagreva od od izduvnih gasova iz fabrika, zatim automobila.
Zgrade od stakla i betona hlade se vrlo sporo, pa se na kraju pojavljuju zone nagomilavanja natropogene toplote. Vazdušni tokovi raznose ih hiljadama kilometara unaokolo.
Nije reč samo o izmenama temperature. Velike zgrade menjaju tokove vazduha. Vetar u gradovima duva drugačiji što izaziva snažne vihore. .
To dalje doprinosi zagađenju prašinom, što je vrlo opasno.
Veliki gradovi nesumnjivo nanose štetu ekologiji predgrađa. Ipak, ova šteta se može minimalizovati ukoliko postoji dobra volja, smatraju stručnjaci. Dovoljno je izgraditi uređaje za prečišćavanje, smanjiti izbacivanje štetnih supstanci. Mnogo je opasnija nepromišljena seča šume.
Ali, ako veliki gradovi i dalje budu rasli, a prirodni resursi budu korišćeni neracionalno, globalna ekološka katastrofa neće moći da se izbegne, upozoravaju naučnici.
