U Višem sudu u Beogradu danas je svedočenjem istoričara Branka Latasa nastavljen postupak za rehabilitaciju komandanta četničkog pokreta i Jugoslovenske vojske u otadžbini u Drugom svetskom ratu Dragoljuba Mihailovića.
Latas je tokom svog rada, kako je naveo, došao do zaključka da je četnički pokret kolaboracionistički, a nikako antifašistički.
"Mihailović nije izdao nijednu naredbu za borbu protiv okupatora", naveo je svedok.
On je dodao i da je Mihailović 28. oktobra 1941, na sastanku s Nemcima u mestu Divci, ponudio da se četničke snage okupatoru stavljaju na raspolaganje u borbi protiv komunista.
Latas je kazao da je imao uvid u dokumenta iz Vasingtona, Minhena, Beča i Londona.
Zahtev za rehabilitaciju su 2006. godine podneli Mihailovićev unuk Vojislav Mihailović, profesori Smilja Avramov i Kosta Čavoški, Srpski liberalni savet i Udruženje jugoslovenske vojske u otadžbini.
Zahtevom je zatraženo poništenje presude od 15. jula 1946. godine, kojom je Mihailović osuđen na smrt zbog kolaboracije s nacističkim okupatorima i kojom su mu oduzeta sva građanska prava.
Dva dana kasnije, 17. jula 1946. godine, streljan je kao državni neprijatelj "broj jedan", ali nije objavljeno gde je streljan i sahranjen.
